Шведска шибица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шведска Шибица АБ
ТипКомпанија
ИндустријаДуванска индустрија[1]
ПретходникSvenska Tändsticks AB
Jönköpings Tändsticksfabrik[2]
Svenska Tobaksmonopolet[2]
Основана1915. год.; пре 104 године (1915)[2]
СедиштеСтокхолм, Шведска
Кључни људиКони Карлсон (заступник одбора), Ларс Далгрен (Председник и Директор)[3]
Производ(и)[3]
ПриходРаст СЕК 14.486 билиона(2015)[3]
АктиваПад СЕК 14.824 билиона (2015)[3]
Запослених4,488 (average 2015)[3]
Вебсајтwww.swedishmatch.com

Шведска Шибица је Шведска компанија која се налази у Стокхолму, она се бави производњом снуса, дувана за жвакање и сличних производа од дувана без дима. Компанија такође прави Цигарете, шибице и упаљаче као и бријаче, батерије, сијалице и чачкалице за зубе. Компанија се налази у девет држава и запошљава 4488 радника. Производи се продају у више од 100 држава широм света.[3][4]

Удео Шведске Шибице се налази на Нздак Стокхолм, од 1996. године, са симболом СВМА. То је конституент ОМХ Стокхолм 30 и ОМХ ГЕС.[5] 2015. године, око 60 процената трговина су одрађене у Наздак Стокхолму, 25 процената у Чи-икс, 11 процената на Тиркиз платформи за трговину, 3 процената БАТС глобалној трговини. Група има укупну количину продаја од 14486 МСЕК и профит од продукта од 3690 МСЕК. Снус се рачуна као 35 процената продаје и 54 процената целокупне компаније.[3]

Спољашњи изглед компаније у Свевагену, Стокхолм, од 2015
Спољашњи изглед компаније пре 2015 у Стокхолму
Изглед дворишта компаније у Стокхолму

Историја[уреди]

Шведска Шибица је основана комбинацијом две компаније Свенска Тобаксмонополет, дувански монопол у поседству Шведске државе који је основан 1915, и Свенска Тандстикс Актиеболагет (СТАБ), компанија која производи шибице, основана 1917 године од стране Ивар Краугер—а (поѕнатијим под називом "Краљ Шибица").

1992 године, дуванска индустрија и индустрија за производњу упаљача су се придружиле у Прокордија групу. Две године касније, спојене су у једну независну компанију која се зове Шведска Шибица.

АБ Свенска Тобаксмонополет[уреди]

1915. године, Шведска влада овновала је АБ Свенска Тобаксмонополет и ставила све дуванске продукцијске планове у састав државне производње. Монопол је представљен да би финансирао државу и њену војну одбрану и нови национални пензиони систем.

Током 1960-их увоз и извоз дувана је обустављен у Шведској. Свенска Тобаксмонополет је конвертована у нову државну компанију под називом Свенска Добакс АБ. 1971. године, власнисштво је додељено Статсфоретаг, Шведски Републички фонд за здравствено осигурање, који је 1984. године постао Прокордија.

Као резултат укиданја монопола, да би се проширило тржиште, куплјене су компаније Елизабет Бас/Ла Паз (ЕБАС), Пинкертон Дуванска Компанија и Њилем други измедју 1968 и 1989.[2][6]

Свенска Тандстикс АБ (СТАБ)[уреди]

1917. године, Ивар Креугер је основао Свенска Тандстикс Актиеболагет у Јонкопинг-у (такође познатијим под називом "Град шибица").

Проширивајући се придобијањем монопола од стране владе позајмљивањем новца и спајањем са британском фирмом Брајант и Мај 1927. године, постала је највећа компанија за производњу шибица на свету.

1930. године, компанија је контролисала 60 процената светске продукције шибица и била је једини власник компанија у 33 државе.[2]

Шведска Шибица АB[уреди]

1992. године, компанија Прокордија је преузела бизнис у производнји шибица и упаљача под називом Шведска Шибица.[2][7]

1999. године, компанија је продала своју производњу цигарета компанији Аустрија Табак али је и даље била активни дистрибутер цигарета за шведско тржиште.[2] Те исте године, Шведска Шибица је проширила своју корпорацију са PT. Java Match Factory (Jamafac), највећим произвођачем шибица у Индонезији, да би ојачала свој положај у производњи за Југоисточну Азију. Јамафак сада поседује договор са Шведском Шибицом да прави шибице и дистрибуира Крикет упаљаче у Индонезији.[8][9][10]

2010. године, Шведска Шибица и Скандинавија Тобако Груп (СТГ) су формирале нову компанију која почиње да се бави производњом цигарета. Шведска Шибица је донела свој целокупни бизнис са цигаретама (осим америчке производње) у нову компанију, док је СТГ пребацио целокупан бизнис са дуваном. Нови бизнис је именован Скандинавиан Тобако Груп. Шведска Шибица је постала партнер са 49 процената компаније, док остатак поседује Скандинависк Холдинг А/С.A/S.[2][11][12][13][14]

Snus, дувански производ направљен у Шведској Шибици.

Операције[уреди]

Снус, цигарете, дуван за жвакање, шибице и упаљачи су главни производи компаније Шведска Шибица. Они се развијају, производе и извозе, рекламирају и продају кроз 5 главних операционих јединица компаније.[7][15][16] Компанија се такође бави и производњом чачкалица за зубе, сијалица, жилета за бразилско тржиште.[17][18]

  • Скандинавска дивизија
  • Америчка дивизија
  • Светиљке Латино Америка
  • Светиљке Интернационал
  • СМД Логистика АБ

Скандинавска дивиѕија[уреди]

Задужена је за снабдевни ланац за бездимне производе од дувана (снус, дуван за жвакање). Такође је главна у производњи, развијању производа, маркетингу и продаји снуса у Шведској и Норвешкој. Главни штаб је лоциран у Шведској

Америчка дивизија[уреди]

Ова дивизија бави се продајом и маркетингом снуса и дувана за жваканје у Америци. Такође се бави маркетингом и производњом за америчко тржиште. Главно седиште је у Овенсборо, Кентаки.

Светиљке Латино Америка[уреди]

Бави се производњом шибица и упаљача у Латино Америци. Такође продаје жилете, батерије, сијалице, чачкалице. Главна канцеларија се налази у Бразилу.

Светиљке Интернационал[уреди]

Бави се производњом упаљача и шибица у Холандији, Филипинима и Шведској. Дивизија такође продаје ове производе и ван Америке. Главна канцеларија је у Шведској.

Партнерства[уреди]

Шведска Шибица има два партнерства: СМРМ Интернационал и Скандинавиан Тобако Груп. СМРМ Интернационал је компанија која је подједнако у поседству Шведске Шибице и Филип Мориса. Компанија продаје и рекламира снус ван Скандинавије и Америке. Скандинавиан тобако груп, од које Шведска Шибица поседује 49 процената, је специализована за цигарете, дуван за луле и фино резани дуван.

Операционе локације и фабрике[уреди]

Шведска Шибица производи у девет дрзава и има продукционе јединице у наредних шест: Бразил, Доминиканска Република, Холандија, Филипини, Шведска и Сједињене Америчке Државе.[15] Компанија има 12 фабрика, од којих 10, у 2013, има ISO 9001 и ISO 14001 сертификације.[19][20][21]

Табела испод представља преглед операција компаније од 2014. године.

Држава Активности Фабрика Број запослених
Шведска Главна канцеларија, продукционе јединице и канцеларије за продају Снус, шибице 1,038
САД Продукционе јединице и канцеларије за продају Дуван за жвакање 1,147
Доминиканска Република Продукциона јединица Цигарете 1,101
Бразил Продукционе јединице и канцеларије за продају Светиљке 672
Филипини продукционе јединице и канцеларије за продају Светиљке 268
Холандија Продукциона јединица Светиљке 101
Норвешка Канцеларије за продају Нема 48
Турска Канцеларије за продају Нема 15
Белгија Складиште и канцеларије за људске односе Нема 3

Производња шибица и упаљача[уреди]

Шибице проиѕведене у Шведској Шибици су Шибица Сигурносне шибице и производе се у Шведској и Бразилу.[22] 40 процената производа се продаје у Европи а 60 процената у Африци, Централној Америци, Карибима, Океанији и Средњем Истоку.[23] Шведски погони су лоцирани у Тидахолм-у и Ветланд-у.[22][24][25] У бразилу, 95 процената консумпције дрва за шибице и кутије за шибице је из Шведсе плантације које су део бразилског пројекта за обнову шума. Бразилски погон за производнју шибица (Куритиба и Пиари до Сул) нису сертификовани од стране ИСО.[17][26] Шведска Шибица производи упаљаче и у Филипинима, Холандији и Бразилу.[17] Главни бренд за упаљаче ове компаније, Крикет, се производи према ИСО 9994:2006 и ЕН13869 (отпорност на децу), који су обавезни у Европска комисија за економију.[22]

Радно место и безбедност[уреди]

2014. године, Шведска Шибица запослила је 4395 људи од којих су 37 процената жене.[19] у 2014. години, 75 процената запосленихсу били базирани или у САД, Шведској или у Доминиканској Републици.[17] Сви објекти за производњу имау комитете за зажтиту и здравље који пружају тренинге за заштиту својим запосленима.[22]

Ова таблица представља податке о запосленима за 2011, 2012, 2013 и 2014. годину.[22][27]

Здравље и заштита 2014 2013 2012 2011
Укупан број радних сати по години 8,807,576 9,020,184 8,696,129 7,991,220
Укупан број повреда и незгода (не укључујући ситне повреде и незгоде) 88 132 77 63
Укупан број болесних 5 7 8 19
Укупан број смртних случајева због болести, повреда, неѕгода 0 0 0 0

Окружење[уреди]

Шведска Шибица тврди у свом годишњем извештају да се труд за окрзжење базира на потрошњи енергије, електричној енергији, отпаду, потрошњи воде у производњи, пуштање штетних гасова.

Интернационално проширење[уреди]

Од фебруара 2009. године, објављено је да је Шведска Шибица колаборирала са Филип Морис Интернационал, ефикасно тестирајући разна интернационална тржишта. Њихов циљ био је да се прошири линије бездимних производа ван САД и скандинавског тржишта. Колаборација је тестирана на тржиштима у Тел АвивИзраел-у, Тајвану...[28]

Главни људи[уреди]

Ларс Далгрен (рођен 1970. године) је председник Шведске Шибице.[17] Кони Карлсон (1955) је главни одборник од 2007. године и члан одбора од 2006.[17]

Од годишњег генералног састанка 2014. године, Шведска Шибица има следеће управнике одбора:[29][30][31]

Име Година рођења Позиција Година одабира
Кони Карлсон 1955 Заседник одбора 2007
Андреј Крипс 1957 Заменик заседника одбора 2006
Чарлс А. Бликст 1951 Члан одбора 2015
Венч Ролфсен 1952 Члан одбора 2013[32]
Јаскилин Хогербруж 1963 Члан одбора 2015
Мег Тивеус 1943 Члан одбора 1999
Јоаким Вест 1961 Члан одбора 2011
Кенет Ек 1953 Представник запослених 1999
Патрик Енгелбрексон 1965 Представник запослених 2012
Ева Ларсон 1958 Представник запослених 1999
Јоаким Андерсон 1970 Deputy 2013
Ева Норлен-Мортиз 1960 Заменик 2010
Герт-Инге Ранг 1954 Заменик 2007

Председник и Главни извршни директор:[19]

Ленарт Сунден, 1998-2004

Свен Хиндрикес, 2004-2008

Ларс Далгрен, 2008-

Референце[уреди]

  1. ^ „Nasdaq OMX Nordic”. Nasdaq OMX Nordic. Приступљено 15. 07. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 „Company history”. Swedish Match. Приступљено 19. 07. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „2015 Annual Report” (PDF). Swedish Match. Приступљено 2. 05. 2016. 
  4. ^ „Company presentation 2016” (PDF). Swedish Match. Приступљено 2. 05. 2016. 
  5. ^ „Nasdag OMX Nordic”. Nasdaq OMX Nordic. Приступљено 1. 06. 2014. 
  6. ^ „Red Man - tuggtobakens flaggskepp”. Swedish Match. 16. 08. 2007. Приступљено 2. 10. 2013. 
  7. 7,0 7,1 „Company presentation 2014” (PDF). Swedish Match. Приступљено 1. 06. 2015. 
  8. ^ „Swedish Match concentrates lighter production” (Саопштење). Swedish Match. 13. 06. 1999. Приступљено 3. 06. 2015. 
  9. ^ „Annual Report 2005” (PDF). Swedish Match. Приступљено 8. 06. 2015. 
  10. ^ „About us”. P.T Jamafac. Архивирано из оригинала на датум 17. 08. 2016. Приступљено 19. 07. 2013. 
  11. ^ „Annual report 2010” (PDF). Swedish Match. Приступљено 3. 12. 2013. 
  12. ^ „Scandinavian Tobacco Group signs Letter of Intent with Swedish Match to form a worldwide company with focus on cigars and pipe tobacco”. Scandinavian Tobacco Group. 15. 01. 2010. Архивирано из оригинала на датум 5. 02. 2014. Приступљено 23. 08. 2013. 
  13. ^ „Swedish Match slutför transaktionen med Scandinavian Tobacco Group”. Swedish Match. 4. 10. 2010. Приступљено 10. 09. 2013. 
  14. ^ „Skandinavisk Holding will through Scandinavian Tobacco Group form the world’s second largest cigar company and strengthen its position as world leader in pipe tobacco”. Scandinavian Tobacco Group. 26. 04. 2010. Архивирано из оригинала на датум 5. 02. 2014. Приступљено 11. 09. 2013. 
  15. 15,0 15,1 „Organization”. Swedish Match. Приступљено 23. 06. 2014. 
  16. ^ „Swedish Match names President of reorganized Scandinavia Division and new Chief Financial Officer”. Swedish Match. Приступљено 9. 09. 2013. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 „Annual Report 2014” (PDF). Swedish Match. Приступљено 1. 06. 2015. 
  18. ^ „Our company in brief”. Swedish Match. Приступљено 15. 07. 2013. 
  19. 19,0 19,1 19,2 „Annual Report 2013” (PDF). Swedish Match. Приступљено 23. 06. 2013. 
  20. ^ „2012 Swedish Match and Sustainability” (PDF). Swedish Match. Приступљено 25. 06. 2013. 
  21. ^ „ISO certifications” (PDF). Swedish Match. Приступљено 18. 07. 2013. 
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 22,4 „2012 Swedish Match and Sustainability” (PDF). Swedish Match. Приступљено 1. 06. 2015. 
  23. ^ „Our factories”. Swedish Match. Приступљено 1. 06. 2015. 
  24. ^ „Tidaholm”. Tidaholms county. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2014. Приступљено 25. 06. 2014. 
  25. ^ „How matches are made”. Sweden’s Tobacco and Match Museum. Приступљено 25. 06. 2014. 
  26. ^ „Annual Report 2012” (PDF). Swedish Match. Приступљено 15. 07. 2013. 
  27. ^ „Employee related indicators”. Swedish Match. Архивирано из оригинала на датум 9. 07. 2013. Приступљено 18. 07. 2013. 
  28. ^ http://www.swedishmatch.com/Reports/Interim%20reports/2012-Q3-EN.pdf
  29. ^ „Board of Directors”. Swedish Match. Приступљено 4. 06. 2015. 
  30. ^ „Minutes from AGM 2014” (PDF). Swedish Match. Приступљено 30. 06. 2014. 
  31. ^ „Press release: Swedish Match Annual General Meeting 2015” (Саопштење). Swedish Match. 23. 04. 2015. Приступљено 4. 06. 2015. 
  32. ^ „Press release: Annual General Meeting 2013”. Swedish Match. Приступљено 18. 07. 2013. 

Спољашње везе[уреди]