Fibrinogen

Из Википедије, слободне енциклопедије
Fibrinogen alfa lanac
Fibrinandligand.png
Kristalografska struktura fragmenta ljudskog fibrina.[1]
Identifikatori
Simbol FGA
Entrez 2243
HUGO 3661
OMIM 134820
RefSeq NM_000508
UniProt P02671
Drugi podaci
Lokus Hromozom 4 q28
Fibrinogen beta lanac
Identifikatori
Simbol FGB
Entrez 2244
HUGO 3662
OMIM 134830
RefSeq NM_005141
UniProt P02675
Drugi podaci
Lokus Hromozom 4 q28
Fibrinogen gama lanac
Identifikatori
Simbol FGG
Entrez 2266
HUGO 3694
OMIM 134850
RefSeq NM_021870
UniProt P02679
Drugi podaci
Lokus Hromozom 4 q28
Fibrinogen alfa/beta lanac
PDB 1m1j EBI.jpg
Kristalna struktura prirodnog kokošijeg fibrinogena sa dva različita liganda
Identifikatori
Simbol Fib_alfa
Pfam PF08702
InterPro IPR012290
SCOP 1m1j
Superfamilija 1m1j
Fibrinogen alfa C domen
Identifikatori
Simbol Fibrinogen_aC
Pfam PF12160
InterPro IPR021996
Fibrinogenski beta i gama lance, C-terminalni domen
PDB 1m1j EBI.jpg
Kristalna struktura prirodnog kokošijeg fibrinogena sa dva liganda
Identifikatori
Simbol Fibrinogen_C
Pfam PF00147
Pfam klan CL0422
InterPro IPR002181
PROSITE PDOC00445
SCOP 1fza
Superfamilija 1fza

Fibrinogen (faktor I) je rastvorni glikoprotein iz plazme koji se sintetiše u jetri. On se konvertuje trombinom u fibrin tokom koagulacije krvi. To se ostvaruje putem procesa koagulacione kaskade koji aktivira zimogenski protrombin do serinsko proteaznog trombina, koji je zatim odgovoran za konvertovanje fibrinogena u fibrin. Fibrin se vezuje za faktor XIII i formira ugrušak. FXIIIa dalje stabilizuje fibrin inkorporacijom fibrinoliznih inhibitora alfa-2-antiplazmina i TAFI (trombinom aktiviranog inhibitora fibrinolize, prokarboksipeptidaze B), i vezivanjem nekoliko adhezionih proteina raznih ćelija.[2] Aktivacija faktora XIII trombinom i plazminogenim aktivatorom (t-PA) je katalisana fibrinom.[2] Fibrin se specifično vezuje za aktivirane koagulacione faktore faktor Xa i trombin, i zarobljava ih u mrežu vlakana, tako da funkcioniše kao privremeni inhibitor tih enzima, koji mogu da ostanu aktivni, i da budu oslobođeni tokom fibrinolize.[3] Nedavna istraživanja su pokazala da fibrin ima ključnu ulogu u inflamatornom responsu i razvoju reumatoidnog artritisa.[4]

References[уреди]

  1. PDB: 1FZC​; Everse SJ, Spraggon G, Veerapandian L, Riley M, Doolittle RF (1998). „Crystal structure of fragment double-D from human fibrin with two different bound ligands”. Biochemistry. 37 (24): 8637—42. PMID 9628725. doi:10.1021/bi9804129. 
  2. 2,0 2,1 Muszbek L, Bagoly Z, Bereczky Z, Katona E (2008). „The involvement of blood coagulation factor XIII in fibrinolysis and thrombosis”. Cardiovascular & Hematological Agents in Medicinal Chemistry. 6 (3): 190—205. PMID 18673233. doi:10.2174/187152508784871990. 
  3. Kaiser B (2003). „DX-9065a, a direct inhibitor of factor Xa”. Cardiovascular Drug Reviews. 21 (2): 91—104. PMID 12847561. doi:10.1111/j.1527-3466.2003.tb00108.x. 
  4. Gilliam BE; Reed, Melinda R; Chauhan, Anil K; Dehlendorf, Amanda B; Moore, Terry L (2011). „Evidence of Fibrinogen as a Target of Citrullination in IgM Rheumatoid Factor-Positive Polyarticular Juvenile Idiopathic Arthritis”. Pediatric Rheumatology. 9 (8): xx—xx. ISSN 1546-0096. PMC 3071779Слободан приступ. PMID 21439056. doi:10.1186/1546-0096-9-8. 

Spoljašnje veze[уреди]