Vejmo

С Википедије, слободне енциклопедије

Waymo LLC
TipPodružnica
IndustrijaAutonomni automobili
PrethodnikGuglov projekat samovozećih automobila
Osnivač
Područja
Ključni ljudi
Holding
Vebsajtwaymo.com
Vejmo Krajsle Pacifika hibrid na testiranju u oblasti zaliva San Franciska

Waymo LLC, ranije poznat kao Guglov projekat samovozećih vozila, je američka kompanija za tehnologiju autonomne vožnje sa sedištem u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. To je podružnica kompanije Alfabet Ink, matične kompanije Gugla.

Kompanija vodi svoje poreklo od Stanfordskog trkačkog tima, koji se takmičio u DARPA velikom izazovu 2005. i 2007. godine.[1] Guglov razvoj samovozeće tehnologije počeo je u januaru 2009.[2][3] kad su ga predvodili Sebastijan Trun, bivši direktor Standfordske laboratorije za veštačku inteligenciju (SAIL) i Entoni Levandovski, osnivač 510 sistema i Entonijevih robota.[4][5] Posle skoro dve godine testiranja na putu sa sedam vozila, Njujork tajms je objavio njegovo postojanje u oktobru 2010. godine.[6][7][8]

U jesen 2015, Gugl je organizovao „prvu na svetu vožnju javnim putevima bez vozača“.[9] U decembru 2016. projekat je preimenovan u Vejmo i izdvojen iz Gugla kao deo Alfabeta.[10] U oktobru 2020. godine, Vejmo je postao prva kompanija koja je ponudila usluge javnosti bez sigurnosnih vozača u vozilu.[11][12][13][14] Vejmo trenutno upravlja komercijalnim robotaksi uslugama u Feniksu, Arizoni i San Francisku, a nove poslovnice su planirane u Los Anđelesu[15] i Ostinu u Teksasu.[16]

Vejmo vode koizvršni direktori Tekedra Mavakana i Dmitri Dolgov.[17] Kompanija je prikupila 5,5 milijardi dolara u više rundi spoljnog finansiranja.[18] Vejmo ima partnerstva sa više proizvođača vozila, uključujući Stelantis,[19] Mercedes-Benz Grupu AG,[20] Džaguar Land Rover,[21] i Volvo.[22]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „How a robot lover pioneered the driverless car, and why he's selling his latest to Uber”. the Guardian (на језику: енглески). 19. 8. 2016. Приступљено 1. 7. 2020. 
  2. ^ „Google's self-driving-car project becomes a separate company: Waymo”. The Associated Press. 13. 12. 2016. Приступљено 13. 6. 2018. 
  3. ^ Krafcik, John (17. 1. 2019). „Our #tenyearchallenge has been building the world's most experienced driver. Thanks to two visionary @Google characters for getting us started & to the @Waymo One riders in #Phoenix we're serving. HBD #Waymo pic.twitter.com/Ew4fdXjM7c”. John Krafcik's official Twitter account (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019. 
  4. ^ „The Unknown Start-up That Built Google's First Self-Driving Car”. IEEE Spectrum: Technology, Engineering, and Science News (на језику: енглески). 19. 11. 2014. Приступљено 1. 7. 2020. „Though Google has portrayed Thrun as its “godfather” of self-driving, a review of the available evidence suggests that the motivating force behind the company’s program was actually Levandowski” 
  5. ^ „God Is a Bot, and Anthony Levandowski Is His Messenger | Backchannel”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 1. 7. 2020. 
  6. ^ John Markoff (9. 10. 2010). „Google Cars Drive Themselves, in Traffic”. The New York Times. Приступљено 11. 10. 2010. 
  7. ^ Sebastian Thrun (9. 10. 2010). „What we're driving at”. The Official Google Blog. Приступљено 11. 10. 2010. 
  8. ^ „Anthony Levandowski pleads guilty to one count of trade secrets theft under plea deal”. TechCrunch (на језику: енглески). 20. 3. 2020. Приступљено 30. 6. 2020. 
  9. ^ Team, Waymo (13. 12. 2016). „On the road with self-driving car user number one”. Medium. 
  10. ^ „Journey”. Waymo. 
  11. ^ „Waymo launches its first commercial self-driving car service”. Engadget. Приступљено 5. 12. 2018. 
  12. ^ White, Joseph (8. 10. 2020). „Waymo opens driverless robo-taxi service to the public in Phoenix”. Reuters. Приступљено 20. 10. 2020. 
  13. ^ „Waymo Relaunches Driverless Ride Sharing”. All About Arizona News (на језику: енглески). 12. 10. 2020. Приступљено 18. 10. 2020. 
  14. ^ Hawkins, Andrew J. (9. 12. 2019). „Waymo's driverless car: ghost-riding in the back seat of a robot taxi”. The Verge. 
  15. ^ „Autonomous Ride-Hailing in Los Angeles, CA”. Waymo (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-27. 
  16. ^ „Autonomous Ride-Hailing in Austin, Texas”. Waymo (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-27. 
  17. ^ „Waymo CEO John Krafcik steps aside as co-CEO's take over”. CNBC. 2. 4. 2021. Приступљено 2. 4. 2021. 
  18. ^ Fannin, Rebecca (2022-05-21). „Where the billions spent on autonomous vehicles by U.S. and Chinese giants is heading”. CNBC. Приступљено 2022-05-22. 
  19. ^ Andrew J. Hawkins (7. 11. 2017). „Waymo is first to put fully self-driving cars on US roads without a safety driver”. The Verge. Приступљено 13. 6. 2018. 
  20. ^ Daimler Trucks partners with Waymo to build self-driving semi trucks, TechCrunch, October 27, 2020
  21. ^ Bergen, Mark; Naughton, Keith (2. 4. 2018). „Waymo isn't going to slow down now”. Bloomberg. Приступљено 12. 6. 2018. 
  22. ^ Silver, David. „Waymo And Volvo Form Exclusive Self-Driving Partnership”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2020. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Vejmo на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vejmo&oldid=27679114”