Шаблон:ИЧ-Мултипла склероза

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
МС демијелинизација. CD68 обојено ткиво показује неколико макрофага у подручју лезије. Оригинална скала 1:100

Мултипла склероза (лат. Sclerosis multiplex), позната и под скаћеницом МС, јесте неуродегенеративно обољење и аутоимуна болест која првенствено „напада“ белу масу централног нервног система. Мултипла склероза захвата аксоне, дугачке продужетке нервне ћелије, на којима поједини делови мијелинског омотача запаљенски реагују и пропадају. Стога се мултипла склероза сматра запаљенском, демијелинизирајућом болешћу изазваном имунолошким променама непознате етиологије. Кад је одређени део мијелинског омотача запаљен и оштећен, преношење импулса кроз аксон је поремећено, успорено или испрекидано, због чега поруке из мозга долазе на „циљ“ са закашњењем, „грешкама“ или их уопште нема (изостају). Болест је врло променљивог тока, испољава се неуролошким симптомима и знацима и карактеришу је честа погоршања различитог степена, која се смењују са наглим побољшањим клиничке слике (ремисија болести). Настанак мултипле склерозе прате многи поремећаји различитог степена, од благе укочености и отежаног ходања, до потпуне одузетости, слепила, итд.

У свету од мултипле склерозе болује око милион људи и то углавном у развијеним земљама света. Болест је нешто чешћа код жена него код мушкараца (3:2).