Чаковец

Координате: 46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И / 46.38973826659697; 16.43796523516942
С Википедије, слободне енциклопедије
Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Становништво
Становништво
 — 2011.15.185
Агломерација (2011.)27.227
Географске карактеристике
Координате46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И / 46.38973826659697; 16.43796523516942
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Чаковец на карти Хрватске
Чаковец
Чаковец
Чаковец на карти Хрватске
Поштански број40000
Регистарска ознакаČK

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација[уреди | уреди извор]

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво[уреди | уреди извор]

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
14.657 91,61%
Југословени
  
258 1,61%
Срби
  
242 1,51%
Словенци
  
164 1,02%
Албанци
  
46 0,28%
Мађари
  
35 0,21%
Муслимани
  
27 0,16%
Црногорци
  
23 0,14%
Македонци
  
9 0,05%
Чеси
  
8 0,05%
Русини
  
6 0,03%
Јевреји
  
4 0,02%
Украјинци
  
4 0,02%
Бугари
  
2 0,01%
Немци
  
2 0,01%
Словаци
  
2 0,01%
Аустријанци
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
остали
  
10 0,06%
неопредељени
  
264 1,65%
регион. опр.
  
23 0,14%
непознато
  
210 1,31%
укупно: 15.999

Насељена места[уреди | уреди извор]

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Везе с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја[уреди | уреди извор]

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. бан Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас[уреди | уреди извор]

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен — купалиште.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Познати Чаковчани[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 28. 08. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]