Шамсу-Илуна

Шамсу-Илуна је био владар Прве вавилонске династије. Према доњој хронологији, владао је од 1686. до 1648. године п. н. е.

Владавина

Шамсу-Илуна је био син и наследник великог вавилонског краља Хамурабија. Његов задатак био је очување очеве државе. Многи локални владари покушали су искористити Хамурабијеву смрт и изборити се за независност. До 1742. године п. н. е. није било већих проблема. Тада долази до упада Касита на територију Царства. Од царства се издваја Ханејско царство са центром у граду Хани. Почетком 17. века п. н. е. од Старог вавилонског царства већ је био откинут средишњи ток Еуфрата.

Године 1742. п. н. е. започињу и устанци у Ларси, Уру, Кисури, Уруку, Нипуру, Исину, а могуће и у Лагашу. Устанак Рим-Сина II у Ларси је угушен. Године 1722. п. н. е. јужне области царства се отцепљују и формирају Прву приморску династију под краљем Илиманом. Убрзо се одцепљују и северне, асирске области. Шамсу-Илуна је до пред крај живота владао само областима старог Акада. Наследио га је син Абијешу.

Краљеви Прве вавилонске династије

Краљ	Владавина	Коментар
Сумуабум	око 1830—1817 п. н. е. (Кратка хронологија)	Оснивач дианстије
Суму-ла-Ел	око 1817—1781 п. н. е.
Сабиум	око 1781—1767 п. н. е.
Апил-Син	око 1767—1749 п. н. е.
Син-мубалит	око 1748—1729 п. н. е.
Хамураби	око 1728—1686 п. н. е.	Царство достиже врхунац, простире се на територији читаве Месопотамије
Шамсу-Илуна	око 1686—1648 п. н. е.
Абиешу	око 1648—1620 п. н. е.
Ами-дитана	око 1620—1583 п. н. е.
Ами-садука	око 1582—1562 п. н. е.
Шамсу-Дитана	око 1562—1531 п. н. е.	Пад Вавилона

Литература

• Историја старог века 1 - др Момир Јовић (111)