Дајмлер-Клем L 20
Дајмлер-Клем | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | Туристичко школски | |
Посада | 1 | |
Број путника | 1 | |
Порекло | Немачко царство | |
Произвођач | Daimler и Leichtflugzeugbau Klemm GmbH | |
Пробни лет | 1924. | |
Уведен у употребу | 1924. | |
Повучен из употребе | 1943. | |
Статус | неактиван | |
Први оператер | Нацистичка Немачка | |
Број примерака | 83 | |
Димензије | ||
Дужина | 7,27 m | |
Висина | 1,75 m | |
Распон крила | 13,00 m | |
Површина крила | 20,00 m² | |
Маса | ||
Празан | 220 kg | |
Нормална полетна | 390 kg | |
Погон | ||
Број мотора | 1 | |
Физичке особине | ||
Клипноелисни мотор | 1 х Daimler F 7502 | |
Снага КЕМ-а | 1 x 15,7 kW | |
Снага КЕМ-а у кс | 1 x 20 кс | |
Перформансе | ||
Економска брзина | 90 km/h | |
Макс. брзина на H0 | 105 km/h | |
Долет | 480 km | |
Плафон лета | 3.500 m | |
Брзина пењања | 80 m/min | |
Портал Ваздухопловство |
Дајмлер-Клем L.20 (нем. Daimler-Klemm L.20) је немачки једномоторни, двоседи, нискокрилни лаки авион, претежно дрвене конструкције, који се користио као спортски и авион за почетну обуку пилота, између два светска рата[1].
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Усавршавајући класу лаких спортских/школских авиона Х. Клем је 1924. године тестирао једномоторни двоседи школски авион нискокрилац са самоносећим крилом дрвене конструкције, Дајмлер L.20 са боксер мотором Дајмлер F 7502 снаге 15kW, кога је пројектовао чувени др. инж. Фердинад Порше[2].
Технички опис
[уреди | уреди извор]Авион је био нисококрилни једнокрилац са једним мотором и два члана посаде.
Труп: Авион је дрвене конструкције. Конструкција трупа је решеткаста дрвена конструкција, неправилног правоугаоног попречног пресека обложена дрвеном лепенком. Предњи део авиона (до прве кабине) је био обложен делом са алуминијумским лимом. Између мотора и прве кабине налазио се резервоар за гориво. Резервоар је противпожарним зидовима био одвојен од мотора и пилотске кабине.
Погонска група: Авион је био опремљен ваздухом хлађеним боксер мотором Дајмлер F 7502 снаге 15kW и дрвеном двокраком вучном елисом, фиксног корака.
Крила: Носећа конструкција крила је од дрвета са две рамењаче предњи део крила је био обложен шпером, а остатак платном. Део крила уз труп је био целом својом ширином обложен шперплочом јер су се по тој површини посада пењала у кабине. На овај део крила су били залепљени гумени ногоступи који су онемогућавали клизање посаде при пењању у авион и оштећивање крила. Облик крила је био трапезаст са заобљеним крајем крила. Нападна ивица крила је била скоро управна на осу авиона. Са доње стране крила при самом крају су се налазиле челичне скије које су обезбеђивале крило од оштећења при нерегуларном слетању. Крила су се веома лако могла одвојити од трупа у циљу транспорта или паркирања авиона у хангар.
Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од металних профила са високо притисним гумама, на репу је имао еластичну дрвену дрљачу.
Варијанте авиона Дајмлер-Клем L.20
[уреди | уреди извор]- L20 A1 - Жицама-затегнуто крило. Три авиона је направио Дајмлер фабрика авиона.
- L20 B1 - Самоносеће крило без затезача. Прототип направио Дајмлер а производио га је Клемм фабрика авиона.
- L20 Хидроавион - Модел као L20 B1 само што уместо конвенционалног стајног трапа има пловке.
Земље које су користиле авион Дајмлер-Клем L.20
[уреди | уреди извор]Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авион се производио у две фабрике: Daimler и Leichtflugzeugbau Klemm GmbH. Произведено је преко 83 примерака авиона Дајмлер-Клем L.20 свих типова. Ови авиони су извезени у најмање шест земаља и углавном су коришћени за почетну обуку пилота[3].
Најпознатији и најзначајнији лет авиона Дајмлер-Клем L 20 биo је прелетање Алпа у фебруару 1926. Пилот је био Гурлицер (нем. Hans Gurlitzer) и навигатор / инжењер Лангсдорф, (нем. Werner von Langsdorff) обојица из Дајмлер-а.
Лет је почео из Даимлер-ове базе у Синделфингену 16. фебруара, и након неколико покушаја да прелете Алпе то им је успело слетевши у близини језера Зелер у аустријским Алпима. Повратак је био према истоку, заобилазећи Алпе пут Беча и Будимпеште и долазак кући у Синделфинген 16. марта. Часопис Флајт је поздравио овај успех, јер је показао да се малим лаким авионима могу обављати летови преко тешких терена и неизвесних временских услова.
Авион Дајмлер-Клем L.20 у Југославији
[уреди | уреди извор]У октобру месецу 1927. године, Основни одбор Аероклуба Краљевине СХС (Југославије) у Љубљани купио је један спортски авион двосед, нискокрилац дрвене конструкције типа Дајмлер-Клем L.20а са мотором Mercedes F 7502. Авион је крштен именом "Љубљана" и одбор га је одмах почео користити у пропагандне сврхе (популаризација ваздухопловства). Велики број летова је направљен већ у сезони 1928. године. Авион никада није добио званичну регистрациону ознаку Х, али је уместо регистрационе ознаке на репу имао ознаку Х а на трупу му је великим словима писало Љубљана, тако да је авион практично био означен као X-LJUBLJANA[4][5].
Основни Одбор АК у Љубљани покушао је 1929. године да организује пилотску школу, али му је то само делимично пошло за руком јер се мотор авиона Клем L.20 често кварио. Авион је у међувремену био регистрован по тада важећем систему и добио је ознаку UN-LOD која је била постављена само на десном крилу.
Сачувани примерак
[уреди | уреди извор]У музеју Мерцедеса у Штутгарту изложена је верна реконструкција авиона Дајмлер-Клем L 20, оригинални примерак овог авиона није сачуван.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2015.
- ^ Mercedes-Daimler L.20, Aero Digest, Vol 10 No 1, Januar 1927. page 44
- ^ Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
- ^ Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5.
- ^ О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
Литература
[уреди | уреди извор]- Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5.
- О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
- Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4..
- Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
- Mercedes-Daimler L.20, Aero Digest, Vol 10 No 1, Januar 1927. page 44