Шаргарепа

С Википедије, слободне енциклопедије

Шаргарепа
CarrotRoots.jpg
Припитомљен
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Род: Daucus
Врста:
Подврста:
D. c. subsp. sativus
Триномијално име
Daucus carota subsp. sativus
Синоними[1]
  • Carota sativa (Hoffm.) Rupr.
  • Daucus sativus (Hoffm.)

Шаргарепа (Daucus carota subsp. sativus) коренасто је поврће, типично наранџасте боје, иако постоје љубичасте, црне, црвене, беле и жуте сорте,[2][3][4] које су све припитомљене форме дивља шаргарепа, дивље шангарепе, пореклом из Европе и Југозападне Азије.

Шаргарепа је одмомаћен колоквијални назив (туђица из мађарског језика) коме у српској науци одговара једино и само ботанички термин мрква (лат. Daucus carota sativus домаћа подврста sativus). То је двогодишња повртарска биљка из породице Apiaceae, чији се корен користи у исхрани.

Опис[уреди | уреди извор]

Шаргарепе разних боја
Daucus carota subsp. maximus

Корен мркве је вретенаст, обично наранџасте боје. Стабло домаћих врста обично расте до 20-40 cm. Цветови су јој бели и скупљени у штитасте цвасти. Сеју се у рано пролеће, те током лета и јесени достижу своју пуну висину, а цветају тек наредне године. Дивљи облици имају бео и жилав корен из којег избија до 1 метар висока и разграната стабљика. Припадници рода имају претежно двополне цветове.

Род којем припада обухвата око 60 врста, а најпознатија је управо обична мрква (D. carota), која у природи и култури има велики број подврста. Обична мрква је од свих врста из свог рода и глобално најраспрострањенија. Мркве које нису наранџасте, него пурпурне, жуте или беле боје, обично настају вештачким узгајањем у циљу продаје.

У исхрани[уреди | уреди извор]

Мрква у свежем стању

Мрква се користи у свежем стању, барена, конзервирана (укисељена), сецкана сува (као зачин) итд. Карактеристичну наранџасту боју мркве узрокује бета-каротен, који се у организму људи метаболише у витамин А, али само кад су у цревима присутне жучне киселине.[5] Поред тога, мрква садржи и витамине Б и Ц, алкалоиде, етерична и масна уља и органске киселине. Такође је богата влакнима, антиоксидансима и минералима.

Само 3 процента β-каротена у сировој шаргарепи се ослобађа током варења: ово се може побољшати на 39% динстањем, кувањем и додавањем уља за кување.[6] Алтернативно, могу се исецкати и кувати, пржити или кувати на пари и кувати у супама и чорбама, као и у храни за бебе и кућне љубимце. Познато јело је жулијен од шаргарепе.[7] Заједно са луком и целером, шаргарепа је једно од примарног поврћа које се користи у мирепоику за прављење разних чорба.[8]

Зеленасти део биљке је јестив као лиснато поврће,[9][10] али га људи ретко једу;[11] неки извори сугеришу да зеленило садржи токсичне алкалоиде.[12][13] Када се користе у ове сврхе, беру се младе шангарепе у засадима високе густине, пре значајног развоја корена, и обично се користе пржене, или у салатама.[11] Неки људи су алергични на шаргарепу. У једној студији из 2010. о распрострањености алергија на храну у Европи, 3,6 процената младих одраслих показало је одређени степен осетљивости на шаргарепу.[14] Пошто је главни алерген на шаргарепу, протеин Dauc c 1.0104, унакрсно реактиван са хомолозима у полену брезе (Bet v 1) и полену Artemisia vulgaris (Art v 1), већина особа које пате од алергије на шаргарепу је такође алергична на полен ових биљака.[15]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Шангарепа, сирова
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија173 kJ (41 kcal)
9,6 g
Шећери4,7 g
Прехрамбена влакна2,8 g
0,24 g
0,93 g
Витамини
Витамин А екв.
(104%)
835 μg
(77%)
8.285 μg
256 μg
Тиамин 1)
(6%)
0,066 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,058 mg
Ниацин 3)
(7%)
0,983 mg
Витамин Б5
(5%)
0,273 mg
Витамин Б6
(11%)
0,138 mg
Фолат 9)
(5%)
19 μg
Витамин Ц
(7%)
5,9 mg
Витамин Е
(4%)
0,66 mg
Витамин К
(13%)
13,2 μg
Минерали
Калцијум
(3%)
33 mg
Гвожђе
(2%)
0,3 mg
Магнезијум
(3%)
12 mg
Манган
(7%)
0,143 mg
Фосфор
(5%)
35 mg
Калијум
(7%)
320 mg
Натријум
(5%)
69 mg
Цинк
(3%)
0,24 mg
Остали конституенти
Вода88 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Шангарепа, кувана
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија147 kJ (35 kcal)
8,22 g
Шећери3,45 g
Прехрамбена влакна3 g
0,18 g
0,76 g
Витамини
Витамин А екв.
(107%)
852 μg
(77%)
8.330 μg
687 μg
Тиамин 1)
(6%)
0,066 mg
Рибофлавин 2)
(4%)
0,044 mg
Ниацин 3)
(4%)
0,645 mg
Витамин Б5
(5%)
0,232 mg
Витамин Б6
(12%)
0,153 mg
Фолат 9)
(4%)
14 μg
Витамин Ц
(4%)
3,6 mg
Витамин Е
(7%)
1,03 mg
Витамин К
(13%)
13,7 μg
Минерали
Калцијум
(3%)
30 mg
Гвожђе
(3%)
0,34 mg
Магнезијум
(3%)
10 mg
Манган
(7%)
0,155 mg
Фосфор
(4%)
30 mg
Калијум
(5%)
235 mg
Натријум
(4%)
58 mg
Цинк
(2%)
0,2 mg
Остали конституенти
Вода90,2 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Сирова шаргарепа садржи 88% воде, 9% угљених хидрата, 0,9% протеина, 2,8% дијететских влакана, 1% пепела и 0,2% масти.[16] Дијетална влакна шаргарепе се углавном састоје од целулозе, са мањим уделом хемицелулозе, лигнина и скроба.[17] Слободни шећери у шаргарепи укључују сахарозу, глукозу и фруктозу.[16]

Шаргарепа добија своју карактеристичну, светло наранџасту боју од β-каротена и мањих количина α-каротена, γ-каротена, лутеина и зеаксантина.[18] α- и β-каротени се делимично метаболишу у витамин А,[19][20] обезбеђујући више од 100% дневне вредности (ДВ) по порцији шаргарепе од 100 г (десна табела). Шаргарепа је такође добар извор витамина К (13% ДВ) и витамина Б6 (11% ДВ), али иначе има скроман садржај других есенцијалних хранљивих материја (табела).[16]

Ноћна визија[уреди | уреди извор]

Провитамин А бета-каротен из шаргарепе заправо не помаже људима да виде у мраку осим ако пате од недостатка витамина А.[21] Овај мит је био пропаганда коју је користило британско Краљевско ваздухопловство током Другог светског рата да објасни зашто су њихови пилоти имали бољи успех током ноћних ваздушних битака, али је заправо коришћен за прикривање напретка радарске технологије и употребе црвених светала на инструментском панелу.[22]

Ипак, конзумирање шаргарепе је у то време било заговарано у Британији као део кампање Копајте за победу. Радио програм под називом Кухињски фронт подстицао је људе да узгајају, чувају и користе шаргарепу на различите нове начине, укључујући прављење џема од шаргарепе и Вултон пите, названих по лорду Вултону, министру за храну.[23] Британска јавност је током Другог светског рата генерално веровала да ће им конзумација шаргарепе помоћи да боље виде ноћу, а 1942. године било је 100.000 тона вишка шаргарепе из додатне производње.[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Daucus carota subsp. sativus (Hoffm.) Arcang.”. theplantlist.org. The Plant List. Приступљено 12. 7. 2020. 
  2. ^ Iorizzo, Massimo; Curaba, Julien; Pottorff, Marti; Ferruzzi, Mario G.; Simon, Philipp; Cavagnaro, Pablo F. (2020-08-07). „Carrot Anthocyanins Genetics and Genomics: Status and Perspectives to Improve Its Application for the Food Colorant Industry”. Genes. 11 (8): 906. ISSN 2073-4425. PMID 32784714. doi:10.3390/genes11080906Слободан приступ. 
  3. ^ Iorizzo, Massimo; Senalik, Douglas A.; Ellison, Shelby L.; Grzebelus, Dariusz; Cavagnaro, Pablo F.; Allender, Charlotte; Brunet, Johanne; Spooner, David M.; Van Deynze, Allen; Simon, Philipp W. (2013). „Genetic structure and domestication of carrot (Daucus carota subsp. sativus) (Apiaceae)”. American Journal of Botany. 100 (5): 930—938. PMID 23594914. doi:10.3732/ajb.1300055. 
  4. ^ Sifferlin, Alexandra. „Eat This Now: Rainbow Carrots”. Time. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2018. Приступљено 27. 1. 2018. 
  5. ^ Митови и истине о вегетаријанизму Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2009) (Приступљено: 21. септембар 2009)
  6. ^ Hedrén, E.; Diaz, V.; Svanburg, U. (2002). „Estimation of carotenoid accessibility from carrots determined by an in vitro digestion method”. European Journal of Clinical Nutrition. 56 (5): 425—430. PMID 12001013. doi:10.1038/sj.ejcn.1601329Слободан приступ. 
  7. ^ Martino, Robert S. (2006). Enjoyable Cooking. AuthorHouse. стр. 19. ISBN 978-1-4259-6658-4. 
  8. ^ Gisslen, Wayne (2010). Professional Cooking, College Version. John Wiley & Sons. стр. 146. ISBN 978-0-470-19752-3. 
  9. ^ Jeanine Donofrio (2019). „Waste not, want not”. Love and Lemons Every Day: More than 100 Bright, Plant-Forward Recipes for Every Meal: A Cookbook. Penguin. ISBN 978-0-7352-1985-4. 
  10. ^ Michel Richard (2006). Happy in the Kitchen. Artisan Books. стр. 74 & 76. ISBN 978-1-57965-299-9. 
  11. ^ а б Rubatsky, Quiros & Siman (1999), стр. 253
  12. ^ Yeager, Selene; Editors of Prevention (2008). The Doctors Book of Food Remedies: The Latest Findings on the Power of Food to Treat and Prevent Health Problems – From Aging and Diabetes to Ulcers and Yeast Infections. Rodale. стр. 366. ISBN 978-1-60529-506-0. 
  13. ^ Brown, Ellen (2012). The Complete Idiot's Guide to Smoothies. DK Publishing. стр. 21. ISBN 978-1-4362-9393-8. 
  14. ^ Burney, P.; Summers, C.; Chinn, S.; Hooper, R.; Van Ree, R.; Lidholm, J. (2010). „Prevalence and distribution of sensitization to foods in the European Community Respiratory Health Survey: A EuroPrevall analysis”. Allergy. 65 (9): 1182—1188. PMID 20180791. S2CID 22718444. doi:10.1111/j.1398-9995.2010.02346.x. 
  15. ^ Ballmer-Weber, B.K.; Skamstrup Hansen, K.; Sastre, J.; Andersson, K.; Bätscher, I.; Ostling, J.; Dahl, L.; Hanschmann, K.M.; Holzhauser, T.; Poulsen, L.K.; Lidholm, J.; Vieths, S. (2012). „Component-resolved in vitro diagnosis of carrot allergy in three different regions of Europe”. Allergy. 67 (6): 758—766. PMID 22486768. S2CID 23864612. doi:10.1111/j.1398-9995.2012.02827.x. 
  16. ^ а б в „Nutrition facts for carrots, raw [Includes USDA commodity food A099], per 100 g, USDA Nutrient Database for Standard Reference, version SR-21”. Conde Nast. 2014. Приступљено 10. 12. 2014. 
  17. ^ Rubatsky, Quiros & Siman (1999), стр. 256
  18. ^ Abdel-Aal el-SM, Akhtar H, Zaheer K, Ali R (2013). „Dietary sources of lutein and zeaxanthin carotenoids and their role in eye health”. Nutrients. 5 (4): 1169—85. PMC 3705341Слободан приступ. PMID 23571649. doi:10.3390/nu5041169Слободан приступ. 
  19. ^ Strube, Michael; OveDragsted, Lars (1999). Naturally Occurring Antitumourigens. IV. Carotenoids Except β-Carotene. Copenhagen: Nordic Council of Ministers. стр. 48. ISBN 978-92-893-0342-2. 
  20. ^ Novotny, Janet A.; Dueker, S.R.; Zech, L.A.; Clifford, A.J. (1995). „Compartmental analysis of the dynamics of β-carotene metabolism in an adult volunteer”. Journal of Lipid Research. 36 (8): 1825—1838. PMID 7595103. doi:10.1016/S0022-2275(20)41501-9Слободан приступ. 
  21. ^ „Fact sheet for health professionals: Vitamin A”. Office of Dietary Supplements, National Institutes of Health. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2008. Приступљено 8. 4. 2008. 
  22. ^ Maron DF (23. 6. 2014). „Fact or Fiction?: Carrots Improve Your Vision”. Scientific American. Приступљено 17. 9. 2015. 
  23. ^ „Carrots in the Second World War”. Carrot history. World Carrot Museum. Приступљено 8. 9. 2016. 
  24. ^ „A WWII Propaganda Campaign Popularized the Myth That Carrots Help You See in the Dark”. Приступљено 7. 7. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Benjamin, L. R.; McGarry, A.; Gray, D. (1997). „The root vegetables: Beet, carrot, parsnip and turnip”. The Physiology of Vegetable Crops. Wallingford, UK: CAB International. стр. 553—580. ISBN 978-0-85199-146-7. 
  • Bradeen, James M.; Simon, Philipp W. (2007). „Carrot”. Ур.: Cole, Chittaranjan. Vegetables. Genome Mapping and Molecular Breeding in Plants. 5. New York, NY: Springer. стр. 162—184. ISBN 978-3-540-34535-0. 
  • Rubatsky, V. E.; Quiros, C. F.; Siman, P. W. (1999). Carrots and Related Vegetable Umbelliferae. CABI Publishing. ISBN 978-0-85199-129-0. 
  • Simon, Philipp W.; Freeman, Roger E.; Vieira, Jairo V.; Boiteux, Leonardo S.; Briard, Mathilde; Nothnagel, Thomas; Michalik, Barbara; Kwon, Young-Seok (2008). „Carrot”. Vegetables II. Handbook of Plant Breeding. 2. New York, NY: Springer. стр. 327—357. ISBN 978-0-387-74108-6. 
  • Ross, Ivan A. (2005). „Daucus carota L.”. Medicinal Plants of the World. Chemical Constituents, Traditional and Modern Medicinal Uses. 3. Springer. стр. 197—221. ISBN 978-1-59259-887-8. 
  • Sharma, Krishnan Datt; Karki, Swati; Thakur, Narayan Singh; Attri, Surekha (2012). „Chemical composition, functional properties and processing of carrot—a review”. Journal of Food Science and Technology. 49 (1): 22—32. doi:10.1007/s13197-011-0310-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]