Разговор:Јајчара
Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
Назив
[уреди извор]У мом крају је ова гљива позната као рујница, а за име јајчара никада нисам ни чуо.--В и к и в и н д 19:47, 9. октобар 2012. (CEST)
- Зар није рујница заправо лат. Lactarius deliciosus? --Lakisan97 (разговор) 20:56, 9. октобар 2012. (CEST)
- Да, у литератури је тако, овде постоји дјелимично објашњење. Изгледа да рујница може бити народни назив за неколико гљива.--В и к и в и н д 21:26, 9. октобар 2012. (CEST)
- Ништа неуобичајено за врсте. Отуда и потреба за литинским називима. --Lakisan97 (разговор) 21:46, 9. октобар 2012. (CEST)
Питање је колико је оправдано називати чланке о гљивама народним именима, умјесто латинским. Ево сам прочитах овде:
Moram reći da pravi poznavaoci gljive uopšte ne nazivaju lokalnim nazivima već latinskim. Zašto je to tako? Zato što svaki kraj ima svoj naziv za određenu gljivu koja je u narodu poznata, ali i zato što većina gljiva i nema lokalni naziv. Rujnica, kojom se u Banjaluci nedavno otrovalo nekoliko ljudi, u Mrkonjić Gradu se naziva blagva, u nekim mjestima jajara, jajčara, kajmakčara, kneginja, blagar, đordani, škripac, gospa, knez i kako sve ne... U stvari, riječ je o gljivi kojoj je jedini ispravan naziv amanita caeserea", ističe Borislav Marić, predsjednik Udruženja gljivara i ljubitelja prirode Mrkonjić Grad
--В и к и в и н д 21:52, 9. октобар 2012. (CEST)
- Да, то је валидно. Примећујем да све гљиве имају српски назив, што и није најбоље. Предлажем да се, пошто чланака о гљивама има доста, дискусија пребаци на трг, због више мишљења. П.С. Мој предлог су латиснки називи, али шта онда са српским? И по ком критеријуму су баш ти српски називи изабрани? --Lakisan97 (разговор) 22:07, 9. октобар 2012. (CEST)
- Тражио сам треће мишљење. Можда је најбоље да остане домаћи назив, уколико се тај назив доминантно користи у свим крајевима и ако нема алтернативних назива. У супротном, најбоље је користити латински назив и навести у уводу све познате домаће називе.--В и к и в и н д 22:19, 9. октобар 2012. (CEST)
- Вероватно сам ја тај трећи :) елем, стручна (миколошка) јавност ће увек и свакако бити расположенија за латинске називе. Међутим, решење које је присутно на википедијама, а везано за називе врста је следеће: изабере се најчешћи, или најнедвосмисленији, домаћи назив врсте и постави за назив чланка. У самом чланку псотоји довољно простора да се напишу и синоними и локални називи, а свакако у таксобоксу постоји латински назив и класификација. Што се одабира домаћег назива тиче, било би добро консултовати кључеве за идентификацију/детерминацију или неке сличне монографије. Што се назива гљива тиче, препоручујем да се консултује књига „Gljive Srbije i zapadnog Balkana“ (ISBN 9788691267704). Поздрав! --Wlodzimierz (разговор) 15:57, 12. октобар 2012. (CEST)
- Тражио сам треће мишљење. Можда је најбоље да остане домаћи назив, уколико се тај назив доминантно користи у свим крајевима и ако нема алтернативних назива. У супротном, најбоље је користити латински назив и навести у уводу све познате домаће називе.--В и к и в и н д 22:19, 9. октобар 2012. (CEST)