Ejno Lejno

С Википедије, слободне енциклопедије
Ejno Lejno
Eino Leino in 1912
Ejno Lejno 1912. godine
Puno imeArmas Ejnar Leopold Lenbom
Ime po rođenjuArmas Einar Leopold Lönnbohm
Druga imenaEino Leino
Datum rođenja6 jul 1878(1878-07-06)
Mesto rođenjaPaltamo
 Finska
Datum smrti10. januar 1926.(1926-01-10) (47 god.)
Mesto smrtiTusula
 Finska
PrebivališteFinska
Državljanstvofinsko
Zanimanjepesnik i novinar

Ejno Lejno (ime po rođenju Armas Ejnar Leopold Lenbom) (6. jul 1878 – 10. januar 1926) bio je finski pesnik i novinar koji se smatra jednim od pionira finske poezije. Njegove poeme kombinuju moderne i finske narodne elemente. Stil većeg dela njegovog rada je poput Karavale i narodnih pesama. Priroda, ljubav i očaj česta su tema u Lejnovom delu. Danas je u Finskoj veoma poštovan i čitan.

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Ejno Lejno je kršten kao Armas Ejnar Leopold Lenbom u Paltamu kao sedmi i najmlađi sin u porodici sa desetoro dece. Lejnov otac je promenio svoje prezime iz Mustonen u Lenbom da bi poboljšao svoje šanse da oženi svoju buduću suprugu iz više klase.[1] Ejnov stariji brat Kasimir Lejno bio je važna kulturna figura u Finskoj. On je bio pesnik, kritičar, i pozorišni režiser. Ejno i Kasimir Lejno su zajedno osnovali književni časopis 1898. godine.[2]

Lejno je objavio svoju prvu pesmu sa 12 godina, a zbirku pesama Maliskun lauluja, sa 18 godina.[2]

Lejnovi roditelji su umrli dok je još bio đak. Školu je započeo u Kajani, a nastavio u Oulu i Hamenlini, gde je boravio kod rodbine. Nakon što je završio srednju školu u Hamenlini, Lejno je započeo studije na Helsinškom univerzitetu.[2]

Književna karijera[уреди | уреди извор]

Početkom karijere Ejno Lejno je bio hvaljen od strane kritičara. On se pridružio književnim i novinarskim krugovima i postao član Finskog omladinskog kruga. Među Lejnovim prijateljima bili su umetnik Peka Halonen i Oto Maninen, koji su stekli slavu kao pesnik i prevodilac.[3]

Nakon Finskog građanskog rata, Lejnova idealistička vera za nacionalno jedinstvo je kolapsirala, a njegov uticaj kao novinara i polemičara je oslabio. Odobrena mu je državna penzija za pisce 1918. godine kad mu je bilo četrdeset godinama. Iako je plodno objavljivao, imao je finansijskih problema i zdravlje mu se pogoršalo. „Život je uvek borba sa večnim silama”, rekao je Lejno u pismu 1925. godine svom prijatelju Bertelu Gripenbergu.[3]

Lejno je objavilo preko 70 knjiga pesama i priča. Najpoznatija od njih su dve zbirke pesama Helkavirsija (1903. i 1916), u kojima on intenzivno koristi finsku mitologiju i folklor.[3]

Pored pisanja poezije, Ejno Lejno je pisao u novinama o pozorištu i kulturi generalno, i prevodio dela važnih pisaca poput Runeberga i Getea.[2] On je bio prva osoba u Finskoj koja je prevela Danteovu Božansku komediju na finski jezik.[3]

Lejno je bio u braku tri puta i imao je jednu ćerku Helku. On je preninuo 1926. u 47. godini života, i sahranjen na groblju Hietaniemi u Helsinkiju.[4]

Najopsežniju biografiju o Lejnu napisao je 1930-ih njegov ljubavnik i kolega L. Onerva. U dramatičnoj priči Onerva takođe piše o svom životu.[2]

Književni stil i značaj[уреди | уреди извор]

Smatra se da je Lejno prvi i najvažniji oblikovatelj nacionalnog romantizma u finskoj književnosti.[5] Zapravo, Lejno je sam skovao termin nacionalni neoromantizam kako bi okarakterisao dela talenta mlade Finske, poput kompozitora Jana Sibeliusa, slikara Akselija Galen-Kalela i arhitekte Elijela Sarinena.[6]

Lejnov stil razvijao se tokom svoje 35-godišnje karijere. U njegovim ranim radovima, uključujući i njegovu najpoznatiju zbirku Helkavirsija (1903), vidljiv je uticaj nacionalnog epa Kalevala.[5]

Sredinom karijere Lejno je preveo klasike svetske književnosti na finski. Istovremeno je pisao svoja dela u više žanrova: poeziju, drame, eseje, preglede i druga dela novinarstva. Njegov rad obuhvata širok emocionalni raspon, sve od duboke ljubavi do mizantropije i rezkog kriticizma.[5]

U poslednjim godinama, nakon borbi u ličnom životu, Lejno se vratio nacionalno romantičnim temama svoje mladosti.[5]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1]
  2. ^ а б в г д Nevala, Maria-Liisa. „Leino, Eino (1878–1926)”. Kansallisbiografia – The National Biography of Finland. Biografiakeskus, Suomalaisen Kirjallisuuden Seura. Приступљено 16. 1. 2016. 
  3. ^ а б в г Liukkonen, Petri. „Eino Leino”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2007. 
  4. ^ „Hietaniemen hautausmaa– merkittäviä vainajia” (PDF). Kirkko Helsingissä. Приступљено 30. 11. 2017. 
  5. ^ а б в г Sjöblom, Tomas. „Eight times state prizewinner”. 375 humanists. Helsinki University. Приступљено 5. 5. 2016. 
  6. ^ Greene R. et al (eds.): The Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics, p. 489. Princeton University Press, 2012. ISBN 9780691154916.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ejno Lejno na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ejno_Lejno&oldid=23350947”