Штрамбершке уши
 | |
| Врста јела | кекс |
|---|---|
| Место порекла | Штрамберк |
| Регије или држава | Чешка |
| Главни састојци | тесто за медењаке |
 Медији: Штрамбершке уши | |
Штрамбершке уши (у прошлости и Uši Tatarských) је у облику корнета, који се традиционално пече у моравском граду Штрамберку и околини. Од 2000. године само производи произведени на територији града Штрамберка могу носити заштитни знак Штрамбершке уши. У 2006. години у граду је радило осам лиценцираних произвођача. Почетком 2006. године Чешка је добила прелиминарну сагласност Европске комисије за доделу географске ознаке порекла за овај прехрамбени производ. Од почетка 2007. године, Штрамбершке уши је први чешки прехрамбени производ којем је ЕУ додељивала ову заштиту у оквиру стандардне процедуре.
Легенда о пореклу слаткиша[уреди | уреди извор]
Према локалној легенди, настанак се везује за поход Монгола 1241. године, када је непријатељска војска подигла логор у подножју оближњег брда Котоуч. Према легенди, након ноћне олује, локални становници су копали кроз брану рибњака и загрејали кревете. Када се вода повукла, на лицу места су пронађене вреће са усољеним људским ушима, које су Монголи одсекли од хришћана и послали свом кану. Поред гласина о тим биткама са Татарима, локално становништво је сваке године на годишњи Вазнесење Господње одржавало чувено Штрамберско ходочашће [1] током којег су се пекли медењаци „уши и руке“[2] [3] или касније само „татарске уши“. [4] Које је први пут писмено помињао Грегор Волни 1835. [2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hlídka: měsíčník vědecký se zvláštním zřetelem k apologetice a filosofii. V Brně: Papežská knihtiskárna benediktinů rajhradských, 07.1933, 50(7). s. 256.
- ^ а б Die Markgrafschaft Mähren: Prerauer Kreis (на језику: немачки). Selbstverl.
- ^ Prerauer Kreis: I. Band (на језику: немачки).
- ^ KARAS, Josef František. V soumraku: hrst povídek z časů pobělohorských. Praha: B. Kočí, 1925. s. 291.
