Пређи на садржај

Mastoidne ćelije

С Википедије, слободне енциклопедије
Називи и ознаке
TA98A15.3.02.029
TA2646
FMA72001
Анатомска терминологија

Mastoidne ćelije (lat. cellulae mastoideae) su šupljinice nepravilno grozdasto smeštene u mastoidnom nastavku (lat. processus mastoideus) slepoočne (temporalne) kosti. Fiziološki, one imaju značaj u povećavaju rezonantnih karakteristika srednjeg uva i olakšavanju slpoočne kosti (jer su su ispunjene vazduhom), a klinički jer predstavljaju put širenja infekcije na brojne okolne strukture u lobanjskoj duplji.[1]

Mastoidne ćelije nastaju procesom pneumatizacije mastoidne kosti iz bubne duplje preko ulaza (lat. aditus ad antrum) koji vodi u prvu, najstalniju i najvažniju mastoidnu ćeliju „antrum” (lat. antrum).

Odmah po rođenju kod odojčeta od svih mastoidnih ćelija postoji samo antrum, da bi se u trećoj ili četvrtoj godini života deteta sistem ćelija dobro razvio. Međutim mastoidnih ćelija dostižu svoj maksimum tek u doba puberteta.

Postoje velike individualne razlike između pojedinih osoba, počev od potpune aplazije mastoidnih ćelija do hiperpneumatizacije koja može ići sve do vrha piramide i u zigomatičnu kost.

Oboljenja srednjeg uva, koja nastaju u detinjstvu, počev od rođenja pa sve do puberteta, mogu sprečiti normalan razvoj mastoidnih ćelija.

Funkcionalni i klinički značaj

[уреди | уреди извор]

Mastoidne ćelije imaju sledeći funkcionalni i klinički značaj (topografski i patološki):

  • Težinski olakšavaju slpoočnu kost,
  • Povećavaju rezonantne karakteristike srednjeg uva,
  • Predstavljaju put širenja infekcije na brojne okolne strukture, što im daje veliki značaj u topografiji i u patologiji.

Od posebnog kliničkog značaja je antrum oko koga se sve ostale cćelija razvijaju i dolaže često u neposredni odnos sa srednjom i zadnjom moždanom jamom, unutrašnjim uvom, sigmoidnim sinusom i živcem lica (n.facijalisom).

Galerija anatomskih struktura mastoidnog nastavka

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Adam Bochenek, Michał Reicher: Anatomia człowieka tom I. PZWL, 1968.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]