Zelena euglena
| Zelena euglena | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Tip: | Euglenozoa |
| Klasa: | Euglenoidea |
| Red: | Euglenida |
| Porodica: | Euglenaceae |
| Rod: | Euglena |
| Vrsta: | E. viridis
|
| Binomno ime | |
| Euglena viridis Ehrenberg, 1830
| |
Zelena euglena je rod jednoćelijskih protista, klase Euglenoidea. Poznatije kao bičari (zbog flagelastog izraštaja), ovaj rod prvenstveno naseljava male stajaće vode, kao što tu bare i lokve. Vodi u kojoj se nađu u velikom broju daju zelenu boju. Zelena euglena ima izduženo telo. Na prednjem delu tela se nalazi bič. Bič se talasasto izvija, nalik propeleru, i pokreće euglenu.Ona ima očnu mrlju koja joj pomaže da razlikuje svetlo od tame.
Osobine[уреди | уреди извор]
Zelena euglena se hrani na 2 načina:
- autotrofno, u prisustvu sunčeve svetlosti ona vrši fotosintezu i sebi stvara hranu;
- heterotrofno, kada se nalazi u mraku, ona koristi organske materije (npr. koje nastaju razlaganjem lišća), a zatim ih unosi u svoje telo.
Euglena ima jednu posebnu organelu koja se naziva "očna mrlja" , koja se nalazi u blizini korena flagele i predstavlja čulni organ euglene, koji joj pomaže da prepozna postojanje ili odsustvo svetlosti. Kada se euglena na duži period nađe u tami, hlorofil u njoj iščezava i euglena postaje bezbojna. Hrana se vari u hranljivim vakuolama, organelama u telu euglene. Diše celom površinom tela. Zelena euglena razmnožava se bespolno uzdužnom deobom. Ostatke metaboličkih procesa izlučuje preko kontraktilnih vakuola. U nepovoljnim uslovima (niska temperatura, suša), dolazi u razvojni stupanj koji se naziva cista, formirajući zaštitnu opnu.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
