Ручна бомба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ручна бомба, кашикара или граната, експлозивна направа која се баца рукама. Служи за уништавање, привремено и трајно онеспособљавање, и омамљивање живе силе, као и уништавање материјалних добара. Бомбу активира руковаоц на одложено а одређено време, или удар о тло, односно чврст предмет. Генерално, граната се састоји од експлозивног набоја, детонирајућег механизма и ударне игле унутар гранате која покреће детонацијски механизам. Када војник баци гранату, сигурносна полуга се отпусти, удрач баца сигурносну полугу даље од тела гранате док се окреће да детонира прајмер. Прајмер експлодира и запали упаљач (понекад се назива елемент за одлагање). Упаљач гори до детонатора, који експлодира главно пуњење. Постоји неколико типова граната као што су фрагментационе, високо експлозивне потресне и димне бомбе.

Фрагментационе гранате су вероватно најчешће у модерним војскама. То су пројектили дизајнирани за расипање шрапнела при детонацији. Тело је генерално направљено од тврдог синтетичког материјала или челика, који обезбеђује ограничену фрагментацију у виду крхотина и расцепа, иако се у модерним гранатама обично користи преформирана матрица фрагментације унутар гранате. Претходно формирана фрагментација може бити сферична, коцкаста, жичана или са урезаном жицом. Већина противпешадијских граната је дизајнирана да се детонира било након временског кашњења или након удара.[1] Када се реч граната користи колоквијално, генерално се претпоставља да се односи на фрагментисану гранату. Паличасте гранате имају дугачку ручку која је директно причвршћена за гранату, пружајући полугу за бацање на већу удаљеност, по цени додатне тежине и дужине. Појам „палична граната” обично се односи на немачки Stielhandgranate стил паличне гранате која је уведена 1915. године и која је развијена током Првог светског рата. Упаљач на трење је кориштен. Тај метод је био неуобичајен у другим земљама, али се често користио за немачке гранате.

Грађа[уреди]

Бомба има ове основне делове: тело, упаљач-(иницијална каписла-детонатор), осигурач, експлозивно пуњење.

Принцип дејства[уреди]

Удар у иницијалну капислу-детонатор производи варницу која пали експлозивно пуњење. Експлозија пуњења, зависно о јачини и намени бомбе, распрскује металне делове тела и садржину бомбе и тако извршава бојево дејство. Експлозивно пуњење ствара притисак који распрскује тело бомбе и тако чини њено бојево дејство на живу силу и материјална добра. Осигурач спречава нежељено активирање бомбе. Формацијски је обавезна у саставу наоружања војника као и полицијских снага посебних намена. Гранатири (бомбаши) су руковаоци специјализовани за бацање бомби. [2]

Историја[уреди]

У Кини су се за време династије Сонг (960—1279. године) користиле направе под називом Жен Тијан Леи, које су се правиле тако што су кинески војници пунили барутом керамичке или металне посуде. 1044. у кинеској војној књизи, написани су рецепти за прављење различитих ручних експлозивних направа, које по Џозефу Нидхему, представљају прототип модерне ручне бомбе.[3]

Врсте ручних бомби[уреди]

  • Експлозивне бомбе
    • Бомбе са куглицама, чија убојита моћ се постиже распршивањем великог броја куглица приликом експлозије
    • Потресне бомбе - које немају куглице већ се убојна моћ остварује коришћењем експлозива
    • Противтенковске бомбе - бомбе јаке разорне моћи, које се користе против тенкова и осталих оклопних возила
    • Топлотне бомбе - производе огромне температуре између 2,200 °C и 2,800 °C. Најчешће се користе за уништавање оружја, артиљерије и возила који су заплењени. Смртоносна је када се активира у близини човека.
  • Несмртоносне бомбе
    • Шок бомбе - које изазивају јак бљесак и звук, ослепљујући човека на пет секунди и на тај начин омогућавајући деловање у насталој ситуацији. Ове бомбе су погодне приликом акција хапшења, најчешће их користе специјалне јединице полиције.
    • Бомбе са гуменим куглицама - за разлику од металних шрапнела које имају убојну моћ, ове бомбе изазивају тренутну онеспособљеност субјекта обарајући га на земљу и на тај начин дају тактичку предност јединици да изврши предвиђени задатак. Најчешће их користе специјалне јединице полиције приликом хапшења.
    • Ошамућујуће бомбе - ове бомбе су пуњене барутом и својом експлозијом у близини субјекта изазивају ошамућујући ефекат. Користе се приликом тренинга и вежби.
  • Хемијске и гасне бомбе
    • Димна бомба - ове бомбе се користе за давање сигнала, јарких боја и за изазивање отежаног дисања и вида код субјекта и на тај начин његово приморавање да напусти објекат који је користио као склониште.
    • Сузавац - сузавац је веома сличан димним бомбама, само што се користе други хемијски агенси који изазивају сузење очију, иритацију носа и грла. Користи се најчешће на спортским приредбама, демонстрацијама, за обуздавање масе окупљених људи.
    • Молотовљев коктел - представља бомбу која се лако прави. У стаклену флашу се сипа бензин, а затим се убаци комад тканине који се потом запали. Након тога, пре него што се ватра разгори до бензина, баца се на објекат и изазива запаљење бензина приликом разбијања флаше. Ова бомба је добила назив по руском политичару Молотову.

Ручне бомбе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ grenade | military technology. Britannica. Приступљено 5. 01. 2017. 
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г.
  3. ^ Joseph Needham: Science and civilization in China: Vol. 5; Part 6: Chemistry and chemical technology; Military technology: missiles and sieges. Cambridge University Press.1994. ISBN 978-0-521-32727-5.
  4. ^ Harold Miles Tanner (30 March 2009). China: A History. Hackett Publishing.ISBN 978-0-87220-915-2. стр. 204.. "First known illustration of a fire lance and a grenade"
  5. ^ Jump up ^ Derk Bodde . Chinese Ideas About Nature and Society: Studies in Honour of Derk Bodde. Hong Kong University Press.1987. ISBN 978-962-209-188-7. стр. 300.. Приступљено 15 February 2013.

Литература[уреди]

  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 5, Part 7. Taipei: Caves Books, Ltd.

Спољашње везе[уреди]

Exploded view of a modern Arges 73 hand grenade]