Пређи на садржај

Zapaljenje dužice

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Zapaljenje dužice
Zapaljenjske promene na dužici (iritis)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10H20
MKB-9-CM364
DiseasesDB13676
eMedicineoph/580 emerg/284
MeSHD014605

Zapaljenje dužice (lat. iritis) ili prednji uveitisa je zapaljenski proces u sudovnoj opni (uveji), koji je zahvatio samo dužicu (lat. iris) oka.[1] Pretežno se javlja kod mladih i ljudi srednjih godina. U zapadnim zemljama, 50% do 70% svih slučajeva uveitisa je klasifikovano kao zapaljenje dužice ili prednji uveitis.

Klasifikacija

[уреди | уреди извор]

Najrasprostranjenija klasifikacija uveitisa je ona koju je osmislila Međunarodna grupa za proučavanje uveitisa (IUSG) 1987. godine, na osnovu anatomske lokacije upale. Ova klasifikacija uključuje:[2]

Prednji uveitis (iritis, iridociklitis i prednji ciklitis),

Srednji uveitis (paraplanitis, zadnji ciklitis i hijalitis)

Zadnji uveitis (fokalni, multifokalni ili difuzni horoiditis, horioretinitis, retinitis i neuroretinitis).

Opisan je i dodatni termin, panuveitis (prednja komora, staklasto telo, retina i horoid).

Relevantna anatomija srednje očne ovojnice

[уреди | уреди извор]
Srednja očna ovojnica (uvea) ima tri dela: prednji je dužica ili šarenica (iris), srednj cilijarno ili zrakasto telo (corpus cilliare) i najveći deo srednje očne ovojnice sudovnjača (chorioidea).

Dužica ili šarenica (lat. iris) je mišićna opna između rožnjače i sočiva, koja odvaja prednju od zadnje očne komore. Kroz nju u oko ulaze svetlosne zraci. Mišić dužice delue refleksno i određuje veličinu zenice, pa se ona na jakom svetlu sužava a na slabom širi.[3]

Dužica svojim izgledom određuje boju očiju. Boja dužice se dobija genetskim nasleđem, i određena je količinom pigmenata. Kada ne bi bilo pigmenta oko bi bilo roze boje (albino). Postoje dva pigmenta melanin i lipohrom koji direktno učestvuju u boji oka. Melanin je braon boje i kontroliše ga 15-ti hromozom, dok lipohrom žuto-braon i kontroliše ga 19-ti hromozom. U ređim slučajevima može da se desi da jedno oko bude drugačije boje, ali to je jako redak slučaj. Dužica ne menja boju sa staranjem ma koliko se veruje u to. Dešava se da posmatrači uoče promenu boje očiji, ali to nije realnost, jer boja očiju zavisi od osvetljnja, kontrasta i oblačenja čoveka.[4]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Morbiditet

Zapaljenje dužice ili prednji uveitis je najčešći oblik uveitisa, koji se javlja kod 12 slučajeva na 100.000.[5] Odgovoran je za 10% slepila u SAD i čini oko 30.000 novih pacijenata sa slepilom svake godine.[6] Studija iz severne Kalifornije o epidemiologiji zapaljenje dužice otkrila je incidencu od 52,4 na 100 000 osoba godišnje i prevalenciju od 115,3 na 100 000 osoba.[7] Studija Medicinskog centra Affairs, severozapadni Pacifik, prijavila je incidencu od 25,6 slučajeva na 100.000 osoba i prevalenciju od 69 na 100.000 osoba.[8]

Studija na starijoj populaciji iz medicinske kohorte istraživanja otkrila je incidencu yapaljenje dužice u rasponu od 302-424 na 100.000 osoba godišnje ili u proseku od 340,9 na 100.000.[9]

Srednja incidencija zapaljenje dužice ili prednjeg uveitisa je bila 21.006 na 100. Prijavljena incidencija zadnjeg uveitisa bila je 76,6 na 100.000, a incidencija panuveitisa 41,7 na 100.000.[9]

Životna dob

Maksimalna incidencija i prevalencija zabeležene su kod starijih pacijenata >65 godina, a najmanji u pedijatrijskoj starosnoj grupi.

Polne razlike

Žene su imale veću prevalenciju yapaljenja dužice od muškaraca.[8]

Etiopatogeneza

[уреди | уреди извор]

Zapaljenje dužice je često idiopatsko. Rekurentna stanja mogu biti povezana sa:

  • autoimunim oboljenjima (ankilozirajući spondilitis, reumatoidni artritis, inflamatorne bolesti crijeva, Reiterov sindrom)
  • infekcijama (herpes simpleks),
  • traumom oka,
  • kontaktnim sočivima (koja mogu doprineti razvoju zapaljenja dužice).[10]

Cela sudovna opna (uveja) može da reaguje na sledeć etiološke faktore na isti način:[11]

  • Specifične bolesti — reumatizam, fokalna infekcija, tuberkuloza, lues,
  • Infektivna i virusna oboljenja,
  • Parazitarna oboljanja — toksoplazmoza, leptospiroza i dr.

Vrste zapaljenja dužice

[уреди | уреди извор]
Nastaje epifora (suzenje oka)i nakupljanje gnoja u unutrašnjem uglu otvora kapaka
Zapaljenje dužice prema izgledu zapaljenja

Prema izgledu zapaljenskog procesa iritisi se dele na difuzne i na cirkumskriptne, odnosno nodularne.

  • Difuzni oblik — je zapaljenski proces dužice koji zahavata difuzno (u celini) dužično tkivo.
  • Cirkumskriptnih ili nodularnih oblik — je zapaljenski proces dužice koji se ispoljava u vidu čvorića.
Zapaljenje dužice prema karakteru eksudacije

Kod svakog zapaljenskog procesa dužice preovlađuje eksudacija. Prema karakteru eksudacije zapaljenje dužice (iritis) se deli na:

  • serozne,
  • fibrinizne,
  • purulentne (gnojne) i
  • hemogarične (krave).

I dok serozni oblik zapaljenje dužice ima blažu kliničku sliku kod ostali oblika klinička slika jed znatno teža.

Većina slučajeva iritisa je idiopatska, dok je 20% posledica tupe traume.[12]

Oblici zapaljenja dužice
Vrsta Bolesti
Netraumatski iritis Često povezan sa HLA-B27 sistemskim bolestima, uključujući:

Juvenilni reumatoidni artritis (JRA)[13]

Ulcerozni kolitis[14]

Reiterov sindrom[15]

Sarkoidoza[16]

Behčetova bolest[17]

Tubulointersticijski nefritis i uveitis (TINU)[18]

Sistemski eritematozni lupus (SLE)[19]

Multipla skleroza[20]

Ankilozantni spondilitis[21]

Infektivne bolesti

Tuberkulozom izazvano zapaljenja dužice[22]

Hlamidijom izazvano zapaljenja dužice[23]

Lajmskom bolešću izazvano zapaljenja dužice[24]

Herpes simpleksom izazvano zapaljenja dužice[25]

Toksoplazmozom izazvano zapaljenja dužice[26]

Varičela-Zoster virusom (herpes zoster oftalmicus ili herpes zoster) izazvano zapaljenja dužice[27]

Sifilisom izazvano zapaljenja dužice.[28][29]

Drugi uzroci

Lekovima izazvano zapaljenja dužice[30]

Maskaradni sindromi kao što su limfom, leukemija, maligni melanom.[31]

Juvenilni ksantogranulom.[32]

Posle idiopatskog varijeteta, uveitis povezan sa HLA-B27 se svrstava kao drugi najčešći uzrok prednjeg uveitisa.[33] Odgovoran je za 40-70% slučajeva prednjeg uveitisa u različitim geografskim regionima. Češće je kod muškaraca nego kod žena.[34]

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Klinička slika zavisi od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku.[35]

Akutna forma

Kod akutnog zapaljenje dužice simptomatologija je burna, sa svi nadražajnim simptomima oka:

  • epifora ( suzenje oka),
  • fotofobija ( preosetljivost na svetlost) i blefarospazam ( grč kapka).
  • difuzni bol sa bolnom akomodacijom,
  • limbalno crvenilo,
  • blago zamagljenje vida i pad oštrine vida
Subakutna i hronična forma

Kod subakutnih oblika postoje svi navedeni simptomi ali su oni znatno manjeg intenziteta, dok su kod hroničnog oblika simptomi veoma slabo izraženi.

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Anamnezom i fizikalnim pregledom koji se vrši pomoću fokalnog osvetljenja ili pomoću biomikroskopa, postavlja se primarna dijagnoza. Za konačnu dijagnozu potrebni su i dopunski klinički i laboratorijski pregledi kao i patohistološki nalaz.

Terapija

[уреди | уреди извор]

Kod lečenja zapaljenje dužice primenjuju se:

  • Midrijatička sredstava, pre svega atropin,koji se aplikuje u vidu rastvora ili masti, ukoliko je njegovo dejstvo nedovoljno onda se daje zajedno sa adrenalinom.
  • Kortizon, koji se daje lokalno u vidu kapi, masti ili injekcija, ili se o opšte lečenje se najčešće sprovodi davanjem tableta pronizona.

U cilju bolje i brže resorpcije daju se tople suve obloge (termofor, kesica soli ili peska koji se zagreje i sl.) grejanje se vrši 3 - 5 puta dnevno u trajanju 15 - 20 minuta. U cilju zaštite od jake svetlosti nose se tamne naočare koje su zasenčene 50 - 75%.

Etiološko lečenje se sprovodi kada se ustanovi specifična dijagnoza, kao što je to slučaj kod:

  • tuberkuloznih zapaljenje dužice primenjuje specifično lečenje tuberkulostaticima (streptomicin, para - amino - salicilna kiselina i rifadin),
  • kod luesom izazvanog zapaljenje dužice, lečenje se sprovodi penicilinom,
  • kod reumatizmom izazvanog zapaljenje dužice lečenje se sprovodi odgovarajućom antireumatskom terapijom.

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Archives of Ophthalmology. 110  528–532
  2. ^ „Uveitis Classification: Classification Systems, Classification Parameters, Patient Demographics”. 2022-03-15. 
  3. ^ Eye, human. Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica Ultimate Reference Suite 2009
  4. ^ Kozomara R., i sar. Klinička oftalmologija. Banja Luka: Glas Srpski, 2000.
  5. ^ Harthan, Jennifer; Fromstein, Stephanie; Morettin, Christina; Opitz, Dominick (2016). „Diagnosis and treatment of anterior uveitis: optometric management”. Clinical Optometry: 23. ISSN 1179-2752. doi:10.2147/opto.s72079. 
  6. ^ DARRELL, R. W.; WAGENER, H. P.; KURLAND, L. T. (октобар 1962). „Epidemiology of uveitis”. Incidence and prevalence in a small urban community. Archives of Ophthalmology. 68: 502—14. 
  7. ^ Gritz, D. C.; Wong, I. G. (март 2004). „Incidence and prevalence of uveitis in Northern California; the Northern California Epidemiology of Uveitis Study”. Ophthalmology. 111 (3): 491—500. ; discussion 500. [PubMed] [Reference list]
  8. ^ а б Suhler, E. B.; Lloyd, M. J.; Choi, D; Rosenbaum, J. T.; Austin, D. F. (децембар 2008). „Incidence and prevalence of uveitis in Veterans Affairs Medical Centers of the Pacific Northwest”. American Journal of Ophthalmology. 146 (6): 890—6. .e8. [PubMed] [Reference list]
  9. ^ а б Reeves SW, Sloan FA, Lee PP, Jaffe GJ (фебруар 2006). „Uveitis in the elderly: epidemiological data from the National Long-term Care Survey Medicare Cohort”. Ophthalmology. 113 (2): 307. .e1. [PubMed] [Reference list]
  10. ^ Leibowitz H. M (2000). „The red eye”. New England Journal of Medicine. 343: 345—51. 
  11. ^ „Acute Anterior Uveitis - EyeWiki”. eyewiki.org. Приступљено 2024-08-26. 
  12. ^ Agrawal, R. V.; Murthy, S; Sangwan, V.; Biswas, J. (2010). „Current approach in diagnosis and management of anterior uveitis”. Indian J Ophthalmol. 58 (1): 11—9. .
  13. ^ Gallagher, K. T.; Bernstein, B. (септембар 1999). „Juvenile rheumatoid arthritis”. Current Opinion in Rheumatology. 11 (5): 372—6. 
  14. ^ Ungaro R, Mehandru S, Allen PB, Peyrin-Biroulet L, Colombel JF (2017). „Ulcerative colitis”. Lancet. 389 (10080): 1756—1770. 
  15. ^ Barth, W. F.; Segal, K. (1999). „Reactive arthritis (Reiter's syndrome)”. American Family Physician. 60 (2): 499—503, 507. .
  16. ^ Ungprasert, P.; Ryu, J. H.; Matteson, E. L. (2019). „Clinical Manifestations, Diagnosis, and Treatment of Sarcoidosis”. Mayo Clin Proc Innov Qual Outcomes. 3 (3): 358—375. .
  17. ^ Nair, J. R.; Moots, R. J. (фебруар 2017). „Behcet's disease”. Clin Med (Lond). 17 (1): 71—77. .
  18. ^ Clive, D. M.; Vanguri, V. K. (јул 2018). „The Syndrome of Tubulointerstitial Nephritis With Uveitis (TINU)”. Am J Kidney Dis. 72 (1): 118—128. .
  19. ^ Fava, A.; Petri, M. (јануар 2019). „Systemic lupus erythematosus: Diagnosis and clinical management”. Journal of Autoimmunity. 96: 1—13. .
  20. ^ Ghasemi, N.; Razavi, S.; Nikzad, E. (2017 Apr-Jun). „Multiple Sclerosis: Pathogenesis, Symptoms, Diagnoses and Cell-Based Therapy”. Cell J. 19 (1): 1—10.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  21. ^ Zhu W, He X, Cheng K, Zhang L, Chen D, Wang X, Qiu G, Cao X, Weng X (2019). „Ankylosing spondylitis: etiology, pathogenesis, and treatments”. Bone Res. 7: 22. .
  22. ^ Bloom BR, Atun R, Cohen T, Dye C, Fraser H, Gomez GB, Knight G, Murray M, Nardell E, Rubin E, Salomon J, Vassall A, Volchenkov G, White R, Wilson D, Yadav P. Tuberculosis. In: Holmes KK, Bertozzi S, Bloom BR, Jha P, editors. Major Infectious Diseases. 3rd ed. The International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank; Washington (DC): Nov 03, 2017.
  23. ^ Mohseni M, Sung S, Takov V. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Aug 8, 2023. Chlamydia.
  24. ^ Biesiada G, Czepiel J, Leśniak MR, Garlicki A, Mach T (2012). „Lyme disease: review”. Arch Med Sci. 8 (6): 978—82. .
  25. ^ Whitley, Richard J. (2002). „Herpes simplex virus infection”. Seminars in Pediatric Infectious Diseases. 13 (1): 6—11. ISSN 1045-1870. doi:10.1053/spid.2002.29752. 
  26. ^ Halonen, Sandra K.; Weiss, Louis M. (2013), Toxoplasmosis, Elsevier, стр. 125—145, ISBN 978-0-444-53490-3, Приступљено 2024-01-20 
  27. ^ Johnson, R. W.; Alvarez-Pasquin, M. J.; Bijl, M; Franco, E.; Gaillat J; Clara JG, Labetoulle M, Michel JP, Naldi L, Sanmarti LS, Weinke T (јул 2015). „Herpes zoster epidemiology, management, and disease and economic burden in Europe: a multidisciplinary perspective”. Ther Adv Vaccines. 3 (4): 109—20. 
  28. ^ Reddy, A. K.; Engelhard SB; Shah CT; Sim AJ; Thorne JE (2018). „Medical Malpractice in Uveitis: A Review of Clinical Entities and Outcomes”. Ocul Immunol Inflamm. 26 (2): 242—248. .
  29. ^ Delwig, A.; Keenan, J. D.; Margolis, T. P. (новембар 2015). „Topical Valganciclovir for the Treatment of Hypertensive Anterior Uveitis”. Cornea. 34 (11): 1513—5. 
  30. ^ Moorthy, Ramana S.; London, Nikolas J.S.; Garg, Sunir J.; Cunningham, Emmett T. (2013). „Drug-induced uveitis”. Current Opinion in Ophthalmology. 24 (6): 589—597. ISSN 1040-8738. doi:10.1097/01.icu.0000434534.32063.5c. 
  31. ^ Kubicka-Trzaska A, Romanowska-Dixon B (2008). „Malignant uveitis masquerade syndromes”. Klin Oczna. 110 (4-6): 199—202. .
  32. ^ Mrad, MA; Chan, K; Cypel, TKS; Zuker, RM (2008). „Juvenile xanthogranuloma of the ear: A case report”. Plastic Surgery. 16 (4). ISSN 2292-5503. doi:10.4172/plastic-surgery.1000581. 
  33. ^ Wakefield, D.; Clarke, D.; McCluskey, P. (2020). „Recent Developments in HLA B27 Anterior Uveitis”. Front Immunol. 11: 608134. 
  34. ^ Yeung, I. Y.; Popp, N. A.; Chan, C. C. (2015 Summer). „The role of sex in uveitis and ocular inflammation”. Int Ophthalmol Clin. 55 (3): 111—31.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  35. ^ „Iritis (Zapaljenje dužice), bolest, bolesti, oftalmologija”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-20. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zapaljenje_dužice&oldid=28526412”