Саво Распоповић
Саво Распоповић (Мартинићи, 1879 — Шћепан До, Рубеж, Никшић, 28. децембар 1923) био је црногорски комитски војвода, зеленаш и учесник Божићне побуне.
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је 1879. године у Мартинићима код Бјелопавлића у тадашњој Књажевини Црној Гори. Одрастао је у Бару, као питомац црногорског двора и завршио официрску школу у Италији, учесник Балкансих ратова, до 1914. припадник Крилаша.[1][2]
Комитовање
[уреди | уреди извор]Током аустроугарске окупације Краљевине Црне Горе од 1916. до 1918. године, одметнуо се у планине и са својом комитском групом извршавао оружане препаде.[1][2]
Као противник уједињења Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе наставља комитовати. Један је од Црногораца за којима су србијанске власти расписивале потернице "тражи се жив или мртав" с највећим новчаним износима. Његова постројба комита је извршила читав низ оружаних акција.[1][2]
У Италији
[уреди | уреди извор]У јулу 1920. Распоповић се пребацио у Италију, где је једно време боравио у камповима за избегле комите.[1][2]
Вратио се у Црну Гору у марту 1922. године и обновио комитске акције.[1][2]
Акције
[уреди | уреди извор]Ондашњи лист "Народна ријеч", од 4. октобра 1922. у свом тексту наводи да су се 22. септембра 1922. Распоповић и његова герилска група у железничком вагону, који је ишао у праву Бар-Вирпазар, ликвидирали осам војника и једног жандарма. Други лист "Слободна мисао" о истом догађају је писао како је Распоповић са својом групом, у станици Туђемили, "убио девет војника и два жандарма"[1][2]
Погибија
[уреди | уреди извор]Воjвода Распоповић убијен је у борбама крај Никшића 28. децембра 1923. у којима је изгинула и цела његова пратња. Њихова измасакрирана тела су југословенске војне власти изложиле на снегу, пред Храмом Св. Василија Острошког у Никшићу, а около њих постројили трупе, те су се ту сликали, а слика је објављену у листу тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[1][2]