Пређи на садржај

Bobi Džouns (golfer)

С Википедије, слободне енциклопедије
Bobi Džouns
Jones, око 1921
Džouns oko 1921. godine
Puno imeBobby Jones
Datum rođenja17 mart, 1902(1902-03-17)
Mesto rođenjaAtlanta, Džordžija
 SAD
Datum smrti18. decembar 1971.(1971-12-18) (69 god.)
Mesto smrtiAtlanta, Džordžija
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
ObrazovanjeDžordža Teh
Univerzitet Harvard
Univerzitet Emori
Zanimanjeadvokat, golfer
Visina1,73 m
Težina73 kg
SupružnikMary Rice Malone
(в. 1924)
Deca3

Robert Tajer Džouns mlađi (17. mart 1902 – 18. december 1971) bio je američki amaterski golfer koji je bio jedna od najuticajnijih figura u istoriji ovog sporta. On je po profesiji bio advokat. Džouns je osnovao i pomogao u dizajniranju Nacionalnog golf kluba Ogasta i saosnivač je Masters turnira. Inovacije koje je on uveo na Mastersu kopirali su gotovo svaki profesionalni golf turniri u svetu.

Džouns je bio najuspešniji amaterski golfer koji se takmičio na nacionalnom i međunarodnom nivou. Tokom svog vrhunca od 1923. do 1930. godine, dominirao je u vrhunskim amaterskim takmičenjima i vrlo uspešno se takmičio protiv najboljih svetskih profesionalnih golfera.[1] Džouns je često pobeđivao zvezde kao što su Valter Hagen i Džin Sarazen, najbolje profesionalce svoje ere. Džouns je zarađivao za život uglavnom kao advokat, a u golfu se takmičio samo kao amater, pre svega honorarno, i odlučio se da se povuče iz konkurencije sa 28 godina, iako je nakon toga zaradio značajne sume novca od golfa, kao instruktor i dizajner opreme.

Objašnjavajući svoju odluku da se povuče, Džouns je rekao, „To [šampionski golf] je nešto poput kaveza. Prvo se od vas očekuje da uđete u njega, a onda se od vas očekuje da ostanete tamo. Ali, naravno, niko ne može ostati tamo.”[2] Džouns je najpoznatiji po svom jedinstvenom „Grend slemu”, koji se sastojao od njegove pobede na sva četiri glavna golf turnira u njegovoj eri (otvorenim i amaterskim prvenstvima u SAD-u i Velikoj Britaniji) u jednoj kalendarskoj godini (1930). Sve u svemu Džouns je igrao u 31 glavna šampionata, pobedio je 13 i 27 puta se plasirao među prvih deset igrača.

Nakon što se 1930. povukao iz takmičarskog golfa, Džouns je osnovao i pomogao u dizajniranju Nacionalnog golf kluba Ogasta ubrzo nakon toga 1933. Takođe je osnovao Masters turnir, koji taj klub organizuje svake godine od 1934. (osim tokom 1943–45, kada je bio otkazan zbog Drugog svetskog rata). Masters je evoluirao u jedno od četiri glavna golf golf prvenstva. Džouns je izašao iz penzije 1934. godine kako bi igrao na Mastersu na izložbenoj osnovi do 1948. Džouns je 18. avgusta 1948. odigrao poslednju rundu golfa u Ist Lejk Golf klubu, svom domaćem kursu u Atlanti. Slika koja obeležava taj događaj se nalazi u klupskoj kući u Ist Lejku. Navodeći zdravstvene probleme, nakon toga je trajno napustio golf.

Bobija Džounsa često su mešali s plodnim dizajnerom golf terena, Robertom Trentom Džounsom, s kojim je povremeno sarađivao. „Ljudi su ih uvek mešali, te su kad su se sreli, odlučili da se svaki zove drugačije”, rekao je Robert Trent Džouns mlađi. Da bi se izbegla konfuzija, golfer se zvao „Bobi”, a dizajner golf terena je zvan „Trent”.[3]

Glavni šampionati

[уреди | уреди извор]

Otvorena prvenstva (7)

[уреди | уреди извор]
Godina Šampionat 54 rupa Pobednički rezultat Margina Protivnici
1923 U.S. Open 3 udarca vođstva +8 (71-73-76-76=296) Plajof 1 Шкотска Bobi Kruikšank
1926 Otvoreni šampionat 2 udarac deficit (72-72-73-74=291) 2 udarca Сједињене Америчке Државе Al Vatros
1926 U.S. Open 3 udarac deficit +5 (70-79-71-73=293) 1 udarac Сједињене Америчке Државе Džo Turnesa
1927 Otvoreni šampionat 4 udarca vođstva (68-72-73-72=285) 6 udarca Џерзи Obri Bumer, Енглеска Fred Robson
1929 U.S. Open 3 udarac vođstva +6 (69-75-71-79=294) Plejof 2 Сједињене Америчке Државе Al Espinosa
1930 Otvoreni šampionat 1 udarac deficit (70-72-74-75=291) 2 udarca Сједињене Америчке Државе Leo Digel, Шкотска Makdonald Smit
1930 U.S. Open 5 udarca vođstva −1 (71-73-68-75=287) 2 udarca Шкотска Makdonald Smit

1 Porazio Bobija Kruikšanka u plejofu na 18-rupa: Džouns 76 (+4), Kruikšank 78 (+6).
2 Porazio Ala Espinosu u plejofu na 36-rupa: Džouns 72-69=141 (−3), Espinosa 84-80=164 (+20).

Rezultati amaterskih takmičenja (6)

[уреди | уреди извор]
Godina Šampionat Pobednički rezultat Protivnici
1924 Amater SAD 9 & 8 Сједињене Америчке Државе Džordž Von Elm
1925 Amater SAD 8 & 7 Сједињене Америчке Државе Vots Gan
1927 Amater SAD 8 & 7 Сједињене Америчке Државе Čik Evans
1928 Amater SAD 10 & 9 Енглеска Filip Perkins
1930 Amaterski šampionat 7 & 6 Енглеска Rodžer Vetered
1930 Amater SAD 8 & 7 Сједињене Америчке Државе Judžin V. Homans

Nacionalni amaterski šampionati su računati kao glavni šampionati u to vreme. Džounsov stvarni glavni total koristeći važeći standard njegovog vremena je bio 13.

Hronologija rezultata

[уреди | уреди извор]

Glavni turniri Džounsovog vremena (oni za koje je amater poput nje ga bio kvalifikovan) bili su otvorena i amaterska prvenstva u SAD i Briraniji.

Tournir 1916 1917 1918 1919 1920 1921 1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930
U.S. Open DNP NT NT DNP T8 T5 T2 LA 1 LA 2 LA 2 LA 1 LA T11 LA 2 LA 1 LA 1 LA
Otvoreni šampionat NT NT NT NT DNP WD DNP DNP DNP DNP 1 LA 1 LA DNP DNP 1 LA
Amater SAD QF NT NT 2 M SF QF SF R16 M 1 1 2 M 1 M 1 R32 M 1 M
Otvoreni šampionat NT NT NT NT DNP R32 DNP DNP DNP DNP QF DNP DNP DNP 1

Džouns se penzionisao nakon svog grend slema 1930. godine, igrajući samo svoj sopstveni turnir, Masters. Kao amaterski golfer, on nije imao pravo da se takmiči u PGA šampionatu.

Tournir 1934 1935 1936 1937 1938 1939 1940 1941 1942 1943 1944 1945 1946 1947 1948
Masters turnir T13 T25 33 T29 T16 T33 WD 40 T28 NT NT NT T32 T55 50

M = nosilac medalje
LA = niski amater
NT = bez turnira
DNP = nije igrao
WD = povukao se
R32, R16, QF, SF = runda u kojoj je Džouns izguio u amaterskom meču
"T" označava nerešeni rezultat
Zelena zaleđina za pobede. Žuta zaleđina za top-10.

Izvori za otvoreno i amatersko prvenstvo SAD,[4] Britansko otvoreno prvenstvo,[5] 1921 British Amateur,[6] Briransko amatersko prvenstvo 1926,[7] Briransko amatersko prvenstvo 1930,[8] i Masters.[9]

Tournir Pobede 2. 3. Top-5 Top-10 Top-25 Događaji Plasmani
Masters turnir 0 0 0 0 0 3 12 -
U.S. Open 4 4 0 9 10 11 11 11
Otvoreni šampionat 3 0 0 3 3 3 4 3
Amater SAD 5 2 2 11 12 13 13 13
Amaterski šampionat 1 0 0 2 2 3 3 -
Totali 13 6 2 25 27 33 43 27
  • Najviše konsekutivnih plasmana – 21 (1916 Amater SAD – 1930 Amater SAD)
  • Najduža sekvenca u top-10 – 14 (1921 U.S. Open – 1926 Amater SAD)

Džounsove četiri titule na Otvorenom prvenstvu SAD ostaju na istom rekordnom nivou tog šampionata sa Vilijem Andersonom, Benom Hoganom i Džekom Niklausom. Njegova četiri drugoplasirana mesta u Otvorenom prvenstvu SAD postavila su ga na drugo mesto svih vremena sa Samom Snidom i Niklausom. Fil Mikelson drži dubiozni rekord sa šest drugoplasiranih ishoda (1999, 2002, 2004, 2006, 2009, 2013). Njegovih pet titila na Amaterskom prvenstvu SAD je rekordni broj. Džouns je 2000. godine proglašen četvrtim najvećim golferom svih vremena od strane magazina Golf Digest. Niklaus je bio prvi, Hogan drugi, a Snid treći.[10] Džouns je rangiran kao treći najveći golfer svih vremena u velikom istraživanju objavljenom u časopisu Golf magazin u septembru 2009. Niklaus je na prvom mestu, Tajger Vuds drugi, Hogan četvrti i Snid peti.[11]

  1. ^ Hardin, Robin (2004). „Crowning the King: Grantland Rice and Bobby Jones”. Georgia Historical Quarterly. 88 (4): 511—529. Приступљено 15. 2. 2018. 
  2. ^ Apfelbaum, Jim, ур. (2007). The Gigantic Book of Golf Quotations. Skyhorse Publishing. ISBN 978-1-60239-014-0. 
  3. ^ Mayo, Michael (16. 6. 2000). „Course Designer Jones Dies”. Sun-Sentinel. Архивирано из оригинала 04. 05. 2014. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  4. ^ USGA Championship Database Архивирано 2009-06-22 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Bobby Jones”. theopen.com. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2013. 
  6. ^ Anderson, John G. (4. 6. 1921). „You Can Still Hear the Lion's Roar” (PDF). The American Golfer: 24. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2010. г. 
  7. ^ „Sweetser Smashes the Barrier” (PDF). The American Golfer: 58. jul 1926. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 6. 2012. г. 
  8. ^ „Jones Wins: New British Amateur Golf Champion”. The Glasgow Herald. 2. 6. 1930. стр. 11. 
  9. ^ „Past Winners & Results”. www.masters.com. Приступљено 5. 11. 2016. 
  10. ^ Yocom, Guy (jul 2000). „50 Greatest Golfers of All Time: And What They Taught Us”. Golf Digest. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2007. 
  11. ^ Golf Magazine, September 2009.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]