Циганин, али најлепши (роман)
| Циганин, али најлепши | |
|---|---|
 Корице књиге Циганин, ал најлепши у издању Књижевне радионице Рашић | |
| Настанак и садржај | |
| Земља |  Хрватска |
| Језик | Хрватски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 2016. |
Циганин, али најлепши је трећи роман хрватског аутора Кристиана Новака а који је објављен 2016. године. Циганин, али најлепши је у основи криминалистички роман.[1][2]
О писцу[уреди | уреди извор]
Кристијан Новак је рођен у Баден Бадену 14. маја 1979, у тадашњој Ср Немачкој. Детињство је провео у Св. Мартину на Мури где је завршио и основну школи. Гимназију је похађао у Чаковцу, дипломирао кроатистику и германистику, а докторирао на постдипломским студијама лингвистике на Филозофском факултету у Загребу. Шест година је радио као асистент на Одсеку за германистику истог факултета, а 2012. године прелази на Одсек за кроатистику Филозофског факултета у Ријеци, где данас предаје као доцент. Бави се истраживањима на подручју историјске социолингивистике, анализе дискурса и језичке биографистике.[3]
Током дипломског и посдпломског студија (1998 – 2009) био је категоризовани спортиста Хрватског олимпијског комитета и стандардни репрезентативац Републике Хрватске у каратеу те освајач низа светских и европских медаља у појединачној и екипној конкуренцији.
Дугогодишњи је члан уредништва научног часописа "Сувремена лингвистика", а од 2012. године обавља дужност техничког уредника.
Године 2005. објавио је роман "Објешени", 2013. године роман "Чрна мати земља", а 2016. године роман "Циганин, али најлепши".[2][3]
О књизи[уреди | уреди извор]
Циганин, али најлепши је строго жанровски гледано кримић, с енигмом, бруталним убиствима непознатих – јер лешеве без лица тешко је идентификовати – и истрагом, и леп показатељ да се ствари не смеју строго гледати, ни судити. Циганин, ал најлепши је у основи криминалистички роман, ипак он је према снажним и опсежно написаним унутрашњим рефлексијама ликова, психолошки и роман детињства, натуралистички роман са љубавном причом, али и много тога другог што га чини веома актуелним.[4][5]
Циганина, ал најлепшег је препричало, прецизније казало, јер углавном читамо крње транскрипте, чак четверо приповедача: Милена, средовечна повратница у родни Саболшчак, Нузат, Курд из Мосула на путу за Цалаис, Сандокан зван Санди, Циганин из Букова Дола, и Планчић, ПР из Полицијске управе загребачке.[4]
Радња романа[уреди | уреди извор]
Радња романа се одвија кроз приче четири различита и на први утисак неповезана лика. Место где се одвија радња је хрватско Међумурје, те је део дијалога написан на међумурском кајкавском дијалекту, које помаже упознавању менталитета ликова и чини роман живописнијим.
Осим Милене која се после неуспешног брака враћа у родно место Саболшчак, упознајемо и Сандија, који живи у оближњем ромском насељу Буков Дол. Романтична веза која се развија између њих не наилази на одобравање становника ова два места, и све наводи на очекивани резултат лоших односа. Ипак крај романа нуди другачији исход од очекиваног, што овај роман чини напетим и занимљивим.
Аутор је врло детаљно и потресно описао одрастање ромског дечака кроз приповедање Сандија, који је радо ишао у школу, али је био принуђен да се сналази на начине познате деци одраслој без оца у сиромашној заједници. Ипак он одраста у младића вредног поштовања, и налази своје место у суседном Саблошчаку. Избеглица Назад, Курд, нам даје још једну причу. Он прелази хиљаде километара и ко зна колико граница бежећи из ратног Ирака, постајући на том путу све мање човек који је кренуо из Мосула.
Последњи угао приче припада полицајцу из Загреба Планчићу, који долази у Међумурје противно својој вољи да ради на случају троструког убиства, које ће се на крају романа разрешити кад све четири приче буду испричане. Роман је подељен у седам поглавља од којих шест имају назив једног страха, јер аутор на почетку приче каже: „Родиш се са страхом од гласних звукова и падања. Осталих стотину фобија научиш од ближњих. Нека те чувају од опасности, да. Али већина је ту само да збија шале са нашим животима.“[1]
Награде[уреди | уреди извор]
- Роман 'Циганин, али најлепши' 2017. године библиотекари Градске књижнице Умаг прогласили су хрватском књигом деценије,
- Роман је награђен наградом 'Франом Галовићем' 2017. године,
- Награђен је и наградом 'Ксавер Шандор Ђалски' 2017. године,
- Крајем 2017. године роман је добио и своју позоришну адаптацију у загребачком ХНК.[3][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „КРИСТИЈАН НОВАК: „ЦИГАНИН, АЛ НАЈЛЕПШИ“”. kv-biblio.org.rs. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ а б „Ciganin, ali najljepši”. Модерна времена. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ а б в „Kristian Novak”. Književna radionica Rašić. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ а б „Kristian Novak: Ciganin, ali najljepši”. oceanmore.hr. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ „CIGANIN, ALI NAJLJEPŠI”. knjizare-vulkan. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ „Roman Kristiana Novaka 'Ciganin, ali najljepši' proglašen domaćom knjigom desetljeća”. tportal.hr. Приступљено 2. 4. 2021.