Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta

Координате: 33° 38′ 12″ N 084° 25′ 41″ W / 33.63667° С; 84.42806° З / 33.63667; -84.42806
С Википедије, слободне енциклопедије

Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta
Pregled
Tip aerodromaJavni
OwnerGrad Atlanta
OperatorOdeljenje za vazduhoplovstvo Atlante
UslužujeAtlanta, Džordžija, SAD
LokacijaNeinkorporirana područja okruga Fulton i Klejton; takođe Atlanta, Koledž Park, i Hejpvil, Džordžija
Središte za
Fokusni grad za
Elevacija AMSL1,026 ft / 313 m
Koordinate33° 38′ 12″ N 084° 25′ 41″ W / 33.63667° С; 84.42806° З / 33.63667; -84.42806
Vebsajtwww.atl.com
Mape
FAA dijagram
FAA dijagram
ATL на карти Metro Atlanta
ATL
ATL
Lokacija aerodroma
ATL на карти Georgia (U.S. state)
ATL
ATL
Lokacija aerodroma
ATL на карти САД
ATL
ATL
Lokacija aerodroma
Piste
Pravac Dužina Površina
ft m
8L/26R 9,000 2,743 Beton
8R/26L 9,999 3,048 Beton
9L/27R 12,390 3,776 Beton
9R/27L 9,000 2,743 Beton
10/28 9,000 2,743 Beton
Heliodromi
Broj Dužina Površina
ft m
H1 52 17 Asfalt
Statistike (2018)
Ukupno putnika107,394,030
Operacije aerodroma895,682

Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta (IATA: ATL, ICAO: KATL, FAA LID: ATL), takođe poznat kao Atlanta aerodrom, Hartsfild, ili Hartsfild-Džekson, primarni je međunarodni aerodrom koji opslužuje Atlantu, Džordžija. Aerodrom je lociran sedam milja (9km) južno od centra Atlante. On je nazvan po bivšim gradonačelnicima Atlante Vilijamu Hartsfildu i Mejnardu Džeksonu. Aerodrom ima 192 izlaza: 152 domaćih i 40 međunarodnih.[2] ATL pokriva 1.902 hektara zemlje i ima pet paralelnih poletno-sletnih staza.[2]

Aerodrom pruža međunarodne usluge unutar Severne Amerike i Južne Amerike, Centralne Amerike, Evrope, Afrike i Azije. Kao međunarodno odredište ka Sjedinjenim Državama, Hartsfild–Džekson je na sedmom mestu po prometu u međunarodnom putničkom saobraćaju.[3] Mnogi od skoro milion letova godišnje su domaći letovi; aerodrom je glavno središte za putovanja u jugoistočnom regionu zemlje.

Atlanta je bila najprometniji aerodrom na svetu po putničkom saobraćaju od 1998. godine[4] i po broju sletanja i poletanja svake godine od 2005. godine, osim 2014. i 2018. godine[5][6] Hartsfild–Džekson je držao svoj rang najprometnijeg aerodroma na svetu tokom 2012. godine, kako po broju putnika tako i po broju letova, uslužujući 100 miliona putnika (više od 260.000 putnika dnevno) i 950.119 letova.[3][7][8] U 2017. godini ostao je najprometniji aerodrom na svetu sa 104 miliona putnika.[9]

Hartsfild–Džekson je glavno središte preduzeća Delta erlajns i fokusni grad za niskobudžetne avio-kompanije Frontir erlajns, Sautvest erlajns i Spirit erlajns. Sa nešto više od 1.000 letova dnevno do 225 domaćih i međunarodnih destinacija, Delta središte je najveći svetski avio centar.[10][11] Preduzeće Delta erlajns je u februaru 2016. opslužilo 75,4% putnika aerodroma, Sautvest erlajns 9,2%, a Amerikan erlajns 2,5%.[12] Osim što je sedište kompanije Delta, Hartsfild-Džekson je takođe dom Deltinog tehničkog operativnog centra, koji je osnovni ogranak avio-kompanije za održavanje, popravku i remont.[13]

Aerodrom je uglavnom lociran na neinkorporiranim oblastima okruga Fulton i Klejton, ali se preliva i u gradske okvire Atlante,[14] Koledž Parka,[15] i Hejpvila.[16] Domaći terminal aerodroma opslužuju crvena i zlatna željeznička linija sistema MARTA.

Istorija[уреди | уреди извор]

Kandler Fild/Atlanta opštinski aerodrom (1925–1961)[уреди | уреди извор]

Hartsfild–Džekson je počeo sa petogodišnjim, besplatnim zakupom na 287 acres (116 ha) koji su bili napuštena auto-trkačka staza pod nazivom Atlanta Spidvej. Ugovor o zakupu potpisao je 16. aprila 1925. gradonačelnik Valter Sims, koji je obavezao grad da ga razvije u aerodrom. Kao deo sporazuma, imanje je preimenovano u Kandler fild po svom bivšem vlasniku, Koka-kola tajkunu i bivšem gradonačelniku Atlante Ejsi Kandleru.[17] Prvi let u Kendler fild bio je 15. septembra 1926. poštanskim avionom Florida ervejza koji je leteo iz Džeksonvila na Floridi. U maju 1928. godine, Pitkern avijacija počela je da leti za Atlantu, a zatim u junu 1930. Delta er servis. Te dve avio-kompanije, kasnije poznate kao Istern erlajns i Delta erlajnes, obe bi koristile Atlantu kao svoja glavna čvorišta.[18] Aerodromska meteorološka stanica postala je zvanična lokacija za vremenske opservacije u Atlanti 1. septembra 1928. i zapise Nacionalne meteorološke službe.[19]

Atlanta je bila prometan aerodrom od svog početka, a do kraja 1930. godine bila je treća iza Njujorka i Čikaga po redovnim dnevnim letovima sa šesnaest dolazaka i odlazaka.[20] Prvi kontrolni toranj Kandler filda otvoren je marta 1939. godine.[21] Zvanični vodič za vazduhoplovstvo iz marta 1939. pokazuje četrnaest polazaka avio-kompanija radnim danima: deset Isterna i četiri Delte.[22]

Statistike[уреди | уреди извор]

Tržišni udeo avio-kompanije[уреди | уреди извор]

Najveće avio-kompanije na ATL (avgust 2018 - jul 2019)[23]
Rang Avio-kompanija Putnika Udeo
1 Delta erlajns 68.192.000 72,93%
2 Sautvest erlajns 9.384.000 10,04%
3 Indevor er 3.887.000 4,16%
4 Amerikan erlajns 2.652.000 2,84%
5 Spirit erlajns 2.418.000 2,59%

Godišnji saobraćaj[уреди | уреди извор]

Saobraćaj po kalendarskoj godini
Putnika Promena od prethodne godine Operacije aviona Tonaža tereta[24]
2000 78.092.940 Раст02,77% N/A 935,892
2001 80.162.407 Раст02,65% 915.454 865.991
2002 75.858.500 Пад05,37% 890.494 735.796
2003 76.876.128 Раст01,34% 889.966 734.083
2004 79.087.928 Раст02,88% 911.727 802.248
2005 83.606.583 Раст05,71% 964.858 862.230
2006 85.907.423 Раст02,75% 980.386 767.897
2007 84.846.639 Пад01,23% 976.447 746.502
2008 89.379.287 Раст05,34% 994.346 720.209
2009 90.039.280 Раст00,74% 978.824 655.277
2010 88.001.381 Пад02,23% 970.235 563.139
2011 92.389.023 Раст03,53% 923.996 659.129
2012 94.956.643 Раст03,10% 952.767 684.576
2013 94.431.224 Пад01,13% 911.074 616.365
2014 96.178.899 Раст01,85% 868.359 601.270
2015 101.491.106 Раст05,52% 882.497 626.201
2016 104.258.124 Раст02,73% 898.356 648.595
2017 103.902.992 Пад00,26% 879.560 685.338
2018 107.394.029 Раст03,33% 895.682 693.790
Izvor: Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta[3]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Operating Statistics”. City of Atlanta. januar 2017. Архивирано из оригинала 30. 01. 2017. г. Приступљено 16. 2. 2017. 
  2. ^ а б „Fact Sheet”. Atlanta Department of Aviation. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 12. 6. 2008. 
  3. ^ а б в „Operating Statistics”. Atlanta Department of Aviation. Архивирано из оригинала 21. 2. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2011. 
  4. ^ Tan, Huileng (20. 12. 2017). „If you're surprised that Atlanta has the busiest airport on earth, you're not alone”. CNBC. Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 28. 6. 2019. 
  5. ^ Tharpe, Jim (4. 1. 2007). „Atlanta Airport Still the "Busiest"”. The Atlanta Journal-Constitution. Архивирано из оригинала 6. 1. 2007. г. Приступљено 4. 1. 2007. 
  6. ^ „12 months”. Aci.aero. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  7. ^ „Year to date Aircraft Movements”. Airports Council International. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала 1. 1. 2009. г. Приступљено 1. 12. 2009. 
  8. ^ Yamanouchi, Kelly (28. 3. 2012). „Hartsfield–Jackson Remains No. 1 Airport”. The Atlanta Journal-Constitution. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  9. ^ „The world's busiest airport revealed”. CNN Travel (на језику: енглески). 20. 9. 2018. Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 20. 9. 2018. 
  10. ^ „Hartsfield–Jackson Atlanta International Airport”. Delta Air Lines. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013. 
  11. ^ „Delta Hub Station”. Архивирано из оригинала 26. 6. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2016. 
  12. ^ „Wayback Machine” (PDF). 9. 5. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 5. 2016. г. 
  13. ^ „Delta TechOps”. CAPA Centre for Aviation. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 12. 6. 2013. 
  14. ^ „Zoning Ordinance, City of Atlanta, Georgia; Sheet 32” (PDF). City of Atlanta. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  15. ^ „City Map”. City of College Park. Архивирано из оригинала 23. 10. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  16. ^ „Official Zoning Map”. City of Hapeville. 6. 1. 2009. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  17. ^ Anita Price Davis (2014). The Margaret Mitchell Encyclopedia. McFarland. стр. 47. ISBN 978-0-7864-9245-9. 
  18. ^ Eastern Airlines History, Facts and Pictures Архивирано септембар 18, 2010 на сајту Wayback Machine. (Since 2003). In Aviation Explorer. Retrieved September 14, 2010
  19. ^ „Station Thread for Atlanta Area, GA”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 27. 6. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  20. ^ Garrett, Franklin (1969). Atlanta and Its Environs. II. University of Georgia Press. стр. 851. ISBN 978-0-8203-0913-2. Архивирано из оригинала 27. 4. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2015. 
  21. ^ „Airport History”. Atlanta Department of Aviation. Архивирано из оригинала 1. 3. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2010. 
  22. ^ This predecessor of today's OAG was published monthly by the Official Aviation Guide Co of Chicago.
  23. ^ „Atlanta, GA: Hartsfield–Jackson Atlanta International (ATL)”. Bureau of Transportation Statistics. januar 2017. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 22. 6. 2019. 
  24. ^ Ukupno tereta (Teretni, ekspresni i pošta).

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodni_aerodrom_Hartsfild-Džekson_Atlanta&oldid=26611884”