Чинови у Војсци Краљевине Југославије означавали су степен старешинства међу војницима, морнарима, питомцима војних школа, млађим и старијим официрима, генералима који су као војници, морнари, војници по уговору на одређено време, питомци војних школа, активних војних лица, резервни састав и остали припадници оружаних снага чинили систем оружаних снага Краљевине Југославије.
Чинови у сувоземној војсци Краљевине Југославије одговарали су чиновима у краљевском ратном ваздухопловству док су се официрски и генералски чинови у ратној морнарици разликовали. Пензионисани официри су прелазили у резервни састав и имали су испред чина префикс (рез.) што је означавало да у том тренутку нису биле у професионалном војном саставу.[1]
У Југословенској Краљевској војсци су постојали следећи чинови и делили су се на:
чинове војника и морнара:
каплар / морнар прве класе
поднаредник
наредник
чинове подофицира:
наредник-водник треће класе (ваздухопловни вођа треће класе) / морнарички вођа треће класе
наредник-водник друге класе (ваздухопловни вођа друге класе) / морнарички вођа друге класе
наредник-водник прве класе (ваздухопловни вођа прве класе) / морнарички вођа прве класе[а]
чинове официра:
потпоручник / поручник корвете
поручник / поручник фрегате
капетан друге класе / поручник бојног брода друге класе
капетан прве класе / поручник бојног брода прве класе
мајор / капетан корвете
потпуковник / капетан фрегате
пуковник / капетан бојног брода
чинове генерала и адмирала:
бригадни генерал / контраадмирал
дивизијски генерал / вицеадмирал
армијски генерал / адмирал
војвода
Током постојања Краљевине Југославије постојао је само један чин који је био издвојен из структуре редовних унапређења и то је био чин војводе. Овај чин се могао добити само у рату за нарочите ратне заслуге. Чин је обједињавао сва три вида војске, међутим током постојања Краљевине Југославије нико није унапређен. Краљ као врховни командант је био носилац овог чина а поред краља још тројица генерала су имали ово звање из раније војске: Степа Степановић, Живојин Мишић и Петар Бојовић.[2][3]
По правилу службе ВКЈ, подофицири који би испунили услове за официрски чин без завршене војне академије стицали су чинове нижих војних чиновника различитих класа, који су били еквивалентни одговарајућим официрским чиновима.
Војни лексикон. Београд: „Војноиздавачки завод“. 1981.
Бјелајац, Миле (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN86-7005-039-0.
Томановић, Радован Д. (2009). Професионалне вредности генерала и адмирала. Београд: Клуб генерала и адмирала војске Србије, (Беокњига). ISBN978-86-84073-28-2.
Бабац, Душан (2013). Војне Ознаке у Србији 1845–1945. Београд: Службени гласник. ISBN978-86-519-1809-7.
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
Застава Војводе.
Застава Армијског генерала.
Застава Дивизијског генерала.
Застава Бригадног генерала.
