Домородачка права
Домородачка права или закон домородачких народа је скуп међународних правних одредаба[1] чији је циљ заштита 370 милиона људи који чине аутохтони народи. Ова дисциплина жели да заштити начин рада друштвених, економских и политичких организација, као и њихове политичке, социјалне, економске и културне концепције захваљујући прилагођеном и глобално признатом правном оквиру.
Сврха декларације[уреди | уреди извор]
Због прошлости и сталног насиља и злостављања домородачких појединаца и народа, Уједињене нације су креирале ову законски необавезујућу декларацију као смерницу за поступање са старосједиоцима и народима.
Ова декларација је резолуција, што значи да није документ који доноси закон. Аутохтони људи се не сматрају државом и немају право на заштиту међународног права путем међународног суда правде. Члан 40. каже да домородачки народи имају право на правичне поступке за решавање сукоба и спорова са државама или другим странама, јер домородаци не могу користити Међународни суд правде.
Права староседилачких народа[уреди | уреди извор]
Декларација о правима староседилачких народа усвојена је дана 13. септембра 2007. године у Њујорку од стране Генералне скупштине Уједињених нација (УН).
Резолуција је усвојена након 20 година преговора, упркос противљењу Сједињених Држава, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. Ова резолуција није правно обавезујућа, али представља стварни напредак. Поред тога, Конвенција 169 Међународне организације рада, која је обавезујућа, наглашава права ових народа.