Јужна Европа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јужна Европа
Southern-Europe2-map.PNG
Земље јужне Европе
Површина 1.426.838 km2
Рељеф углавном брдско-планински
Клима Средоземна клима
Биом Суптропска шума
Јужна Европа осенчана црвеном бојом

Јужна Европа је регија Европе која се налази у јужном делу истоименог континента, у басену Средоземног мора. Ова регија обухвата површину од 1.426.838 km2, и у њој живи око 160 милиона људи.[1]

Јужна Европа се састоји од три велика полуострва и бројних острва у Средоземном мору.

Западни део Јужне Европе представља Пиринејско полуострво; средњи део, Апенинско полуострво а источни део, Балканско полуострво.

Физичко-географске одлике[уреди]

Сателитски снимак Јужне Европе

Јужна Европа је брдско-планинска регија. Невероватно звучи чињеница да је Јужна Европа највише планинска од свих регија Европе. Брдско-планински рељеф заузима готово три четвртине површине Јужне Европе. Углавном преовлађују веначне планине док старих громадних има веома мало у централним деловима Пиринејског и Балканског полуострва. Низије заузимају само једну четвртину Јужне Европе, и то у уском појасу уз обалу. Оне дубље залазе у копно само дуж речних долина.

Највећа низија Јужне Европе је Падска низија, која се налази на северу Апенинског полуострва. Ова низија је настала таложењем наноса реке По. На Пиринејском полуострву су познате и: Андалузијска низија у доњем току реке Гвадалкивир и Арагонија око реке Ебро. Док су Тракија, Солунска низија и Тесалија на Балканском полуострву.

Обала Јужне Европе је веома разуђена, чак једна од најразуђенијих на свету. У овој регији постоје активни вулкани и чести земљотреси.

Средоземна клима[уреди]

Највећи део Јужне Европе је под утицајем Средоземне климе. Са удаљавањем од обале, Средоземна клима се мења у унутрашњим деловима и прелази у континенталну, а у планинским пределима у планинску климу. Западни делови Пиринејског полуострва су под утицајем морске климе, пошто су изложени утицају Атлантског океана.

Средоземну климу карактеришу жарка, сува лета (средње јулске температуре износе од 19°C до 30°C) и благе, влажне зиме (средње јануарске температуре износе од 2°C до 12°C). Пролеће наступа рано, док је јесен дуга и топла. Снег ретко пада и обично се задржава неколико дана само у северном ободу области.

Средоземну климу одликује велики број ведрих дана у години (Рим – 145, Атина – 114, итд).

Просечна количина падавина је 400 до 600 mm (неке области су полусушне).

Природни ресурси и привреда[уреди]

Узгајање маслина у Јужној Европи

Шуме зимзеленог храста китњака биле су природна вегетација Јужне Европе, али су скоро потпуно искрчене. Замењене су густом жбунастом вегетацијом, а шуме сачињава медитерански бор. Пиринејско полуострво је очувало шуме храста плутњака.

Риболов није једна од важнијих привредних делатности Јужне Европе, пошто је риба у великој мери изловљена. Атлантик је богатији рибом, тако да се земље на његовим обалама налазе при врху европске листе, од јужноевропских земаља то је Шпанија која заузима 4. место. У Средоземном мору се највише лове сардине, туна и скуша.

У планинским областима Јужне Европе откривена су лежишта откривена су лежишта разноврсних руда, пре свега руда обојениих метала (највише боксита). Грађевинског материјала има у изобиљу, нарочито мермера. У Јужној Европи нема довољно природних горива. Највише електричне енергије се производи у термоелектранама, које троше мазут и земни гас из увоза. На бази увезене нафте развијена је индустрија прераде нафте, а рафинерије су концентрисане у великим морским лукама.

Главни природни ресурс Јужне Европе је њена клима. Захваљујући клими, земље Јужне Европе су највећи светски произвођачи маслина и грожђа, односно маслиновог уља и вина који се добијају из њих.

Земљиште[уреди]

У Јужној Европи се јављају различити типови земљишта, од плодних црница до хумуса сиромашних подзола.

За ову регију, карактеристично земљиште је црвеница, или другачије, тера роса.

Туризам[уреди]

Јужна Европа се не може мерити са приобаљем Северног мора ни по богатству и улову рибе, ни по резервама нафте и гаса, а ни по величини лука и обиму поморског саобраћаја. Али Јужна Европа има нешто по чему се ниједна регија на свету не може с њом мерити – ни са природног, ни са друштвеног становништва. То су непоновљиво поднебље и непроцењиво културно наслеђе, што је идеална основа за развој туризма. Збох тога су земље Јужне Европе међу првима у свету по броју туриста и приходима од туризма. Сваке године преко 200 милиона туриста бораве на обалама Средоземног мора.

Међународни туризам има веома важну улогу у свеукупном животу јужноевропских земаља. Туризам утиче на промену структуре привреде и запослености људи, на развој свих врста саобраћаја...

Све регије Европе

Друштвено-географске одлике[уреди]

Миграције[уреди]

За Јужну Европу биле су карактеристичне прекоморске миграције. Исељавање из Шпаније и Португалије почело је још у првој половини 16. века, када су ти народи кренули у освајање прекоморских земаља. Највише Шпанаца и Португалаца живи у Јужној Америци: Шпанци су се населили по целом континенту, а Португалци углавном у Бразилу.

Исељенички талас из Италије кренуо је ка Америци тек крајем 19. и почетком 20. века, а поново оживео после Другог светског рата. О размерама италијанске миграције најбоље говоре подаци да је у Аргентини сваки четврти становник италијанског порекла, а да у Њујорку има више Италијана него у било којем другом граду у Италији.

Ни Грци нису били изузетак. Њих има више од три милиона расутих по целом свету, а највише у САД.

У другој половини 20. века емигранти из Јужне Европе нису више одлазили преко океана, већ су се окренули ка развијеним земљама Средње и Западне Европе. Емиграција је успорена после уласка ових земаља у Европску унију.

Становништво[уреди]

Већина становништва Јужне Европе припада индоевропској породици народа.

Већину становника Пиринејског и Апенинског полуострва чине народи романског порекла, док је Балканско полуострво настањено словенским народима: Србима, Хрватима, Словенцима, Македонцима и Бугарима, као и Грцима и Албанцима.

Јужноевропске земље имају најмањи проценат градског становништва. Процесом урбанизације у већини земаља су обухваћени делови у којима се развија неколико већих градских центара.

Економско-географске одлике[уреди]

Јужна Европа је „срце” Старог света. Она је одувек спајала три континента. Откриће Америке 1492. године било је позив Европљанима на освајање земаља и стицање добара „с оне стране Атлантика”. Тиме је опадао значај географског положаја земаља средоземног прочеља Европе, а нагло се повећавао значај географског положаја земаља на атлантском прочељу.

Јужна Европа је тако из средишта, померено на периферију светске трговине. Прокопавањем Суецког канала 1869. године и откривањем богатих налазишта нафте у југозапаној Азији и северној Африци, Јужна Европа враћа део некадашњег значаја. Идаље се, међутим, по савременом привредном значају не може мерити са приобаљем Северног мора.

Панорама Марсеља

Луке[уреди]

На обалама Средоземног мора изграђено је много лука, али нема таквих које би се могле мерити с лукама Северног мора. Тако је, на пример, укупан годишњи претовар робе у луци Марсељ, највећем лучком граду у Јужној Европи, је пет пута мањи него у луци Ротердам (Холандија).

Флора и фауна[уреди]

Биљни и животињски свет Јужне Европе је веома разноврстан.

Због бројних реликтних и ендемичних биљних и животињских врста, поједини делови су заштићени и проглашени националним парковима. Само у Србији постоји пет националних паркова.

Подрегије[уреди]

Према природним и друштвеногеографским обележјима издвајамо две подрегије:

Медитеранске земље[уреди]

Медитеранске земље не представљају све земље које излазе на Средоземно море, већ само оне у којима су људи одувек били концентрисани на живот и рад уз обале Средоземног мора. То су:

Балканске земље[уреди]

Балканске земље представљају све земље Јужне Европе које не припадају Медитеранској регији, као што су: Србија, Црна Гора, Бугарска, Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Словенија и Хрватска.

Државе[уреди]

  Државе које делимично спадају у Јужну Европу
  Државе које спадају у Јужну Европу
Државе које спадају у Јужну Европу

Напомене[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Медитеранска земља
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Балканска земља
  3. 3,0 3,1 УН убрајају ове државе у западну Азију

Референце[уреди]

  1. „Друштвене одлике Јужне Европе”. Wordpress. 24. децембар 2016. 

Литература[уреди]