Randomizovano kontrolisano ispitivanje

С Википедије, слободне енциклопедије
Dijagram toka u četiri faze (upis, dodeljivanje intervencija, praćenje i analiza podataka) paralelnog randomizovanog ispitivanja dve grupe (u kontrolisanom ispitivanju, jedna od intervencija služi kao kontrola), modifikovano iz CONSORT-a (Konsolidovanog standarda izveštavanja ispitivanja)[1]

Randomizovano kontrolisano ispitivanje (randomizovano kontrolno ispitivanje;[2] RCT) je tip naučnog (obično medicinskog) eksperimenta čiji cilj je da se redukuju određini izvori pristrasnosti pri testiranju efektivnosti novih tretmana; to se ostvaruje putem randomne alokacije subjekata u dve ili više grupa koje se različito tretiraju, i zatim se upoređuju izmereni responsi. Na jednoj grupi — eksperimentalnoj grupi — se ispituje intervencija, dok druga - koja se obično naziva kontrolna grupa - ima alternativno stanje, poput placeba ili nema intervencije. Grupe se prate u uslovima dizajna ispitivanja da bi se videlo koliko je efektivna eksperimentalna intervencija.[3] Efikasnost tretmana procenjuje se poređenjem sa kontrolom. Može postojati više od jedne grupe za lečenje ili više kontrolnih grupa.

Ispitivanje može biti slepo, u kome se informacije koje mogu uticati na učesnike zadržavaju dok se eksperiment ne završi. Slepoća se može primenuti na bilo kom učesniku eksperimenta, uključujući subjekte, istraživače, tehničare, analitičare podataka i procenjivače. Dobro zaslepljivanje može umanjiti ili eliminisati neke izvore eksperimentalne pristranosti.

Randomnost u rasporedu subjekata u grupe smanjuje pristranost odabira i pristranost raspoređivanja, uravnotežava poznate i nepoznate prognostičke faktore, u dodeli tretmana.[4] Zaslepljivanje smanjuje i druge oblike pristranosti eksperimentatora i subjekta.

Dobro zaslepljeni RCT često se smatra zlatnim standardom za klinička ispitivanja. Slepi RCT se obično koriste za testiranje efikasnosti medicinskih intervencija i mogu dodatno da pruže informacije o štetnim efektima, kao što su reakcije na lekove.

Pojmovi „RCT” i „randomizirano ispitivanje” se ponekad koriste sinonimno, mada potonji izraz izostavlja pomen kontrole i stoga može da opisuje studije koje upoređuju više grupa lečenja jedne sa drugom u odsustvu kontrolne grupe.[5] Slično tome, pojam se ponekad proširuje na „randomizirano kliničko ispitivanje” ili „randomizirano komparativno ispitivanje”, što dovodi do nejasnoća u naučnoj literaturi.[6][7] Nisu sva randomizirana klinička ispitivanja randomizirana kontrolirana ispitivanja (neka od njih nikada ne bi mogla biti, kao u slučajevima kada bi kontrola bila nepraktična ili neetička za uspostavljanje). Termin randomizirano kontrolisano kliničko ispitivanje je alternativni termin koji se koristi u kliničkim istraživanjima;[8] međutim, RCT-ovi se takođe koriste u drugim istraživačkim oblastima, uključujući mnoge društvene nauke.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schulz KF, Altman DG, Moher D; for the CONSORT Group (2010). „CONSORT 2010 Statement: updated guidelines for reporting parallel group randomised trials”. Br Med J. 340: c332. PMC 2844940Слободан приступ. PMID 20332509. doi:10.1136/bmj.c332. 
  2. ^ Chalmers TC, Smith H Jr, Blackburn B, Silverman B, Schroeder B, Reitman D, Ambroz A (1981). „A method for assessing the quality of a randomized control trial”. Controlled Clinical Trials. 2 (1): 31—49. PMID 7261638. doi:10.1016/0197-2456(81)90056-8. 
  3. ^ „Randomised controlled trial”. National Institute for Health and Care Excellence, London, UK. 2019. Приступљено 3. 6. 2019. 
  4. ^ Moher D, Hopewell S, Schulz KF, Montori V, Gøtzsche PC, Devereaux PJ, Elbourne D, Egger M, Altman DG (2010). „CONSORT 2010 explanation and elaboration: updated guidelines for reporting parallel group randomised trials”. Br Med J. 340: c869. PMC 2844943Слободан приступ. PMID 20332511. doi:10.1136/bmj.c869. 
  5. ^ Ranjith G (2005). „Interferon-α-induced depression: when a randomized trial is not a randomized controlled trial”. Psychother Psychosom. 74 (6): 387; author reply 387—8. PMID 16244516. doi:10.1159/000087787. 
  6. ^ Peto R, Pike MC, Armitage P, Breslow NE, Cox DR, Howard SV, Mantel N, McPherson K, Peto J, Smith PG (1976). „Design and analysis of randomized clinical trials requiring prolonged observation of each patient. I. Introduction and design”. Br J Cancer. 34 (6): 585—612. PMC 2025229Слободан приступ. PMID 795448. doi:10.1038/bjc.1976.220. 
  7. ^ Peto R, Pike MC, Armitage P, Breslow NE, Cox DR, Howard SV, Mantel N, McPherson K, Peto J, Smith PG (1977). „Design and analysis of randomized clinical trials requiring prolonged observation of each patient. II. Analysis and examples”. Br J Cancer. 35 (1): 1—39. PMC 2025310Слободан приступ. PMID 831755. doi:10.1038/bjc.1977.1. 
  8. ^ Wollert KC, Meyer GP, Lotz J, Ringes-Lichtenberg S, Lippolt P, Breidenbach C, Fichtner S, Korte T, Hornig B, Messinger D, Arseniev L, Hertenstein B, Ganser A, Drexler H (2004). „Intracoronary autologous bone-marrow cell transfer after myocardial infarction: the BOOST randomised controlled clinical trial”. Lancet. 364 (9429): 141—8. PMID 15246726. doi:10.1016/S0140-6736(04)16626-9. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Berger, M. P. F.; Wong, W. K. (2009). An Introduction to Optimal Designs for Social and Biomedical Research. John Wiley & Sons. стр. 346. ISBN 978-0-470-69450-3. 
  • Bhargava Alok (2008). „Randomized controlled experiments in health and social sciences: Some conceptual issues”. Economics and Human Biology. 6 (2): 293—298. PMID 18325858. doi:10.1016/j.ehb.2008.01.001. 
  • Domanski MJ, McKinlay S. Successful randomized trials: a handbook for the 21st century. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, 2009. ISBN 978-0-7817-7945-6.
  • Jadad AR, Enkin M. Randomized controlled trials: questions, answers, and musings. 2nd ed. Malden, Mass.: Blackwell, 2007. ISBN 978-1-4051-3266-4.
  • Matthews JNS. Introduction to randomized controlled clinical trials. 2nd ed. Boca Raton, Fla.: CRC Press, 2006. ISBN 1-58488-624-2.
  • Nezu AM, Nezu CM. Evidence-based outcome research: a practical guide to conducting randomized controlled trials for psychosocial interventions. Oxford: Oxford University Press, 2008. ISBN 978-0-19-530463-3.
  • Solomon PL, Cavanaugh MM, Draine J. Randomized controlled trials: design and implementation for community-based psychosocial interventions. New York: Oxford University Press, 2009. ISBN 978-0-19-533319-0.
  • Torgerson DJ, Torgerson C. Designing randomised trials in health, education and the social sciences: an introduction. Basingstoke, England, and New York: Palgrave Macmillan, 2008. ISBN 978-0-230-53735-4.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]