Шаргарепа

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шаргарепа
CarrotRoots.jpg
Припитомљен
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Род: Daucus
Врста:
Подврста:
D. c. subsp. sativus
Триномијално име
Daucus carota subsp. sativus

Шаргарепа или мрква, неправилно шангарепа (лат. Daucus carota sativus, домаћа подврста sativus) двогодишња је повртна биљка из породице Apiaceae, чији се корен користи у исхрани.

Опис[уреди | уреди извор]

Шаргарепе разних боја
Daucus carota subsp. maximus

Корен шаргарепе је вретенастог облика наранџасте боје. Стабло домаћих врста обично расте до 20-40 cm. Цветови су јој бели и скупљени у штитасте цвасти. Сеју се у рано пролеће, те током лета и јесени достижу своју пуну висину, а цветају тек наредне године. Дивљи облици имају бео и жилав корен из којег избија до 1 метар висока и разграната стабљика. Припадници рода имају претежно двополне цветове.

Род којем припада обухвата око 60 врста, а најпознатија је управо обична шаргарепа (D. carota), која у природи и узгоју има велики број подврста. Обична шаргарепа је од свих врста из свог рода и глобално најраспрострањенија. Шаргарепе које нису наранџасте, него пурпурне, жуте или беле боје, обично настају вештачким узгајањем у циљу продаје.

У исхрани[уреди | уреди извор]

Шаргарепа се користи у свежем стању, кувана, конзервирана (кисела), сецкана сува (као зачин) итд. Карактеристичну наранџасту боју шаргарепе узрокује бета-каротен, који се у организму људи метаболише у витамин А, али само кад су у цревима присутне жучне киселине.[1] Поред тога, шаргарепе садрже и витамине Б и Ц, алкалоиде, етерична и масна уља и органске киселине. Такође су богате влакнима, антиоксидансима и минералима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Митови и истине о вегетаријанизму (Приступљено: 21. септембар 2009)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]