Јенефер од Венгерберга
Јенефер од Венгерберга (пол.Yennefer z Vengerberg) је измишљени лик из серијала књига о Вешцу[1]. Рођена 30.04.1173. била је чаробница која је живела у Венгербергу, главном граду Едрина. Била је права љубав вешца Гералта из Ривије[2] и мајчинска фигура принцезе Цириле Фионе Елен
| Јенефер од Венгерберга | |
|---|---|
.jpg) Представа Јенефер од Венгерберга | |
| Основне информације | |
| Надимак | Јен,Јена |
| Године | више од 100 |
| Националност | Пољак |
| Супружник | Гералт од Ривије |
| Деца | Цирила од Цинтре (усвојена кћи) |
| Породица | Гералт (муж), Цирила (усвојена ћерка) |
| Занимање | Чаробница |
| Пребивалиште | Венгерберг |
| Подаци о лику | |
| Врста | Човек |
| Род | женски |
| Подаци о креацији | |
| Прво прик. | Последња Жеља (збирка приповетака) (1990) |
| Последње прик. | Сезона олуја (2013) |
| Измислио | Анджеј Сапковски |
Ријанон. Служила је као саветник краља Демаванда од Едирна.
Биографија[уреди | уреди извор]
Јенефер је имала тешко детињство од момента рођења због урођене грбе. Њен отац је одмах замрзео Јенефер због њеног деформитета за који је кривио Јехеферину мајку, због њеног наследства Вилењачке крви. Јенеферин отац је остао уз њих све док није нашао другу жену. Јенефер је показала магични потенцијал који је променио њен начин живота из корена.
Школовање[уреди | уреди извор]
Јенефер се школовала у Аретузи у школи за чаробнице, где је била под ректоратом Тисаје де Фриз, која је била Јенеферина мађисторка и мајчинска фигура. Јенефер је на почетку школовања покушала да одузме себи живот, али је преживела. Њен сврха и моћ магије су је одржале у животу и донели јој поштовање међу чаробњацима. По чаробњачкој традицији све физичке мане и несавршености, укључујући и грбу се исправљају.
Упознавање Гералта[3][уреди | уреди извор]
У својим путовањима Јенефер је стигла до Ринда где је радила у служби народа избегавајући закон краља Херибера који је ограничавао коришћење магије. Једног јутра вештац је прекинуо њен сан, преставивши се као Гералт од Ривије тражио је њену помоћ у лечењу свог пријатеља Трубадура Невена, који је био нападнут од стране духа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сага о Вешцу (на језику: српски), 2020-01-12, Приступљено 2020-03-31
- ^ Гералт од Ривије (на језику: српски), 2019-12-24, Приступљено 2020-03-31
- ^ Последња жеља (на језику: српски), 2020-01-23, Приступљено 2020-03-31
