Циганско перје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Циганско перје, свиленица
Milkweed-in-seed.jpg
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Gentianales
Породица: Asclepiadaceae
Потпородица: Asclepiadaea
Род: Asclepias
Биномна номенклатура
Asclepias syriaca
L.

Циганско перје, или свиленица (лат. Asclepias syriaca), вишегодишња је врста биљака из фамилије Apocynaceae. Ареал распрострањења обухвата Северну Америку, али је постала широко распрострањена и задивљала у јужној Европи и Русији.Пореклом је из јужне Канаде.На скали инвазивности је сврстана међу јако инвазивне биљке. Расте на пешчаним, плодним жемљиштима и у сунчаним пределима.

Опис[уреди]

Asclepias syriaca је клонска вишегодишња зељаста млечна биљка, усправног стабла, висине до 2 м. Листови су елиптични, са лица тамно зелени, а са наличја светло зелени и длакави, при врху су зашиљени. Цветови су розе, љубичасте до црвене боје, крупни. Цвета од јуна до августа. Плод је чаура дуга око 10 цм, овална, длакава. Семена су јајаста, спљоштена, обавијена свиленкастим нитима, што им омогућује лако расејавање ветром. Сви делови биљке садрже млечни сок који ослобађају када се поломе.[1]

Екологија[уреди]

Одлична је храна за инсекте. Медоносна је биљка. На североистоку и средњем западу једна је од најважнијих храна за Монарх лептира (Danaus plexippus). Пошто млечни сок садржи кардијачне гликозиде, може бити токсичан за многе инсекте и животиње. За неке инсекте овај гликозид постаје одбрана. Складиште га у свом ткиву и тако се бране од предатора, за које буде отрован. Инвазивна је врста. Погодују јој подручја у близини река. Честа је у усевима кукуруза, где представља коров.[2]

Употреба[уреди]

Млечни сок садржи велике количине гликозида што чини лишће и фоликуле токсичним по велике сисаре и људе (потребне су велике количине да би дошло до тровања). Младе стабљике, младо лишће, пупољци и незрели плодови су јестиви сирови и тада немају горчину. Уље из семена може се лако претворити у цинаминску киселину која штити од Сунчевог зрачења у концентрацији 1-5%.

Спољашње везе[уреди]

  1. ^ „Laboratorija za invazivne i karatinske korovske vrste”. 
  2. ^ „Wild flowers”.