No.3 (албум)
| -No.3- | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Компилацијски албум: Валентино | ||||
| Издат | 1987. | |||
| Жанр | поп рок | |||
| Издавач | Дискотон | |||
| Продуцент | Никша Братош | |||
| Дискографија | ||||
| ||||
No.3 је трећи албум сарајевске групе Валентино, а уједно и њивох најбоље икада снимљен.[1]
Албум је сниман у студију „Rockoko” у истој постави као и претходни, укључујући и женске пратеће вокале дуо „Вреле усне”. Концепцијски је веома сличан ранијим остварењима, а продукцију је радио Никша Братош. Са свега осам песама и нешто више од 40 минута трајања, доноси незаборавне мелодије попут „Не дај ми да говорим у сну (Не, не, не, не)”, „Ока твоја два”,[2] „Када сам први пут видио тебе” и „Кад ме више не буде”.
Мало након изласка албума, Суад Јакирлић одлази у војску, а по повратку постаје асистент на Машинском факултету, а Никша Братош иако постаје пуноправни члан Црвене јабуке, наставља сарадњу са групом.
Валентино су:
- Зијо Валентино (гитара)
- Јака Валентино (вокал)
- Емчика Валентино (бас)
- Куфи Валентино (бубњеви)
- Никша Валентино (клавијатуре, гитаре, саксофон)
Списак песама[уреди | уреди извор]
- Нема је нема
- Не дај ми да говорим у сну (Не, не, не, не)
- Лова ми не треба
- Када сам први пут видио тебе
- Ока твоја два
- Не бринем за нас
- Нисам се продао
- Кад ме више не буде
Музика, текстови и аранжмани: Зијо и Мико
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Валентино, забавно-музичка емисија”. Борба. 1987-05-22.
- ^ „Šta sluša radnička klasa 1987: Ovo je top lista radio stanice fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke”. Приступљено 2024-01-30.