Međunarodni aerodrom Peking Kapital

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Međunarodni aerodrom Peking Kapital

北京首都国际机场
BeijingCAH.svg
PEK-ZBAA鸟瞰图.png
Pregled
Tip aerodromaJavni
OperatorKompanija Međunarodni aerodrom Peking Kapital
UslužujePeking
LokacijaČaojang & Šunji okruzi, Peking
Otvoren1. mart 1958
Središte za
Fokusni grad za
Elevacija AMSL116 ft / 35 m
Koordinate40°04′21″N 116°35′51″E / 40.07250° СГШ; 116.59750° ИГД / 40.07250; 116.59750Координате: 40°04′21″N 116°35′51″E / 40.07250° СГШ; 116.59750° ИГД / 40.07250; 116.59750
Vebsajten.bcia.com.cn
Mape
CAAC Grafikon aerodroma
CAAC Grafikon aerodroma
PEK/ZBAA на мапи Beijing
PEK/ZBAA
PEK/ZBAA
Lokacija u Pekingu
Piste
Pravac Dužina Površina
m ft
18L/36R 3,810 13 Asfalt
18R/36L 3,445 11.302 Asfalt
01/19 3,810 12.500 Beton[1]
Statistike (2019)
Putnici100,013,642
Aircraft movements594.329
Tona tereta1,955,286
Ekonomski & socijalni impakt$6,5 milijardi & 571,7 hiljada[2]

Međunarodni aerodrom Peking Kapital (IATA: PEK, ICAO: ZBAA) je glavni međunarodni aerodrom koji uslužuje Peking. Nalazi se 32 km (20 mi) severoistočno od centra grada Pekinga, u enklavi okruga Čaojang i okolini te enklave u predgrađu okruga Šunji.[5] Aerodrom je u vlasništvu i njime upravlja kompanija Peking Kapital međunarodni aerodrom, koja je pod državnom kontrolom. IATA aerodromski kod aerodroma, PEK, zasnovan je na nekadašnjem romanizovanom imenu grada, Peking.

Peking Kapital se brzo uspeo na rang listi najprometnijih aerodroma na svetu u protekloj deceniji. On je postao najprometniji aerodrom u Aziji u pogledu putničkog prometa i ukupnog kretanja saobraćaja do 2009. godine. On je bio drugi najprometniji aerodrom na svetu u pogledu putničkog prometa od 2010. Aerodrom je registrovao 557.167 kretanja aviona (poletanja i sletanja), rangirajući se na 6. mesto na svetu 2012.[3] U pogledu teretnog prometa, aerodrom u Pekingu takođe je zabeležio brz rast. Do 2012. godine aerodrom je postao 13. najprometniji aerodrom na svetu po teretnom prometu, registrujući 1.787.027 tona prevezenog tereta.[3]

Istorija[уреди | уреди извор]

Kapital aerodrom 1959. godine
Kapital aerodrom tokom 1990-ih
Pekinški aerodromi

Pekinški aerodrom je otvoren 1. marta 1958.[6]:20 Tada se aerodrom sastojao od jedne male terminalske zgrade, koja i danas postoji, očigledno za VIP upotrebu i čarter letove, zajedno sa jednom pistom dužine 2.500 metara na istoku,[6]:18 koja je produžena na 3.200 metara 1966. godine i 3.800 metara 1982. godine.[6]:22 Još jedna pista duga 3.200 metara na zapadu završena je u oktobru 1978. Dana 1. januara 1980. godine otvoren je noviji, veći Terminal 1, zelene boje, sa gejtovima za 10 do 12 aviona. Taj terminal je bio veći od terminala izgrađenog tokom 1950-ih, ali sredinom 1990-ih njegova veličina postala je relativno neadekvatna.

Prvi međunarodni let za Kinu i međunarodni aerodrom Peking Kapital obavila je kompanija Pakistan Internašonal iz Islamabada.

Krajem 1999. godine, u znak obeležavanja 50. godišnjice od osnivanja NRK, aerodrom je doživeo novi krug širenja pošto je Terminal 2 otvoren 1. novembra te godine. Terminal 1 je tada privremeno zatvoren za obnovu nakon otvaranja Terminala 2. Dana 20. septembra 2004. godine otvoren je obnovljeni Terminal 1, koji je u to vreme isključivo služio za domaće i međunarodne letove aviokompanije Kina jug iz Pekinga.[7] Domaći i međunarodni letovi drugih aviokompanija i dalje su saobraćali na Terminalu 2.

Još jedan krug proširenja započeo je 2007. Treća pista otvorena je 29. oktobra 2007. godine, radi ublažavanja zagušenja druge dve piste.[8] Terminal 3 (T3) završen je u februaru 2008. godine, na vreme za Olimpijske igre u Pekingu. Ova kolosalna ekspanzija obuhvatala je i železničku vezu do centra grada. Na svom otvaranju, novi terminal 3 bio je najveća veštačka građevina na svetu u pogledu pokrivene površine, i glavni orijentir koja je predstavljao Peking kao rastuću kinesku prestonicu. Proširenje je uglavnom finansirano zajmom od 30 milijardi jena iz Japana i zajmom Evropske investicione banke (EIB) od 500 miliona evra (625 miliona američkih dolara). Kredit je najveći koji je EIB ikada odobrila u Aziji; sporazum je potpisan tokom osmog samita Kine i EU održanog u septembru 2005.[9]

Svež nakon što je bio domaćin Letnjih olimpijskih igara 2008. i dodao novu zgradu terminala, Peking Kapital je pretekao Tokio Haneda kao najprometniji aerodrom u Aziji, prema predviđenom kapacitetu rezervisanih sedišta.[10]

Zbog ograničenih kapaciteta na međunarodnom aerodromu Peking Kapital, postavljeni su planovi za izgradnju novog aerodroma u Dasingu. Finalno odobrenje za projekat izdato je 13. januara 2013. Izgradnja je započela krajem 2014. godine, a završena je 2019.[11] Novi aerodrom služi kao čvorište aviokompanijama Skajtim saveza (osim Čajna istern erlajnsa),[12] dok članovi Star alajansa borave na međunarodnom aerodromu Peking Kapital. Kompanija Hajnan erlajns, koja je 2016. godine činila 10% kapaciteta putničkih sedišta na međunarodnom aerodromu Peking Kapital, ali koja nije deo ni jednog većeg saveza, ostala je na postojećem aerodromu glavnog grada.[13]

Statistike[уреди | уреди извор]

Saobraćaj po kalendarskoj godini
Putnici Promena od prethodne godine Kretanja Kargo
(tona)
2007[14] 53.611.747 399.209 1.416.211,3
2008[14] 55.938.136 Раст04,3% 429.646 1.367.710,3
2009[15] 65.375.095 Раст016,9% 487.918 1.475.656,8
2010[16] 73.948.114 Раст013,1% 517.585 1.551.471,6
2011[17] 78.674.513 Раст06,4% 533.166 1.640.231,8
2012[3] 81.929.359 Раст04,1% 557.167 1.787.027
2013[18] 83.712.355 Раст02,2% 567.759 1.843.681
2014[19] 86.128.313 Раст02,9% 581.952 1.848.251
2015 89.900.000 Раст04,4% 594.785 1.843.543
2016 94.393.000 Раст05,6% 606.086 1.831.167
2017 95.786.296 Раст01,5% 597.259 2.029.583
2018 100.983.290 Раст05,4% 614.022 2.074.005

Ostali objekti[уреди | уреди извор]

Sedište aviokompanije Bejđing Kapital erlajns je u Kapital erlans zgradi (首都航空大厦; Shǒudū Hángkōng Dàshà) na ovom aerodromu.[20]

Sestrinski aerodromi[уреди | уреди извор]

Foto galerija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boeing.com Beijing Capital International Airport Архивирано 16 јануар 2013 на сајту Wayback Machine
  2. ^ „Beijing Capital International airport – Economic and social impact”. Ecquants. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2014. Приступљено 7. 9. 2013. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Preliminary world airport traffic rankings”. 13. 3. 2019. 
  4. ^ 2018年民航机场生产统计公报 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 5. 3. 2019. 
  5. ^ Map from Maptown.cn. (Archive)
  6. 6,0 6,1 6,2 Beijing Almanac Editing Committee (北京市地方志编纂委员会) (2000). 北京志·市政卷·民用航空志 (на језику: кинески). Beijing Press. ISBN 7-200-04040-1. 
  7. ^ 首都国际机场的历史沿革_新浪旅游_新浪网. travel.sina.com.cn. Приступљено 15. 7. 2015. 
  8. ^ „Beijing Airport's third runway opens on Monday”. Приступљено 1. 6. 2015. 
  9. ^ „europa-eu-un.org”. Архивирано из оригинала на датум 2. 6. 2015. Приступљено 1. 6. 2015. 
  10. ^ „AAPA members' international traffic falls in July; Beijing now busiest airport in the region”. anna.aero. 5. 9. 2008. 
  11. ^ WANG XIAODONG (14. 1. 2013). „New capital airport cleared for takeoff”. China Daily. 
  12. ^ „CAAC permits China Eastern ops at Beijing Capital”. 
  13. ^ „Beijing's New Daxing Airport Stokes Rivalries and Confusion” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2019. Приступљено 25. 6. 2019. 
  14. 14,0 14,1 2008年全国机场吞吐量排名. Civil Aviation Administration of China. 12. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2011. Приступљено 29. 3. 2011. 
  15. ^ 2009年全国机场吞吐量排名. Civil Aviation Administration of China. 5. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 18. 7. 2011. Приступљено 29. 3. 2011. 
  16. ^ 2010年全国机场吞吐量排名. Civil Aviation Administration of China. 15. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2011. Приступљено 29. 3. 2011. 
  17. ^ 2011年全国机场吞吐量排名 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 21. 3. 2012. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2012. Приступљено 23. 3. 2012. 
  18. ^ 2013年民航机场吞吐量排名 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 24. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2014. 
  19. ^ 2014年民航机场吞吐量排名 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 19. 4. 2015. 
  20. ^ 联系方式. Beijing Capital Airlines. Приступљено 26. 8. 2012. »北京首都国际机场货运北路3号首都航空大厦« 
  21. ^ „CDA and the Beijing Capital International Airport Company establish "Sister Airport" Agreement”. Ohare.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2013. Приступљено 21. 6. 2012. 
  22. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2016. Приступљено 22. 4. 2016. 
  23. ^ „Media Center – Press Release – Hong Kong and Beijing Airports Become "Sister Airports" – Hong Kong International Airport”. Hongkongairport.com. 28. 10. 2010. Приступљено 21. 6. 2012. 
  24. ^ „Beijing Capital Airport Signs Sister Airports Agreement with Los Angeles”. Wcarn.com. 7. 12. 2011. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2013. Приступљено 21. 6. 2012. 
  25. ^ „Manchester Airport Links Up With Beijing | Property & Business”. Manchester Confidential. 21. 8. 2011. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2011. Приступљено 21. 6. 2012. 
  26. ^ „Munich Adds Beijing to List of Sister Airports – News”. PATA. 21. 10. 2011. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2012. Приступљено 21. 6. 2012. 
  27. ^ „Suvarnabhumi Airport”. Suvarnabhumi Airport. 1. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2012. Приступљено 21. 6. 2012. 
  28. ^ „Beijing and Sydney Establish Sister Airport Relationship”. International Airport Review. 4. 6. 2010. Приступљено 21. 6. 2012. 
  29. ^ Tore, Ozgur. „Abu Dhabi and Beijing airports become sister”. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]