Actinomycetota

С Википедије, слободне енциклопедије

Actinomycetota
Skenirajuća elektronska mikrografija Actinomyces israelii.
Naučna klasifikacija e
Domen: Bacteria
Tip: Actinobacteria
Klasa: Actinobacteria
Goodfellow 2021[1]
Tipski rod
Actinomyces
Harz 1877 (odobrene liste 1980)
Klase[2]
Sinonimi
  • "Actinobacteraeota" Oren et al. 2015
  • "Actinobacteria" Goodfellow 2012[3]
  • "Actinobacteria" Margulis 1974 ex Cavalier-Smith 2020
  • "Actinobacteria" Stackebrandt, Rainey & Ward-Rainey 1997
  • "Actinobacteriota" Whitman et al. 2018
  • "Actinomycetes" Krasil'nikov 1949

Actinomycetota (ili Actinobacteria) su raznovrstan razdeo gram-pozitivnih bakterija sa visokom G+C sadržajem.[4] One mogu biti kopnene ili vodene.[5] One su od velikog ekonomskog značaja za ljude jer poljoprivreda i šume zavise od njihovog doprinosa sistemima zemljišta. U zemljištu pomažu u razgradnji organske materije mrtvih organizama, tako da biljke mogu ponovo da preuzmu molekule. Dok ovu ulogu igraju i gljive, Actinomycetota su mnogo manje i verovatno ne zauzimaju istu ekološku nišu. U ovoj ulozi kolonije često formiraju ekstenzivnu miceliju, kao što bi to činile gljive, i naziv važnog reda razdela, Actinomycetales (aktinomicete), odražava da se dugo verovalo da su to gljive. Neke zemljišne aktinomicetote (kao što je Frankia) žive u simbiozi sa biljkama čije korenje prožima tlo, fiksirajući azot za biljke u zamenu za pristup nekim od biljnih saharida. Druge vrste, kao što su mnogi pripadnici roda Mycobacterium, su važni patogeni.

Osim velikog interesovanja za Actinomycetota zbog njihove uloge u tlu, mnogo toga tek treba da se nauči o njima. Iako su trenutno izučene prvenstveno kao bakterije u tlu, moguće je da ih ima više u slatkim vodama.[6] Actinomycetota je jedna od dominantnih bakterijskih vrsta i sadrži jedan od najvećih bakterijskih rodova, Streptomyces.[7] Streptomyces i druge actinomicetote su glavni doprinosioci biološkog puferiranja zemljišta.[8]

Actinomycetota rod Bifidobacterium je najčešća bakterija u mikrobiomu ljudske odojčadi.[9] Iako odrasli imaju manje bifidobakterija, crevne bifidobakterije pomažu u održavanju mukozne barijere i smanjenju sadržaja lipopolisaharida u crevima.[10]

Iako neke od najvećih i najsloženijih bakterijskih ćelija pripadaju razdelu Actinomycetota, grupa morskih Actinomarinales je opisana da poseduje najmanje slobodno živeće prokariotske ćelije.[11]

Za neke sibirske ili antarktičke aktinomicetote se kaže da su najstariji živi organizami na Zemlji, zamrznuti u permafrostu pre oko pola miliona godina.[12][13] Simptomi života otkriveni su oslobađanjem iz uzoraka permafrosta od 640 kya ili mlađih.[14]

Filogenija[уреди | уреди извор]

Filogenija zasnovana na celom genomu[15] 16S rRNA bazirana LTP_12_2021[16][17][18] GTDB 08-RS214[19][20][21]
 
Actinomycetota
 

Rubrobacteria

 
 
 

Thermoleophilia

 
 
 

Coriobacteriia

 
 
 

Acidimicrobiia

 
 
 

Nitriliruptoria

 
 

Actinomycetia

 
 
 
 
 
 
spoljašnja grupa

Chloroflexota

 
 
 
 

Rubrobacteria

 
 
 

Thermoleophilia

 
 
 

Coriobacteriia

 
 
 
 

Acidimicrobiia

 
 

Nitriliruptoria

 
 
 

Actinomycetia

 
 
 
 
 
 
 
 
 

"Humimicrobiia"

 
 

"Aquicultoria"

 
 
 

Coriobacteriia

 
 
 
 

"Geothermincolia"

 
 
 
 

Rubrobacteria

 
 

Thermoleophilia

 
 
 
 

Acidimicrobiia

 
 
Actinomycetia
 

Nitriliruptoridae

 
 

Actinobacteridae

 
 
 
 
 
 
 

Taksonomija[уреди | уреди извор]

Trenutno prihvaćena taksonomija je zasnovana na Listi prokariotskih imena sa evidencijom u nomenklaturi (LPSN)[1] i Nacionalnog centra za biotehnološke informacije (NCBI).[22]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Oren A, Garrity GM (2021). „Valid publication of the names of forty-two phyla of prokaryotes”. Int J Syst Evol Microbiol. 71 (10): 5056. PMID 34694987. S2CID 239887308. doi:10.1099/ijsem.0.005056 Слободан приступ. 
  2. ^ Euzéby JP, Parte AC. „Actinobacteria”. List of Prokaryotic names with Standing in Nomenclature (LPSN). Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 7. 6. 2021. 
  3. ^ Goodfellow M (2012). „Phylum XXVI. Actinobacteria phyl. nov.”. Ур.: Goodfellow M, Kämpfer P, Trujillo ME, Suzuki K, Ludwig W, Whitman WB. Bergey's Manual of Systematic Bacteriology. 5 (2nd изд.). New York, NY: Springer. стр. 33—34. 
  4. ^ Gao B, Gupta RS (март 2012). „Phylogenetic framework and molecular signatures for the main clades of the phylum Actinobacteria”. Microbiology and Molecular Biology Reviews. 76 (1): 66—112. PMC 3294427 Слободан приступ. PMID 22390973. doi:10.1128/MMBR.05011-11. 
  5. ^ Servin JA, Herbold CW, Skophammer RG, Lake JA (јануар 2008). „Evidence excluding the root of the tree of life from the actinobacteria”. Mol. Biol. Evol. 25 (1): 1—4. PMID 18003601. doi:10.1093/molbev/msm249 Слободан приступ. 
  6. ^ Ghai R, Rodriguez-Valera F, McMahon KD, Toyama D, Rinke R, Cristina Souza de Oliveira T, et al. (2011). Lopez-Garcia P, ур. „Metagenomics of the water column in the pristine upper course of the Amazon river”. PLOS ONE. 6 (8): e23785. Bibcode:2011PLoSO...623785G. PMC 3158796 Слободан приступ. PMID 21915244. doi:10.1371/journal.pone.0023785 Слободан приступ. 
  7. ^ Hogan CM (2010). „Bacteria”. Ур.: Draggan S, Cleveland CJ. Encyclopedia of Earth. Washington DC: National Council for Science and the Environment. Архивирано из оригинала 2011-05-11. г. 
  8. ^ Ningthoujam DS, Sanasam S, Tamreihao K, Nimaichand S (новембар 2009). „Antagonistic activities of local actinomycete isolates against rice fungal pathogens”. African Journal of Microbiology Research. 3 (11): 737—742. 
  9. ^ Turroni F, Peano C, Pass DA, Foroni E, Severgnini M, Claesson MJ, Kerr C, Hourihane J, Murray D, Fuligni F, Gueimonde M, Margolles A, De Bellis G, O'Toole PW, van Sinderen D, Marchesi JR, Ventura M (2012-05-11). „Diversity of bifidobacteria within the infant gut microbiota”. PLOS ONE. 7 (5): e36957. Bibcode:2012PLoSO...736957T. PMC 3350489 Слободан приступ. PMID 22606315. doi:10.1371/journal.pone.0036957 Слободан приступ. 
  10. ^ Pinzone MR, Celesia BM, Di Rosa M, Cacopardo B, Nunnari G (2012). „Microbial translocation in chronic liver diseases”. International Journal of Microbiology. 2012: 694629. PMC 3405644 Слободан приступ. PMID 22848224. doi:10.1155/2012/694629 Слободан приступ. 
  11. ^ Ghai R, Mizuno CM, Picazo A, Camacho A, Rodriguez-Valera F (2013). „Metagenomics uncovers a new group of low GC and ultra-small marine Actinobacteria”. Scientific Reports. 3: 2471. Bibcode:2013NatSR...3E2471G. PMC 3747508 Слободан приступ. PMID 23959135. doi:10.1038/srep02471. 
  12. ^ Sample I (2. 5. 2010). „The oldest living organisms: ancient survivors with a fragile future”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2013-03-02. г. 
  13. ^ Hanson J. „The oldest living thing in the world”. It's Okay to be Smart. Архивирано из оригинала 2018-07-13. г. Приступљено 2018-07-13. 
  14. ^ Johnson SS, Hebsgaard MB, Christensen TR, Mastepanov M, Nielsen R, Munch K, et al. (септембар 2007). „Ancient bacteria show evidence of DNA repair”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 104 (36): 14401—14405. Bibcode:2007PNAS..10414401J. PMC 1958816 Слободан приступ. PMID 17728401. doi:10.1073/pnas.0706787104 Слободан приступ. 
  15. ^ Nouioui I, Carro L, García-López M, Meier-Kolthoff JP, Woyke T, Kyrpides NC, Pukall R, Klenk HP, Goodfellow M, Markus Göker M (2018). „Genome-Based Taxonomic Classification of the Phylum Actinobacteria”. Front. Microbiol. 9: 2007. PMC 6113628 Слободан приступ. PMID 30186281. doi:10.3389/fmicb.2018.02007 Слободан приступ. 
  16. ^ „The LTP”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2021. г. Приступљено 23. 2. 2021. 
  17. ^ „LTP_all tree in newick format”. Архивирано из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2021. 
  18. ^ „LTP_12_2021 Release Notes” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 28. 2. 2022. г. Приступљено 23. 2. 2021. 
  19. ^ „GTDB release 08-RS214”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 26. 10. 2022. г. Приступљено 10. 5. 2023. 
  20. ^ „bac120_r214.sp_label”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 16. 5. 2023. г. Приступљено 10. 5. 2023. 
  21. ^ „Taxon History”. Genome Taxonomy Database. Архивирано из оригинала 1. 11. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2023. 
  22. ^ Schoch CL, Ciufo S, Domrachev M, Hotton CL, Kannan S, Khovanskaya R, et al. „Actinobacteria”. National Center for Biotechnology Information (NCBI) taxonomy database. Архивирано из оригинала 2021-04-17. г. Приступљено 2021-03-20. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Vikivrste imaju više informacija o članku Actinomycetota.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Actinomycetota&oldid=27678886”