Urbs aeterna
Urbs aeterna лат. (изговор:урбс аетерна). Вјечни град. [1]
Поријекло и значење изреке[уреди | уреди извор]
Ко је изрекао, и од када вриједи ова изрека, није познато, али се зна да се односи на град Рим (италијански Roma)- главни град Италије. [1][2] [3][4] Многобројни називи града кроз његову дугу историју : la Città Eterna ("Вјечни град") Caput mundi ("Пријестолница свијета"), , Limen Apostolorum ("Апостолски праг"), la città dei sette colli ("Град на седам брежуљака")или само l'Urbe ("Град"), већ довољно наговјештавају његову старост. [4]
Град Рим је према миту, основао Ромул, син Реје Силвије и бога Марса 21. априла 753. п. н. е.. И назван по свом првом краљу Ромулу. Рим постоји и до дана данашњег. [2] Већ само дјелић историје овог града о коме је претходно говорено је довољно референтно и респектабилно да овај апенински град у Европи и Свијету добије тако примјерен и ласкав атрибут: «Вјечни град»
Значење[уреди | уреди извор]
Када се говори о трајању, једино што се не доводи у сумњу је „Вјечност Рима“, па се тиме и апострофира трајање као посебан квалитет. [1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.
- ^ а б Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г.
- ^ Жепић М, Латинско хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1962. г.
- ^ а б Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.