Zagrobni svet

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Igdrasil, moderni pokušaj da se rekonstruiše staronordijsko drvo sveta koje povezuje nebo, svet i podzemni svet.[1][2]
Noge boga Višnua sa prikazanom Zemljom i sedam relmova hindu podzemnog sveta Patale.[3][4][5] Stopala počivaju na kosmičkoj guji Šeši.

Zagrobni svet ili podzemni svet je svet mrtvih u raznim religioznim tradicijama, lociran ispod sveta živih.[6] Htonički je tehnički pridjev za stvari iz podzemlja.[7][8]

Koncept pozemnog sveta je prisutan u skoro svakoj civilizaciji, i „moguće je da je star koliko i samo čovečanstvo”.[9] Zajednička svojstva mitova o pozemno svetu su prikazi živih ljudi koji putuju u pozemni svet, često s nekim herojskim ciljem.[10][11][12] Drugi mitovi ojačavaju tradicije da ulaz duše u podzemni svet zahteva pravilno obavljanje ceremonija, kao što je antička grčka priča o nedavno preminulom Patroklu koji progoni Ahila dok njegovo telo ne može da bude pravilno zakopana radi te svrhe.[13] Osobe s društvenim statusom bile su obučene i opremljene kako bi bolje upravljale podzemnim svetom.[14]

Brojne mitologije inkorporiraju koncept duša pokojnika koje putuju u podzemni svet, sa mrtvacima koji trebaju da bugu predeni preko prepreke kao što je jezero ili reka do tog odredišta.[15] Slike takvih putovanja mogu se naći u drevnoj i modernoj umetnosti. Silazak u podzemni svet opisan je kao „pojedinačni najznačajniji mit za modernističke autore”.[16]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Davidson, Hilda Ellis (1993). The Lost Beliefs of Northern Europe. Routledge. ISBN 978-0-203-40850-6. 
  2. ^ Lindow, John (2001). Norse Mythology: A Guide to the Gods, Heroes, Rituals, and Beliefs. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515382-8. 
  3. ^ Search for "patala" in: „Sanskrit Dictionary Search”. Приступљено 7. 1. 2018.  gives results: "1. one of the 7 regions under the earth and the abode of the nAgas or serpents and demons"
  4. ^ Wilson, Horace Hayman (1865). „Chapter V”. The Vishnu Purana (Translation). II. London: Trubner & co. стр. 209—213. 
  5. ^ Mani, Vettam (1975). Puranic Encyclopaedia: A Comprehensive Dictionary With Special Reference to the Epic and Puranic Literature. Delhi: Motilal Banarsidass. стр. 580—1. ISBN 978-0-8426-0822-0. 
  6. ^ „Underworld”. The free dictionary. Приступљено 1. 7. 2010. 
  7. ^ Kearns, Emily (2011). Finkelberg, Margalit, ур. „Chthonic deities”. The Homer encyclopedia. Wiley. Приступљено 4. 5. 2017. 
  8. ^ Elden, Stuart (2013). The birth of territory. University of Chicago Press. стр. 39—40. ISBN 9780226041285. 
  9. ^ Isabelle Loring Wallace, Jennie Hirsh, Contemporary Art and Classical Myth (2011), p. 295.
  10. ^ Louden, Bruce (2011), „Catabasis, Consultation, and the Vision: Odyssey 11, I Samuel 28, Gilgamesh 12, Aeneid 6, Plato's Allegory of the Cave, and the Book of Revelation”, Homer's Odyssey and the Near East, Cambridge University Press 
  11. ^ Serrano, Pilar González (1999), „Catábasis y resurrección”, Espacio, Tiempo y Forma, Serie II: Historia Antigua, 12, Madrid, стр. 129—179 
  12. ^ Virgil (2007), Aeneid, Превод: Ahl, Frederick, Oxford: Oxford University Press 
  13. ^ Radcliffe G. Edmonds, III, Myths of the Underworld Journey: Plato, Aristophanes, and the 'Orphic' Gold Tablets (2004), p. 9.
  14. ^ Jon Mills, Underworlds: Philosophies of the Unconscious from Psychoanalysis to Metaphysics (2014), p. 1.
  15. ^ Evans Lansing Smith, The Descent to the Underworld in Literature, Painting, and Film, 1895-1950 (2001), p. 257.
  16. ^ Evans Lansing Smith, The Descent to the Underworld in Literature, Painting, and Film, 1895-1950 (2001), p. 7.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]