Ергономија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Human factors engineering)
Микрософт ергономична тастатура.

Ергономија је наука која се бави дизајном производа тако да они најбоље буду прилагођени људском телу.

Ергономија се углавном схвата како је то дефинисано у претходној дефиницији. Ипак, она, у суштини, али и садржајно јесте мулти и интердисциплинарна наука која се бави системом човек-машина како би се машина прилагодила човековим био-психо-социјалним ограничењима и захтевима како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија. Под појмом машина подразумева се сваки материјални предмет са којим човек долази у додир приликом обављања неког посла, тако да је машина тастатура рачунара, обична оловка, али и локомотива, аутомобил, авион итд. На почетку настанка ове науке, непосредно после Другог светског рата, акценат је био на прилагођавање машине (схваћене на претходан начин) људском телу и његовим ограничењима. Ипак, данас се не може занемарити да човекова психичка и социјална ограничења, потребе, захтеви могу бити такође лимит у коришћењу неког средства и да и њих треба учитавати приликом пројектовања техничког средства или техничког система.

Настанак ергономије се везује за брзи развој технике и техничких средстава која су била све савршенија и ефикаснија, али се онда јавио човек као онај који својим ограничењима постаје лимитирајући фактор његовог развоја. На пример, технички узевши неко најсавршеније средство није „ергономско“ ако га човек са својим био-психо-социјалним карактеристикама не може да ефикасно користи и то је данас лимитирајући фактор техничког и технолошког развоја.

Ергономијом се данас баве биолози, антрополози, психолози, социолози..., али сва знања која носи свака од набројаних и не набројаних струка не значи ништа ако се не интегришу у скуп јединствених и усклађених захтева који се морају поставити пред пројектанта или дизајнера техничког средства да би оно задовољило све потребе и захтеве човека.

У Србији ергономија се изучава на Факултету заштите на раду у Нишу.

Једноставан пример примене ергономије је столица за секретарицу:

  • Висина седишта може да се подешава - да ноге не би висиле већ да додирују (тј да се ослањају) на под.
  • Да има рукохвате да приликом куцања на тастатури надлактице буду ослоњене, да се руке и рамена мање замарају.
  • Наслон столице треба да придржава део кичме у лумбалном делу.
  • Столица треба да има могућност окретања у круг да би се могао опслуживати сто који је у облику ћириличног слова „Г“ - један део рачунарски други део за писање...
  • Столица треба да има точкове да се малим одгуривањем ногама може прићи неком ближем орману без устајања и сл...

Спољашње везе[уреди | уреди извор]