Пређи на садржај

Шехзаде Абдулах (син Бајазита II)

С Википедије, слободне енциклопедије
шехзаде Абдулах
Лични подаци
Датум рођења1464
Место рођењаАмасија,
Датум смрти8. новембар 1483.(1483-11-08) (18/19 год.)
Место смртиКараман, Османско царство
ГробМурадије комплекс
Породица
Супружник
  • Ферахшах-султанија (в. 1480)
Потомствосин
Ајнишах-султанија
Шахниса-султанија
РодитељиБајазит II
Госпа Ширин

Шехзаде Абдулах (тур. Şehzade Abdullah; 14641483) је био син султана Бајазита II.

Живот и смрт

[уреди | уреди извор]

Шехзаде Абдулах је био најстарији син принца Бајазита. Био је једино дете своје мајке, Ширин-хатун. Његов деда султан Мехмед га је поставио за намесника Трабзона. Након смрти његовог деде и рата са принцом Џемом, његов отац га је именовао намесником Карамана. Ту остаје све до своје смрти наредне године. Његово тело је пребачено у Бурсу, и сахрањен је у маузолеју који је изградила његова мајка[1].

Потомство

[уреди | уреди извор]

Шехзаде Абдулах је био ожењен 1480. године Ферахшах-султанијом, ћерком његовог покојног стрица шехзаде Мустафе.

Шехзаде Махмуд је имао сина рођеног 1481. године, који је умро 1489. године у Истанбулу. Иза њега остале су две кћери:

  • Ајнишах-султанија (тур. Aynışah Sultan) (1482 — 1540); кћи Ферахшах-султаније. Била је удата 1498. године за Ахмед-бега. Неке земље које је имала у поседу је продала ћерки шехзаде Џема, Гевхрмулук-султанији. Умрла је 1540. године. Њено тело је сахрањено поред њеног оца и баке у Бурси.
  • Шахниса-султанија (тур. Şahnisa Sultan) (1484 — након 1540); ћерка непознате конкубине. Рођена је након смрти свог оца. Удата је први пут 1502. године за шехзаде Мехмета, сина њеног стрица шехзаде Шехиншаха[2]. Након што је њеног првог супруга погубио султан Селим, удата је 1513. године за Мирза Мехмед-пашу (умро 1517), бившег супруга њене тетке Фатме-султаније[3][4][2]. Трећи и последњи пут је удата за Нури-бега 1518. године. Умрла је 1540-их. Из другог брака је имала два сина:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Osmanlı Tarihi, II. Cilt, 10. baskı, Türk Tarih Kurumu Yayınları-2011, Ord. Prof. İsmail Hakkı Uzunçarşılı
  2. ^ а б Öztuna 2006, стр. 210.
  3. ^ а б Afyoncu 2010, стр. 527–529.
  4. ^ Süreyya cilt 5 1996, стр. 1583.