Fešbačova rezonanca
U fizici, Fešbačova rezonanca može nastati pri sudaru dva spora atoma, kada se oni privremeno sjedine zajedno formirajući nestabilno jedinjenje sa kratkim životnim vekom (tzv. rezonancija).[1] To je karakteristika sistema sa više tela u kojima se vezano stanje postiže ako sprege između najmanje jednog unutrašnjeg stepena slobode i koordinata reakcije, koje dovode do disocijacije, nestanu. Suprotna situacija, kada se vezano stanje ne formira, je rezonanca oblika. Ime je dobilo po Hermanu Fešbahu, fizičaru sa MIT-a.
Fešbahove rezonancije su postale važne u proučavanju sistema hladnih atoma, uključujući Fermijeve gasove i Boze-Ajnštajnove kondenzate (BEC).[2] U kontekstu procesa rasejanja u sistemima sa više tela, Fešbahova rezonanca se javlja kada je energija vezanog stanja međuatomskog potencijala jednaka kinetičkoj energiji sudarajućeg para atoma. U eksperimentalnim postavkama, Fešbahove rezonancije obezbeđuju način da se menja jačina interakcije između atoma u oblaku promenom dužine rasejanja, asc, elastičnih sudara. Za atomske vrste koje poseduju ove rezonancije (kao K39 i K40), moguće je menjati jačinu interakcije primenom uniformnog magnetnog polja. Među mnogim upotrebama, ovaj alat je poslužio za istraživanje tranzicije sa BEC-a fermionskih molekula na fermionske parove sa slabom interakcijom BCS u Fermijevim oblacima. Za BEC, Fešbačove rezonancije su korišćene za proučavanje spektra sistema od idealnih Bozeovih gasova koji nisu u interakciji do jedinstvenog režima interakcija.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Basu, Dipak K., ур. (2018-10-08). Dictionary of Material Science and High Energy Physics. CRC Press. ISBN 9781315219646. S2CID 136730029. doi:10.1201/9781420049855.
- ^ Chin, Cheng; Grimm, Rudolf; Julienne, Paul; Tiesinga, Eite (2010-04-29). „Feshbach resonances in ultracold gases”. Reviews of Modern Physics. 82 (2): 1225—1286. Bibcode:2010RvMP...82.1225C. S2CID 118340314. arXiv:0812.1496
. doi:10.1103/RevModPhys.82.1225.
Literatura
[уреди | уреди извор]- R.J. Fletcher; A.L. Gaunt; N. Navon; R. Smith; Z. Hadzibabic (2013). „Stability of a Unitary Bose Gas”. Phys. Rev. Lett. 111 (12): 125303. Bibcode:2013PhRvL.111l5303F. PMID 24093273. S2CID 7983994. arXiv:1307.3193 . doi:10.1103/PhysRevLett.111.125303.
- Pethick; Smith (2002). Bose–Einstein Condensation in Dilute Gases
. Cambridge. ISBN 0-521-66580-9. - Herman Feshbach (1958). „Unified theory of nuclear reactions”. Annals of Physics. 5 (4): 357. Bibcode:1958AnPhy...5..357F. doi:10.1016/0003-4916(58)90007-1.
- Fano, Ugo (1935). „Sullo spettro di assorbimento dei gas nobili presso il limite dello spettro d'arco”. Il Nuovo Cimento (на језику: италијански). Springer Science and Business Media LLC. 12 (3): 154—161. Bibcode:1935NCim...12..154F. ISSN 0029-6341. S2CID 119640917. doi:10.1007/bf02958288.
- Fano, U. (1961-12-15). „Effects of Configuration Interaction on Intensities and Phase Shifts”. Physical Review. American Physical Society (APS). 124 (6): 1866—1878. Bibcode:1961PhRv..124.1866F. ISSN 0031-899X. doi:10.1103/physrev.124.1866.
- Per-Olov Löwdin (1962). „Studies in Perturbation Theory. IV. Solution of Eigenvalue Problem by Projection Operator Formalism”. J. Math. Phys. 3 (5): 969—982. Bibcode:1962JMP.....3..969L. doi:10.1063/1.1724312.
- Claude Bloch (1958). „Sur la théorie des perturbations des états liés”. Nucl. Phys. 6: 329. Bibcode:1958NucPh...6..329B. doi:10.1016/0029-5582(58)90116-0.
