La impostora

Из Википедије, слободне енциклопедије
La impostora

La impostora.png

Препознатљиво и као The Imposter
Жанр драма
Формат теленовела
Издавачка кућа Телемундо
Сценариста Оригинална прича:
Себастијан Арау
Кока Гомез
Адаптација:
Себастијан Арау
Режисер Карлос Виљегас
Родриго Куријел
Улоге Лисет Морелос
Себастијан Сурита
Кристијан Бах
Земља порекла Застава Сједињених Америчких Држава САД
Застава Мексика Мексико
Језик шпански
Број епизода 120 (планирано)
Продукција
Извршни
продуцент(и)
Марта Годој
Данијел Ками
Продуцент(и) Марко Антонио Лопез
Дужина трајања ~43 минута
Продукција Telemundo
Argos Comunicacion
Дистрибутер Telemundo Internacional
Емитовање
Премијерно приказивање на Телемундо
Премијерно приказивање 14. јануар 2014. – још траје
Претходник Marido en alquiler
Наследник Reina de corazónes
Спољашње везе
Званичан веб-сајт
Профил на IMDb-ју

La impostora (срп. Варалица) мексичко-америчка је теленовела, продукцијске куће Телемундо, снимана током 2013. и 2014.[1]

Синопсис[уреди]

Бланка Гереро је весела и сналажљива девојка великог срца, која ради као конобарица, маштајући о глумачкој каријери. Одмалена је помагала свом оцу Мему колико год је могла, с обзиром на то да је рано остала без мајке. Када Мемо неправедно добије отказ у компанији породице Алтамира, у којој је годинама радио, Бланка одлучује да разговара са власником, старим Леонидасом. Због тога долази на забаву под маскама коју је организовала његова породица, а захваљујући глумачком таленту успева да се увуче кожу префињене даме из високог друштва.

Тамо ће се срести са Ракел Алтамиром, Леонидасовом кћерком, хладном и прорачунатом женом која је отпустила њеног оца. Пред очима јавности она је удовица која негује успомену на покојног супруга. Сви мисле да је пожртвована мајка која се труди да пружи само најбоље својим синовима: најдражем Едуарду, стидљивом, али врло амбициозном Кристобалу, те сањару Хорхеу, који води двоструки живот. Међутим, Ракел Алтамира у стварности је сушта супротност свему томе - манипулативна је и не преза ни од чега да би остварила своје циљеве.

Бланка и Едуардо такође се упознају на забави, где проводе романтичне тренутке, скривајући свој идентитет под маскама. Живот скромне конобарице потпуно ће се променити када се на прослави појави богати бизнисмен Адријано Ферер, који је годинама раније био у вези са Ракелином млађом сестром Вероником. Оптужује породицу Алтамира за смрт своје вољене, не знајући да је она у ствари жива, али да је по наређењу своје старије бескрупулозне сестре заточена на психијатрији.

Ферер потом нуди Бланки понуду коју не може да одбије, обећавајући јој да ће јој помоћи да оствари свој сан и постане глумица, ако добро одигра улогу коју јој је наменио. Наиме, она треба да уђе у кожу Викторије сан Марино, милионерке из Њујорка и да под тим именом понуди партнерство породици Алтамира. Када задобије Ракелино поверење, мора да сазна шта се догодило са дететом које је Вероника родила и за којим Адријано већ годинама безуспешно трага. Бланка прихвата да преузме туђи идентитет, иако је свесна да то може да је кошта живота, уколико је Ракел открије, а ствари се још више компликују када схвати да је заљубљена у Едуарда, кога прогања и бивша девојка Маријана...

Глумачка постава[уреди]

Главне улоге[уреди]

Глумац: Улога:
Лисет Морелос Бланка Гереро / Вероника Сан Марино (Варалица)
Себастијан Сурита Едуардо Леон Алтамира
Кристијан Бах Ракел Алтамира

Споредне улоге[уреди]

Глумац: Улога:
Мануел Ландета Адријано Ферер
Армандо Силвестре Дон Леонидас Алтамира
Бегоња Нарваез Маријана Серано
Алфа Акоста Валентина Алтамира / Летисија
Џонатан Ислас Кристобал Алтамира
Маурисио Енао Хорхе Алтамира
Мими Моралес Карина
Елихио Мелендез Камило
Симоне Викторија Сокоро Санчез
Пако Маури Гиљермо Мемо Гереро
Рене Гарсија Доминго
Сандра Бенхумеа Фернанда Гарсија
Нестор Рудолфо Еспиноза Ел Туерто
Сокоро де ла Кампа Меланија
Хулијета Грахалес Каталина Ечеверија
Маријано Паласиос Дијего Ечеверија
Елса Амесага Симона Гереро
Едгар Иван Делгадо Рамон Валензуела
Макарена Оз Софија Алтамира Серано
Рикардо Севиља Уго Гереро
Лупита Сандовал Доња Тита
Уријел дел Торо Рафаел Морено
Хуан Хосе Пучета
Ектор Калдерон доктор
Росио Васкез Франциска Маркез
Сам Гарсија Ричи Салгадо
Моси Сантини Валери

Референце[уреди]