MG 42
| MG 42 | |
|---|---|
 MG 42 митраљез | |
| Врста | Митраљез |
| Порекло |  Нацистичка Немачка |
| Употреба | |
| Употреба у | Вермахт, заплењени примерци коришћени на свим зараћеним странама |
| Бојно деловање | Други светски рат |
| Производња | |
| Произвођач | Маузер нем. Mauser |
| Произведено | око 750.000 комада |
| Варијанте | MG 45/MG 42В, MG 1, MG 2, Рајнметал MG 3, MG 74 ,М 53 |
| Спецификације | |
| Маса | 11,57 kg |
| Дужина | 1.120 mm |
| Дужина цеви | 533 mm |
| Калибар | 7,92 x 57 mm |
| Врста операције | кратак трзај цеви |
| Начин дејства | Аутоматски |
| Брзина паљбе | од 900 до 1500 мет/мин |
| Брзина зрна | 755 m/s |
| Макс. еф. домет | око 1000 m |
| Магацин | 50 или 250 метака |
MG 42 (нем. Maschinengewehr 42 — „митраљез 42”), или колоквијално шарац, је митраљез коришћен у Вермахту,[1] конструисан у фабрици Маузер 1942. године као замена за MG 34. Био је стандардни митраљез у нацистичкој Немачкој и један од икона Вермахта током Другог светског рата.[1][2][3]
Са својом великом брзином паљбе, снажним метком и препознатљивим звуком постао је један од најбољих митраљеза током рата. Савезнички војници су због реског звука испаљивања митраљезу доделили надимак цепач чаршава. Осим у пешадији коришћен је и на возилима као противавионски митраљез и додатно наоружање. Рађен је у више верзија, као лаки, пушкомитраљез и тешки митраљез.[1][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „MG42 machine gun”. Britannica. Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ „The MG-42 Machine Gun”. The National WWII Museum New Orleans. Приступљено 30. 1. 2025.
- ^ а б „The MG-42 Light Machine Gun”. Warfare History Network. Приступљено 30. 1. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Пиштољи (нем. Pistolen) | |
|---|---|
| Пушке и карабини (нем. Gewehre & Karabiner) | |
| Аутомати (нем. Maschinenpistolen) | |
| Митраљези (нем. Maschinengewehr) | |
| Минобацачи (нем. Granatwerfer) | |
| Ручне бомбе (нем. Granaten) | |
| Тешко наоружање | |
| Трофејна оружја | |
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
