Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком
Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком
Црква брвмара у Малом Блашком.JPG
Црква брвнара у Малом Блашком, недалеко од Бањалуке
Основни подаци
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаБањалучка епархија
Оснивање1750.
Локација
МестоМало Блашко, Бањалука
Држава Република Српска

Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком (брвнара) је црква Српске православне цркве који се налази у граду у селу Мало Блашко, шеснаест километара источно од Бањалуке, код бање Слатине у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Бањалучкој епархији. Посвећена је рођењу Пресвете богородице

Историја[уреди]

Потиче из периода око 1750. године. Храм је правоугаоне основе, дужине седам и ширине четири метра, скелтног склопа, са олтаром, наосом, припратом и хором изнад ње. На старом дрвеном Богородичином колу (полијелу), састављеном од осам дугуљастих парвоугаоних поља, сачуван је један запис који каже: „Ово коло (полијелеј) цркви Рођења Пресвете Богородице у Блашком поклонио је Георгије Цвејтиновић из Црног Врха године господње 1761., 12. марта. Запис сачинио Јосиг Поповић 18. августа у вријеме пароха Дамјана Поповића 1765.”

Поред горе наведеног записа, сачуван је и стари антиминс, који је освећен од стране патријарха Арсеније IV из 1743. године, што би могло и представљати можда и датум оснивања ове цркве. Такође, постоји и тероја, по којој је ова црква знатно старија, и да је постојала још у периоду прије аустријско-турског рата, али да је у току тих ратних дешавања, у периоду од 1737. до 1739. године оштећена или изгорела, а да је током педесетих или шездесетих година обновљена.

Иконостас је украшен десетинама икона, као и зидови наоса. Већина тих радова су радови домаћих иконописаца из друге половине 19. вијека, и посебно се истичу дрворезбарене царске двери. Посбно се истиче крст на царским дверима, који је украшен је поједностављеним интерпретацијама богатих славонских барокних иконостаса. У истом маниру су осликана и поља двери, са Благовјестима и пророцима Давидом и Соломоном, течног садржаја пријатних и чистих боја.

Оно што је интересантно је што је у гробљу око цркве до почетка 20. вијека било и неколицина стећака. Сви стећци су уништени или разнесени.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Шево 2002, стр. (83).

Литература[уреди]

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Хецеговини до 1878. године. Бањалука.