Шаргарепа
| Шаргарепа | |
|---|---|
| |
Припитомљен
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подврста: | sativus
|
| Биномно име | |
| Daucus carota | |
Шаргарепа или мрква (неправилно шангарепа), (лат. Daucus carota, домаћа подврста sativus) двогодишња је повртна биљка из породице Apiaceae, чији се корен користи у исхрани.
Опис
Корен шаргарепе је вретенастог облика наранџасте боје. Стабло домаћих врста обично расте до 20-40 cm. Цветови су јој бели и скупљени у штитасте цвасти. Сеју се у рано пролеће, те током лета и јесени достижу своју пуну висину, а цветају тек наредне године. Дивљи облици имају бео и жилав корен из којег избија до 1 метар висока и разграната стабљика. Припадници рода имају претежно двополне цветове.
Род којем припада обухвата око 60 врста, а најпознатија је управо обична шаргарепа (D. carota), која у природи и узгоју има велики број подврста. Обична шаргарепа је од свих врста из свог рода и глобално најраспрострањенија. Шаргарепе које нису наранџасте, него пурпурне, жуте или беле боје, обично настају вештачким узгајањем у циљу продаје.
У исхрани
Шаргарепа се користи у свежем стању, кувана, конзервирана (кисела), сецкана сува (као зачин) итд. Карактеристичну наранџасту боју шаргарепе узрокује бета-каротен, који се у организму људи метаболише у витамин А, али само кад су у цревима присутне жучне киселине.[1] Поред тога, шаргарепе садрже и витамине Б и Ц, алкалоиде, етерична и масна уља и органске киселине. Такође су богате влакнима, антиоксидансима и минералима.
Референце
- ^ Митови и истине о вегетаријанизму (Приступљено: 21. септембар 2009)
