Prikupljanje hrane

С Википедије, слободне енциклопедије

Prikupljanje hrane je praksa sakupljanja biljaka iz njihovog prirodnog ili 'divljeg' staništa, prvenstveno u prehrambene ili medicinske svrhe. Primjenjuje se na nekultivisane biljke gde god se mogu naći i nije nužno ograničena na područja divljine. Često su uključena etička razmatranja, kao što je zaštita ugroženih vrsta, potencijal za iscrpljivanje zajedničkih resursa, a u kontekstu privatne svojine, sprečavanje krađe vrednih biljaka, na primer, ginsenga.

Kada se prikupljanje u divljini obavlja održivo i sa odgovarajućim poštovanjem, uglavnom se uzimaju samo plodovi, cveće ili grane sa biljaka i ostavlja se živa biljka, ili ako je potrebno uzeti celu biljku, seme biljke se stavlja u praznu rupu iz koje je biljka uzeta. Vodi se računa da se ukloni samo nekoliko biljaka, cvetova ili grana, tako da ostaje dosta za nastavak snabdevanja.[1] Udruženje prikupljača veruje da traganje za hranom od strane ljudi igra sve važniju ulogu u podršci, unapređenju i odbrani zdravlja svih biljaka, gljiva, algi, životinja (uključujući ljude) i staništa/sredine u kojoj one postoje.[2] Baza podataka Biljke za budućnost navodi 7000 biljaka sa jestivom, medicinskom ili drugim upotrebama. U SAD, misija Ujedinjenih čuvara biljaka je da zaštiti domaće lekovito bilje Sjedinjenih Država i Kanade (kao što je goldensil) i njihovo prirodno stanište, istovremeno obezbeđujući obilje obnovljivih izvora lekovitih biljaka za generacije koje dolaze.[3]

Četiri države i pet nacionalnih šuma u Americi aktivno upravljaju divljom žetvom ginsenga kako bi se osigurala održivost divljih populacija.[4] U Evropi, nedrvni šumski proizvodi (npr. šumsko voće, pečurke, pluta, zrna bora, žir, lekovito bilje, eterična ulja, kesteni itd.) mogu biti značajni u bioprivredi, posebno u regionima gde drvo nije najisplativiji proizvod. Oni su ispitani tokom četvorogodišnje studije pod nazivom StarTree project koja je procenjivala prikupljanje nedrvnih šumskih proizvoda u 14 regiona Evrope kako bi se istražile najbolje prakse i komercijalne mogućnosti.[5]

Nema dokaza da ishrana u malim količinama za ličnu upotrebu od strane ljudi i njihovih porodica ima bilo kakav uticaj na populacije biljaka i gljiva. Međutim, kada vrsta privuče široko rasprostranjeno komercijalno interesovanje, može se brzo naći pod pritiskom ako se ne poštuju održive procedure berbe i upravljanja. Primer za to je arnika, lekovita vrsta koja se koristi za pripremu homeopatskih lekova i veoma popularnih krema za prvu pomoć za kvrge i modrice. Sada je pod strogom zaštitom i uključena je u IUCN Crvenu listu ugroženih vrsta[6] i u Crvene knjige i Crvene liste podataka mnogih evropskih zemalja.[7][8] Uprkos gubitku staništa, arnika se uglavnom bere iz divljine. Procenjuje se da je količina suvog cveća koje se godišnje trguje u Evropi oko 50 tona.[9] Sakupljanje Arnike u medicinske svrhe takođe je izazvalo nestanak ili smanjenje veličine nekoliko evropskih populacija.[10] Pritisak na prirodne izvore ove biljke ublažava se odgovarajućom upotrebom arnike u evropskom regionu, gde se beru cvetne glavice.[11]

Faktori koji utiču na ponašanje u potrazi za hranom[уреди | уреди извор]

Učenje[уреди | уреди извор]

Učenje se definiše kao adaptivna promena ili modifikacija ponašanja na osnovu prethodnog iskustva.[12] Pošto se životno okruženje stalno menja, sposobnost prilagođavanja ponašanja u potrazi za hranom je od suštinskog značaja za maksimalizaciju kondicije. Studije na društvenim insektima su pokazale da postoji značajna korelacija između učenja i pribavljanja hrane.[12]

Kod neljudskih primata, mladi pojedinci uče ponašanje u potrazi za hranom od svojih vršnjaka i starijih gledajući druge članove grupe kako se hrane i kopirajući njihovo ponašanje.[13] Posmatranje i učenje od drugih članova grupe osiguravaju da mlađi članovi grupe nauče šta je bezbedno za jelo i da postanu vešti sakupljači hrane.

Jedna mera učenja je „inovacija u traženju hrane“—životinja koja konzumira novu hranu ili koristi novu tehniku traženja hrane kao odgovor na dinamično životno okruženje.[14] Inovacija u traženju hrane smatra se učenjem, jer uključuje plastičnost ponašanja životinje. Životinja prepoznaje potrebu da smisli novu strategiju ishrane i uvede nešto što nikada ranije nije koristila kako bi maksimizirala svoju kondiciju (opstanak). Veličina prednjeg mozga je povezana sa ponašanjem u učenju. Očekuje se da će životinje sa većom veličinom mozga bolje učiti.[14] Veća sposobnost inoviranja povezana je sa većom veličinom prednjeg mozga kod ptica sa severnoameričkih i britanskih ostrva prema Lefebru et al. (1997).[15] U ovoj studiji, redova ptica koje su sadržavale jedinke sa većim veličinama prednjeg mozga pokazale su veću količinu inovacija u ishrani. Primeri inovacija zabeleženih kod ptica uključuju praćenje traktora i jedenje žaba ili insekata koje je žaba ubila i korišćenje drveća koje se njiše da bi uhvatili plen.[14]

Druga mera učenja je prostorno-vremensko učenje (koji se takođe naziva učenje vremena i mesta), koje se odnosi na sposobnost pojedinca da poveže vreme događaja sa mestom tog događaja.[16] Ova vrsta učenja je dokumentovana u ponašanju u potrazi za hranom pojedinaca bezžaočne vrste pčela Trigona fulviventris.[16] Istraživanja su pokazala da su jedinke T. fulviventris naučile lokacije i vreme hranjenja i stigle na te lokacije do trideset minuta pre događaja hranjenja u iščekivanju nagrade hranom.[16]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Buren, Bruce. „Wildcrafting: A "simple" life fraught with a host of complex ethical and practical considerations”. The Rodale Institute. Приступљено 12. 10. 2010. 
  2. ^ „The Association of Foragers Principles and Practice”. Приступљено 12. 9. 2017. 
  3. ^ „About United Plant Savers”. Приступљено 12. 9. 2017. 
  4. ^ Chitty, Haley. „2013 Efforts to Improve Sustainable Management of Wild American Ginseng Harvest”. American Botanical Council. Приступљено 12. 9. 2017. 
  5. ^ „A Summary of the State of the European non-timber forest products (NWFP)” (PDF). The StarTree Project. Приступљено 12. 9. 2017. 
  6. ^ A. Falniowski, I. Bazos, I. Hodálová, R. Lansdown, and A. Petrova, “Arnica montana,” in IUCN Red List of Threatened Species, version 2012.2, IUCN, 2012
  7. ^ D. Korneck, M. Schnittler, and I. Vollmer, “Red list of Pteridophyta and Spermatophyta in Germany,” in Red List of Endangered Plants in Germany, G. Ludwig and M. Schnittler, Eds., vol. 28 of Schriftenreihe für Vegetationskunde, pp. 21–187, Bundesamt für Naturschutz, Bonn, Germany, 1996 (German).
  8. ^ K. Zarzycki and Z. Szeląg, “Red list of the vascular plants in Poland,” in Red List of the Plants and Fungi in Poland, Z. Mirek, K. Zarzycki, W. Wojewoda, and Z. Szeląg, Eds., pp. 11–20, W. Szafer Institute of Botany, Polish Academy of Sciences, Kraków, Poland, 2006 (Polish)
  9. ^ T. Burfield, “Updated list of threatened aromatic plants used in the aroma & cosmetic industries,” 2010
  10. ^ D. Lange, Europe's Medicinal and Aromatic Plants: Their Use, Trade and Conservation, TRAFFIC International, Cambridge, UK, 1998
  11. ^ Michler, Barbara. „"Conservation of eastern European medicinal plants Arnica montana in Romania," Case study Gârda de Sus, Management Plan, 2007.” (PDF). The World Wildlife Fund. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 9. 2017. Приступљено 12. 9. 2017. 
  12. ^ а б Raine, N.E.; Chittka, L. (2008). „The correlation of learning speed and natural foraging success in bumble-bees'. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1636): 803—08. PMC 2596909Слободан приступ. PMID 18198141. doi:10.1098/rspb.2007.1652. 
  13. ^ Rapaport, L.G.; Brown, G.R. (2008). „Social influences on foraging behavior in young nonhuman primates:learning what, where and how to eat”. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews. 17 (4): 189—201. S2CID 86010867. doi:10.1002/evan.20180. 
  14. ^ а б в Dugatkin, Lee Ann (2004). Principles of Animal Behavior. 
  15. ^ Lefebvre, Louis; Patrick Whittle; Evan Lascaris; Adam Finkelstein (1997). „Feeding innovations and forebrain size in birds”. Animal Behaviour. 53 (3): 549—60. S2CID 53146859. doi:10.1006/anbe.1996.0330. 
  16. ^ а б в Murphy, Christina M.; Breed, Michael D. (2008-04-01). „Time-Place Learning in a Neotropical Stingless Bee, Trigona fulviventris Guérin (Hymenoptera: Apidae)”. Journal of the Kansas Entomological Society. 81 (1): 73—76. ISSN 0022-8567. S2CID 86256384. doi:10.2317/JKES-704.23.1. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]