Тел Авив

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тел Авив
хебр. תל אביב-יפו
арап. ‏تل أبيب يافا‎

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Израел
Округ Тел Авив
Основан 1909.
Становништво
Становништво (2013) 414.000 (2013) (процена)
Агломерација 3,850,200
Географске карактеристике
Координате 32°04′00″ СГШ; 34°47′00″ ИГД / 32.066667° СГШ; 34.783333° ИГД / 32.066667; 34.783333 Координате: 32°04′00″ СГШ; 34°47′00″ ИГД / 32.066667° СГШ; 34.783333° ИГД / 32.066667; 34.783333
Површина 51,8 km²
Тел Авив на мапи Израела
Тел Авив
Тел Авив
Тел Авив на мапи Израела
Остали подаци
Градоначелник Рон Хулдаи
Веб-сајт www.tel-aviv.gov.il

Тел Авив (хебр. תל אביב-יפו, арап. ‏تل أبيب يافا‎) је град у Израелу у округу Тел Авив, на обали Средоземног мора. Тел Авив је такође и део највеће и најнасељеније метрополе у Израелу, знаног под називом Гуш Дан. Други је град по величини у земљи. Шире подручје, које се протеже дужином од 14 km обалом Средоземља, обухвата посебне општине са приближно 3,850,100 становника. Према процени из 2007. у граду је живело 405.400 становника и по томе је Тел Авив други по величини град у Израелу, иза Јерусалима. Површина града износи 50,5 km².

Назив[уреди]

Назив града је после много разних предлога (нпр. Херзлија) изабран 1910. година. Хебрејски назив је изабран у духу идеје о обнављању старое јеврејске домовине. Тев Авив је сложен од старих хебрејских речи „тел“ (брежуљак и тип блискоисточног археолошког локалитета) и „авив“ (хебрејски „пролеће“ као симбол обнове). Дословно значи „пролећни брежуљак“. Име града је истовремено и хебрејски наслов дела Теодора Херцла Старонова земља коју је с немачког превео ционистички пољски вођа Нахум Соколов.

Историја[уреди]

План Тел Авива - 1925

Град је основан 1909. године на рубовима древног лучког града Јафа. Растом, град је убрзо обухватио у то време већински арапску Јафу. Тел Авив и Јафа су 1950. године спојени у једну управну јединицу, а две године касније је постао главни град Израела. Тел Авив је привредно средиште Израела где се налази берза вредносних папира Тел Авив, уреди бројних компанија као и истраживачки и развојни центри. Плаже, барови, трговачки центри и секуларни живот чине овај град занимљивим туристичким одредиштем. Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Архитектура[уреди]

Рану архитектуру су чинили углавном приземни објекти источноевропског типа. У 20-им годинема 20. века дошла је мода комбинације оријенталног стила и европске архитектуре као што су куполе и лукови и орнаменталне облоге. Градња се одвијала на основу Гедесовог плана о „вртном граду“ Спратне и двоспратне зграде су оивичене јавним парковима. 20. година је откривен стил Баухауса који су собом донели јевреји из Немачке и ту је изграђен Бели град који је данас под заштитом УНЕСКО-а са више од 5.000 зграда инспирисан Баухаусом и Ле Корбизијеом. У 60-им годинама овај стил је уступио место градњи спратним административним објкетима, хотелима и спратним робним кућама тако да су овом градњом уништени многи историјски објекти. У последње време се јављају тежње и дају се много средстава да се реконструишу многе зграде које су обележене Баухаусом. Град је постао велики центар са много високих зграда а то претежно великим ценама које је добило земљиште у граду. Први телавивски облакодер је Шалом Меир Товер саграђен је 1965. године и све до 1999. године је био највиша зграда у Израелу. Почетком 90-их година 20. века настао је велики утицај имиграната из Совјетског Савеза са чиме је у вези промена оријентације привреде на хај-тек и град је доспео у нову фазу развоја. 1993. године био је град обележен као светски велеград.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Тел Авив има топлу суптропску климу класификација (Csa) и налази се међу најтоплијим градовима Медитерана. Летње темпеартуре крећу се у распону од 30-32°С током дана, до око 20-23°С током ноћи. Летње време се протеже дубоко у јесен, обично до краја новембра месеца. Зиме су топле са доста кише, а дневне температуре и током најхладнијег месеца готово никада не падају испод 10°С, док су температуре преко 20°С уобичајене током јануара и фебруара месеца. У Тел Авиву никада није забележен мраз, а снежна киша забележена само једанпут у историји, током фебруара 1952 године. Клима погодује расту и узгајању многих тропских биљака, те у Тел авиву успевају разноврсни цитруси, Банане, Манго, Авокадо и друго егзотично воће и биље.

Климатограм 
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C 26,8 29,6 35,2 40,4 46,5 37,6 37,4 34,4 35,4 38,4 35,3 24,9 46,5
Средњи максимум, °C 17,5 17,7 19,2 22,8 24,9 27,5 29,4 30,2 29,4 27,3 23,4 19,2 24
Средња температура, °C 13,6 13,8 15,4 18,6 21,1 24,1 26,2 27 26 23,2 19 15,2 20,3
Средњи минимум, °C 9,6 9,8 11 14,4 17,3 20,6 23 23,7 22,5 14,6 11,2 11,1 16,4
Апсолутни минимум, °C 2,5 2,6 3,5 7 11,2 15 19 20 15,7 11,6 5 4 2,5
Количина падавина, mm 126,9 90,1 60,6 18 2,3 0 0 0 0,4 26,3 79,3 126,4 530,7


Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2007. живело 390.400 становника.

Кретање броја становника
1983. 1995.
327.265 348.245[1]

Знаменитости[уреди]

Иако у Тел Авиву постоје старе грађевине изграђене у историцистичким стиловима, где су се комбиновали европски утицаји са аутохтоним блискоисточним облицима, град је најпознатији по својим модерним грађевинама. Бели град (хебрејски: העיר הלבנה‎, Ha-Ir HaLevana) је збир преко 5.000 модерних грађевина, изграђених у интернационалном и тзв. Баухаус стилу. Изградили су их 1930-их већином јеврејске архитекте који су пребегли од нацистичких прогона у Европи, али и њихови ученици. Тел Авив има највећи број ових грађевина од било којег другог града на свету.

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Израелски централни биро за статистику: Пописи становништва 1983. и 1995., Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]