Zvezdorodna galaksija

С Википедије, слободне енциклопедије

Antenske galaksije su primer zvezdorodne galaksije do čega dolazi usled sudara NGC 4038/NGC 4039. Zasluga: NASA/ESA.

Zvezdorodna galaksija je galaksija koja je podvrgnuta izuzetno visokoj stopi formiranja zvezda u poređenju sa dugoročnom prosečnom stopom formiranja zvezda u galaksiji ili stopom formiranja zvezda koja je uočena u većini drugih galaksija. Na primer, stopa formiranja zvezda u galaksiji Mlečni put je približno 3 M/god, dok zvezdorodne galaksije mogu doseći stope formiranja zvezda koje su više od 33 puta veće.[1] U zvezdorodnoj galaksiji brzina formiranja zvezda je toliko velika da će galaksija potrošiti sav svoj gasni rezervoar, iz kojeg se zvezde formiraju, u vremenskom razmaku mnogo kraćem od starosti galaksije. Kao takva, zvezdorodna priroda galaksije je faza, i ona koja obično zauzima kratak period galaksijske evolucije. Većina zvezdorodnih galaksija se nalazi usred spajanja ili bliskog susreta sa drugom galaksijom. Primeri zvezdorodnih galaksija su M82, NGC 4038/NGC 4039 (antenske galaksije) i IC 10.

Definicija[уреди | уреди извор]

Svetlost i prašina u obližnjoj zvezdorodnoj galaksiji[2]

Zvezdorodne galaksije su definisana sa ova tri međusobno povezana faktora:

  1. Brzina kojom galaksija trenutno pretvara gas u zvezde (stopa formiranja zvezda ili SFR).
  2. Dostupna količina gasa iz koje se mogu formirati zvezde.
  3. Poređenje vremenske skale po kojoj će formiranje zvezda trošiti raspoloživi gas sa starošću ili vremenom rotacije galaksije.

Najčešće korišćene definicije uključuju:

  • Kontinuirano formiranja zvezda gde bi trenutni SFR iscrpeo raspoloživi gasni rezervoar mnogo manje od starosti svemira (Hublovo vreme).
  • Kontinuirano formiranja zvezda gde bi trenutni SFR iscrpeo raspoloživi gasni rezervoar za mnogo manje vremena od dinamičkog vremenskog raspona galaksije (jedan rotacioni period u disku tipa galaksije).
  • Sadašnji SFR, normalizovan prosečnim SFR-om, mnogo je veći od jedinice. Taj osnos se naziva „natalitetni parametar”

Pokretački mehanizmi[уреди | уреди извор]

Spajanja i plimske interakcije galaksija bogatih gasom igraju veliku ulogu u pokretanju stvaranja zvezda. Galaksije tokom zvezdorođa često manifestuju plimske repove, što je znak bliskog susreta sa drugom galaksijom ili ishod spajanja. Interakcije između galaksija koje se ne spajaju mogu pokrenuti nestabilne modove rotacije, poput nestabilnosti premoštavanja, što uzrokuje usmeravanje gasa prema jezgru i podstiče nalet zvezdanog formiranja u blizini galaktičkog jezgra. Pokazano je da postoji snažna povezanost između zakošenosti galaksije i mladosti njene zvezdane populacije, pri čemu galaksije nepravilnijeg oblika imaju mlađe centralne zvezdane populacije.[3] Budući da nepravilnosti oblika galaksije mogu uzrokovati plimske interakcije i spajanja galaksija, ovaj rezultat daje dodatne dokaze da spajanja i plimske interakcije mogu izazvati nastanak centralnih zvezda u galaksiji i biti pokretač formiranja zvezda.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ 1958-, Schneider, P. (Peter) (2010). Extragalactic astronomy and cosmology : an introduction. Berlin: Springer. ISBN 9783642069710. OCLC 693782570. 
  2. ^ „Light and dust in a nearby starburst galaxy”. ESA/Hubble. Приступљено 4. 4. 2013. 
  3. ^ Reichard, T.A.; Heckman, T.M. (januar 2009). „The Lopsidedness of Present-Day Galaxies: Connections to the Formation of Stars, the Chemical Evolution of Galaxies, and the Growth of Black Holes”. The Astrophysical Journal. 691 (2): 1005—1020. arXiv:0809.3310Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/691/2/1005. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]