Тел Авив

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тел Авив
хебр. תל אביב-יפו
арап. ‏تل أبيب يافا‎

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Израел
Округ Тел Авив
Основан 1909.
Становништво
Становништво (2013) 414.000 (2013) (процена)
Агломерација 3,850,200
Географске карактеристике
Координате 32°04′00″ СГШ; 34°47′00″ ИГД / 32.066667° СГШ; 34.783333° ИГД / 32.066667; 34.783333 Координате: 32°04′00″ СГШ; 34°47′00″ ИГД / 32.066667° СГШ; 34.783333° ИГД / 32.066667; 34.783333
Површина 51,8 km²
Тел Авив на мапи Израела
Тел Авив
Тел Авив
Тел Авив на мапи Израела
Остали подаци
Градоначелник Рон Хулдаи
Веб-сајт www.tel-aviv.gov.il

Тел Авив (хебр. תל אביב-יפו, арап. ‏تل أبيب يافا‎) је град у Израелу у округу Тел Авив, на обали Средоземног мора. Тел Авив је такође и део највеће и најнасељеније метрополе у Израелу, знаног под називом Гуш Дан. Други је град по величини у земљи. Шире подручје, које се протеже дужином од 14 km обалом Средоземља, обухвата посебне општине са приближно 3,850,100 становника. Према процени из 2007. у граду је живело 405.400 становника и по томе је Тел Авив други по величини град у Израелу, иза Јерусалима. Површина града износи 50,5 km².

Назив[уреди]

Назив града је после много разних предлога (нпр. Херзлија) изабран 1910. година. Хебрејски назив је изабран у духу идеје о обнављању старое јеврејске домовине. Тев Авив је сложен од старих хебрејских речи „тел“ (брежуљак и тип блискоисточног археолошког локалитета) и „авив“ (хебрејски „пролеће“ као симбол обнове). Дословно значи „пролећни брежуљак“. Име града је истовремено и хебрејски наслов дела Теодора Херцла Старонова земља коју је с немачког превео ционистички пољски вођа Нахум Соколов.

Историја[уреди]

План Тел Авива - 1925

Град је основан 1909. године на рубовима древног лучког града Јафа. Растом, град је убрзо обухватио у то време већински арапску Јафу. Тел Авив и Јафа су 1950. године спојени у једну управну јединицу, а две године касније је постао главни град Израела. Тел Авив је привредно средиште Израела где се налази берза вредносних папира Тел Авив, уреди бројних компанија као и истраживачки и развојни центри. Плаже, барови, трговачки центри и секуларни живот чине овај град занимљивим туристичким одредиштем. Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Архитектура[уреди]

Рану архитектуру су чинили углавном приземни објекти источноевропског типа. У 20-им годинема 20. века дошла је мода комбинације оријенталног стила и европске архитектуре као што су куполе и лукови и орнаменталне облоге. Градња се одвијала на основу Гедесовог плана о „вртном граду“ Спратне и двоспратне зграде су оивичене јавним парковима. 20. година је откривен стил Баухауса који су собом донели јевреји из Немачке и ту је изграђен Бели град који је данас под заштитом УНЕСКО-а са више од 5.000 зграда инспирисан Баухаусом и Ле Корбизијеом. У 60-им годинама овај стил је уступио место градњи спратним административним објкетима, хотелима и спратним робним кућама тако да су овом градњом уништени многи историјски објекти. У последње време се јављају тежње и дају се много средстава да се реконструишу многе зграде које су обележене Баухаусом. Град је постао велики центар са много високих зграда а то претежно великим ценама које је добило земљиште у граду. Први телавивски облакодер је Шалом Меир Товер саграђен је 1965. године и све до 1999. године је био највиша зграда у Израелу. Почетком 90-их година 20. века настао је велики утицај имиграната из Совјетског Савеза са чиме је у вези промена оријентације привреде на хај-тек и град је доспео у нову фазу развоја. 1993. године био је град обележен као светски велеград.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Тел Авив има топлу суптропску климу класификација (Csa) и налази се међу најтоплијим градовима Медитерана. Летње темпеартуре крећу се у распону од 30-32°С током дана, до око 20-23°С током ноћи. Летње време се протеже дубоко у јесен, обично до краја новембра месеца. Зиме су топле са доста кише, а дневне температуре и током најхладнијег месеца готово никада не падају испод 10°С, док су температуре преко 20°С уобичајене током јануара и фебруара месеца. У Тел Авиву никада није забележен мраз, а снежна киша забележена само једанпут у историји, током фебруара 1952 године. Клима погодује расту и узгајању многих тропских биљака, те у Тел авиву успевају разноврсни цитруси, Банане, Манго, Авокадо и друго егзотично воће и биље.

Клима (Тел Авив)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 26,8
(80,2)
29,6
(85,3)
35,2
(95,4)
40,4
(104,7)
46,5
(115,7)
37,6
(99,7)
37,4
(99,3)
34,4
(93,9)
35,4
(95,7)
38,4
(101,1)
35,3
(95,5)
24,9
(76,8)
46,5
(115,7)
Средњи максимум, °C (°F) 17,5
(63,5)
17,7
(63,9)
19,2
(66,6)
22,8
(73)
24,9
(76,8)
27,5
(81,5)
29,4
(84,9)
30,2
(86,4)
29,4
(84,9)
27,3
(81,1)
23,4
(74,1)
19,2
(66,6)
24
(75)
Просек, °C (°F) 13,6
(56,5)
13,8
(56,8)
15,4
(59,7)
18,6
(65,5)
21,1
(70)
24,1
(75,4)
26,2
(79,2)
27
(81)
26
(79)
23,2
(73,8)
19
(66)
15,2
(59,4)
20,3
(68,5)
Средњи минимум, °C (°F) 9,6
(49,3)
9,8
(49,6)
11
(52)
14,4
(57,9)
17,3
(63,1)
20,6
(69,1)
23
(73)
23,7
(74,7)
22,5
(72,5)
14,6
(58,3)
11,2
(52,2)
11,1
(52)
16,4
(61,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 2,5
(36,5)
2,6
(36,7)
3,5
(38,3)
7
(45)
11,2
(52,2)
15
(59)
19
(66)
20
(68)
15,7
(60,3)
11,6
(52,9)
5
(41)
4
(39)
2,5
(36,5)
Количина падавина, mm (in) 126,9
(49,96)
90,1
(35,47)
60,6
(23,86)
18
(7,1)
2,3
(0,91)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0,4
(0,16)
26,3
(10,35)
79,3
(31,22)
126,4
(49,76)
530,7
(208,94)
[тражи се извор]

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Кретање броја становника
1983. 1995.
327.265 348.245[1]

Знаменитости[уреди]

Иако у Тел Авиву постоје старе грађевине изграђене у историцистичким стиловима, где су се комбиновали европски утицаји са аутохтоним блискоисточним облицима, град је најпознатији по својим модерним грађевинама. Бели град (хебрејски: העיר הלבנה‎, Ha-Ir HaLevana) је збир преко 5.000 модерних грађевина, изграђених у интернационалном и тзв. Баухаус стилу. Изградили су их 1930-их већином јеврејске архитекте који су пребегли од нацистичких прогона у Европи, али и њихови ученици. Тел Авив има највећи број ових грађевина од било којег другог града на свету.

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Израелски централни биро за статистику: Пописи становништва 1983. и 1995., Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]