Ђаво носи Праду (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ђаво носи Праду
Српска корица романа
Настанак и садржај
Ориг. наслов[The Devil Wears Prada] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: 55053886 (помоћ)
АуторЛорен Вајсбергер
Илустратор
  • Еван Гафни (дизајн)
  • Ник Девор (илустрација)
ЗемљаСАД, УК, Француска
Језикенглески
Жанр / врста делачиклит
Издавање
Број страница360
Тип медијаштампани (тврди повез and меки повез)
Превод
ПреводилацМирјана Живковић
Датум
издавања
Вулкан издаваштво
Класификација
ISBN?9788610004670
OCLC?55053886

Ђаво носи Праду (енгл. The Devil Wears Prada) амерички је роман Лорен Вајсбергер о младој жени која је ангажована као лични асистент моћне уреднице модног часописа, посао који постаје кошмар док се бори да одржи корак са мучним распоредом и понижавајућим захтевима своје шефице. Провео је шест месеци на списку бестселера The New York Times-а и постао је база за истоимени филм из 2006. године, у ком играју Мерил Стрип, Ен Хатавеј и Емили Блант. Многи сматрају да је роман пример жанра „чиклит”.[1][2]

Након издања, Ђаво носи Праду привукао је пажњу због свог порекла. Пре писања романа, Вајсбергер је радила као лични асистент уреднице америчког часописа Vogue, Ане Винтур, слично као што је протагонисткиња романа радила за моћну уредницу модног часописа, која је такође Британка попут Винтурове. Рецензенти су књигу сматрали романом са кључем, нудећи инсајдерски поглед на Винтурову и остало особље часописа Vogue.[3][4]

Наставак, Ђаво се вратио, издат је 2013, док је трећи роман, Ђаво побеђује на Вимблдону, издат 2018. године.[5][6]

Радња[уреди | уреди извор]

Урнебесно, забавно, скандалозно! Мислите да је ваш шеф дошао право из пакла? Нисте још упознали Миранду Пристли... Луксуз, ексклузивне журке, севање блицева и потоци шампањца. Гламурозни свет моде сан је сваке девојке. Ипак, постоји и друга страна медаље...

Андреа Сакс, девојка из малог града, тек што је завршила колеџ а већ је нашла посао из снова – постала је помоћница Миранде Пристли, невероватно успешне и моћне уреднице часописа Писта. Тај легендарни часопис, који читају најгламурозније жене у Њујорку, диктира моду на глобалном нивоу, а милиони читалаца верно следе његове савете. У Ендином новом свету, у којем су најчешће речи Прада!, Армани!, Версаче!, живе само немогуће мршаве и лепе жене са много стила, и згодни и привлачни мушкарци обучени по последњој моди. Међутим, нико од тих наизглед савршених људи не усуђује се да каже 'не' Миранди, па ни Андреа није изузетак. Међутим, како време пролази а Мирандини прохтеви постају жешћи, она схвата да се иза блиставе фасаде гламура крије и тамна страна, и да тај посао за који би милиони девојака умрли, можда може и њу да убије. Па чак и ако преживи, да ли због тога треба да ђаволу прода душу?

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Memmott, Carol (21. 6. 2006). „Chick lit, for better or worse, is here to stay”. USA Today. Приступљено 5. 5. 2014. „Industry observers and booksellers say a glut of pedestrian chick lit has new fans returning to proven, now-classic novels such as Nanny Diaries (2002), Bergdorf Blondes by Plum Sykes (2004) and The Devil Wears Prada. 
  2. ^ Wells, Juliette (2006). „Chapter 3: Mothers of Chick Lit? Women Writers, Readers and Literary History”. Ур.: Ferriss, Suzanne; Young, Malloy. Chick Lit: The New Woman's Fiction. Routledge. стр. 54. ISBN 9780415975025. Приступљено 5. 5. 2014. „Heroines' professional identities and workday experiences are certainly important to the texture of chick-lit novels, and sometimes central to their plot: Weisberger's The Devil Wears Prada, for instance, is built around the young heroine's relationship with her fashion-magazine boss ...  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  3. ^ Schwarzbaum, Lisa (21. 6. 2006). „The Devil Wears Prada”. Entertainment Weekly. Приступљено 10. 2. 2019. „Lauren Weisberger, who wrote the hiss-and-tell roman à clef best-seller on which the picture is based, was herself an assistant to Wintour 
  4. ^ Gilbert, Sophie (3. 6. 2013). „Lauren Weisberger's 'Revenge Wears Prada: The Devil Returns'. The Washington Post. Приступљено 10. 2. 2019. „Clearly, writing a roman à clef can be much more lucrative than working as an assistant at Condé Nast. 
  5. ^ „'The Devil Wears Prada' is getting a sequel!— Exclusive”. Entertainment Weekly. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2012. 
  6. ^ „Revenge Wears Prada: The Devil Returns Gets A Very Red Cover”. Cinemablend.com. 17. 3. 2013. Приступљено 23. 8. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]