Peridermis

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Peridermis

Peridermis predstavlja tkivo koje štiti biljku od spoljašnjih uticaja, kada dođe do pucanja epidermisa. Javlja se na višegodišnjim drvenastim stablima i korenovima, na izvesnim plodovima i podzemnim izdancima. Peridermis je sekundarno tkivo, jer postaje radom sekundarnog meristema. To je kompleksno tkivo sastavljeno od više delova.

Građa[уреди]

  • Pluta je glavni deo peridermisa. Tkivo plute nastaje radom lateralnog meristema sekundarnog porekla, označenog kao felogen.
  • Felogen postaje dediferenciranjem subepidermalnog tkiva, ređe samog epidermisa. U koren se formira od tkiva koja su znatno dublja, najčešće od pericikla. Ćelije felogena se tangencijalno dele, dajući ćelije plute ka površini organa.
  • Feloderm: felogen se deli tako da daje elemente i ka unutrašnjosti organa. Ove ćelije odvojene od felogena prema unutrašnjosti grade feloderm. Ovo tkivo sastavljeno je od živih ćelija, koje su slične ćelijama primarne kore. ćelije feloderma u velikom broju biljaka sadrže hlorofilna zrna.

Iz svega ovoga izlazi da je peridermis složeno, kompleksno tkivo, koje je u tipičnom slučaju izgrađeno od tvornog tkiva felogena, mrtvih ćelija plute i živih ćelija feloderma. Kod malog broja biljaka jednom stvoreni felogen ima sposobnost deobe tokom dužeg perioda vremena. Njegov prsten se povećava, zbog povećanja debljine stabla na taj način što se u njega umeću nove felogene ćelije nastale radijalnim deobama, dok se proizvodi dobijaju samo tangencijalnim deobama. Površinske ćelije otpadaju i otuda su biljni delovi pokriveni peridermom glatki.

Kao i ćelije epidermisa, plutine ćelije su spojene među sobom, bez intercelulara. Ali, za razliku od epidermalnih ćelija, ćelije plute su u definitivnom stanju mrtve i ispunjene vazduhom. Zidovi plutinih ćelija sadrže materiju suberin (suber = pluta) koja je nepropustljiva za vodu i gasove. Prema tome, pluta štiti organe biljaka od sušenja, a osim toga i od raznih mehaničkih povreda.

Na površini biljnih organa pokrivenih plutom nalaze se naročiti otvori kroz koje se vrši izmena gasova između unutrašnjih tkiva i spoljašnje sredine. To su lanticele. Postaju radom posebnog dela felogena, koji se naziva felogen lanticele. On se obrazuje samo na pojedinim mestima i kasnije se vezuje bočno sa felogenom koji stvara plutu. Za razliku od plute uvek ima intercelulare. Postepeno pod pritiskom ovog rastresitog tkiva podiže se epidermis i na kraju se raspukne, a ovo rastresito tkivo izbija na površinu. Sada se kroz lanticelu vrši nesmetano izmena gasova između unutrašnjosti biljke i spoljne sredine.[1]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Botanika. Beograd: Draganić, Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić. 2004. стр. 109—110.