Адаптација на климатске промене

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијаграм који објашњава везе између ризика, ублажавања опасности, еластичности и прилагођавања.

Адаптација на климатске промене је процес прилагођавања тренутном или очекиваном глобалном загревању и њиховим ефектима.[1][2] То је један од начина да се одговори на климатске промене, заједно са њиховим ублажавањем.[3] За људе, прилагођавање има за циљ ублажавање или избегавање штете и искоришћавање прилика; за природне системе људи могу да интервенишу како би помогли у прилагођавању.[1] Без ублажавања, само прилагођавање не може спречити ризик од озбиљних, широко распрострањених и неповратних утицаја.[4]

Адаптација на климатске промене може бити поступна (акције којима је главни циљ одржавање суштине и интегритета система) или трансформациона (акције које мењају основне атрибуте система као одговор на климатске промене и њихове утицаје).[5]

Потреба за прилагођавањем варира од места до места, у зависности од осетљивости и рањивости на утицаје животне средине.[6][7] Адаптација је посебно важна у земљама у развоју, јер су те земље најосетљивије на климатске промене[8] и сносе највећи терет ефеката глобалног загревања.[9] Људски адаптивни капацитети су неравномерно распоређени у различитим регионима и становништву, а земље у развоју углавном имају мање капацитета за прилагођавање.[10] Адаптивни капацитети уско су повезани са друштвеним и привредним развојем.[11] Економски трошкови прилагођавања на климатске промене вероватно ће износити милијарде долара годишње током следећих неколико деценија, мада је тачан износ потребног новца непознат.[12]

Изазов прилагођавања расте са величином и стопом климатских промена. Чак и најефикасније ублажавање климатских промена[13] смањењем гасова стаклене баште или појачаним уклањањем ових гасова из атмосфере (кроз поноре угљеника)[14] не би спречило даље утицаје климатских промена, чинећи потребу за прилагођавањем неизбежном.[15] Паришки климатски споразум захтева од земаља да одржавају пораст глобалне температуре овог века на мање од 2 °C изнад прединдустријског нивоа и да наставе са напорима да ограниче пораст температуре на 1,5 °C.[16] Чак и ако се емисије зауставе релативно брзо, глобално загревање и његови ефекти трајаће много година због инертности климатског система, па је нужна адаптација.[17]

Циљ одрживог развоја 13, постављен 2015. године, има за циљ јачање отпорности и прилагодљивих капацитета земаља на питања везана за климу.[18] Ово прилагођавање укључује многа подручја као што су инфраструктура,[19] пољопривреда[20] и образовање. Паришки климатски споразум, усвојен исте године, садржао је неколико одредби за прилагођавање. Настоји да промовише идеју глобалне одговорности, побољша комуникацију кроз компоненту адаптације национално утврђених доприноса и укључује споразум да развијене земље треба да пруже одређену финансијску подршку и пренос технологије за промоцију прилагођавања у рањивијим земљама.[21] Неки научници су забринути да би програми прилагођавања климе могли ометати постојеће развојне програме и тако довести до нежељених последица по рањиве групе.[22] Економски и социјални трошкови климатских промена били би веома високи.[23]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б IPCC (2014). „Glossary” (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change. 
  2. ^ Grüneis, Heidelinde; Penker, Marianne; Höferl, Karl-Michael (2016-10-22). „The full spectrum of climate change adaptation: testing an analytical framework in Tyrolean mountain agriculture (Austria)”. SpringerPlus. 5 (1): 1848. ISSN 2193-1801. PMC 5075327 Слободан приступ. PMID 27818886. doi:10.1186/s40064-016-3542-1 Слободан приступ. 
  3. ^ „Responding to Climate Change”. NASA. 21. 12. 2020. Архивирано из оригинала 4. 1. 2021. г. 
  4. ^ IPCC AR5 SYR (2014). The Core Writing Team; Pachauri, R. K.; Meyer, L. A., ур. Climate Change 2014: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva, Switzerland: IPCC. 
  5. ^ IPCC. „Adaptation needs and options” (PDF). Intergovernmental Panel on Climate Change. 
  6. ^ Green, Donna; Alexander, Lisa; Mclnnes, Kathy; Church, John; Nicholls, Neville; White, Neil (11. 12. 2009). „An assessment of climate change impacts and adaptation for the Torres Strait Islands, Australia”. Climatic Change. 102 (3–4): 405—433. ISSN 0165-0009. S2CID 39706162. doi:10.1007/s10584-009-9756-2. 
  7. ^ Sarkodie, Samuel Asumadu; Strezov, Vladimir (2019-03-15). „Economic, social and governance adaptation readiness for mitigation of climate change vulnerability: Evidence from 192 countries”. Science of the Total Environment (на језику: енглески). 656: 150—164. Bibcode:2019ScTEn.656..150S. ISSN 0048-9697. PMID 30504017. S2CID 56149895. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.11.349. 
  8. ^ Nations, United. „The Health Effects Of Global Warming: Developing Countries Are The Most Vulnerable”. United Nations (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-24. 
  9. ^ „Unprecedented Impacts of Climate Change Disproportionately Burdening Developing Countries, Delegate Stresses, as Second Committee Concludes General Debate | Meetings Coverage and Press Releases”. www.un.org. Приступљено 2019-12-12. 
  10. ^ Schneider, S.H., S. Semenov, A. Patwardhan, I. Burton, C.H.D. Magadza, M. Oppenheimer, A.B. Pittock, A. Rahman, J.B. Smith, A. Suarez and F. Yamin (2007). Executive summary. In (book chapter): Chapter 19: Assessing Key Vulnerabilities and the Risk from Climate Change. In: Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (M.L. Parry, O.F. Canziani, J.P. Palutikof, P.J. van der Linden and C.E. Hanson, Eds.). Print version: Cambridge University Press, Cambridge, UK. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88010-7. Архивирано из оригинала 2. 5. 2010. г. Приступљено 6. 4. 2010. 
  11. ^ IPCC (2007). 4. Adaptation and mitigation options. In (book section): Summary for Policymakers. In: Climate Change 2007: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (Core Writing Team, Pachauri, R.K and Reisinger, A. (eds.)). Print version: IPCC, Geneva, Switzerland. This version: IPCC website. ISBN 978-92-9169-122-7. Архивирано из оригинала 1. 5. 2010. г. Приступљено 26. 4. 2010. 
  12. ^ World Bank (2010). The Cost to Developing Countries of Adapting to Climate Change: New Methods and Estimates (PDF). World Bank. 
  13. ^ Verbruggen, A. (ed.) (2007). Glossary J-P. In (book section): Annex I. In: Climate Change 2007: Mitigation. Contribution of Working Group III to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (B. Metz et al. (eds.)). Print version: Cambridge University Press, Cambridge, UK, and New York, N.Y., U.S.A.. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88011-4. Архивирано из оригинала 3. 5. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2010. 
  14. ^ [url=http://unfccc.int/essential_background/[мртва веза] glossary/items/3666.php "UNFCCC Glossary of Climate Change Acronyms"]. Accessed 24 October 2010
  15. ^ Klein, R.J.T. (2007). Executive summary. In (book chapter): Inter-relationships between adaptation and mitigation. In: Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (M.L. Parry et al. Eds.). Print version: Cambridge University Press, Cambridge, UK, and New York, N.Y., U.S.A.. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88010-7. Архивирано из оригинала 21. 4. 2010. г. Приступљено 6. 4. 2010. 
  16. ^ „The Paris Agreement”. unfccc.int. Приступљено 2020-11-24. 
  17. ^ Farber, Daniel A. (2007). „Adapting to Climate Change: Who Should Pay?”. Journal of Land Use & Environmental Law. 23: 1. ISSN 1556-5068. S2CID 153945185. doi:10.2139/ssrn.980361. Архивирано из оригинала 15. 12. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  18. ^ Campbell, Bruce M.; Hansen, James; Rioux, Janie; Stirling, Clare M.; Twomlow, Stephen; (Lini) Wollenberg, Eva (2018). „Urgent action to combat climate change and its impacts (SDG 13): transforming agriculture and food systems”. Current Opinion in Environmental Sustainability. 34: 13—20. Bibcode:2018COES...34...13C. S2CID 158757940. doi:10.1016/j.cosust.2018.06.005. 
  19. ^ „The Varsity: Quantifying the climate crisis: how changes could impact road maintenance”. 10. 11. 2019. 
  20. ^ „The Guardian: Benefits to farmers of global heating outweighed by losses, says report”. The Guardian. 4. 9. 2019. 
  21. ^ Ngwadla, X; El-Bakri, S. (2016). The Global Goal for Adaptation under the Paris Agreement: Putting ideas into action. (PDF) (Извештај). London, UK: Climate and Development Knowledge Network. стр. 11—17. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 04. 2021. г. Приступљено 20. 04. 2021. 
  22. ^ Misra, Manoj (29. 2. 2016). „Smallholder agriculture and climate change adaptation in Bangladesh: questioning the technological optimism”. Climate and Development. 9 (4): 337—347. ISSN 1756-5529. S2CID 155759853. doi:10.1080/17565529.2016.1145101. 
  23. ^ Opperman, Jeffrey J.; Galloway, Gerald E.; Fargione, Joseph; Mount, Jeffrey F.; Richter, Brian D.; Secchi, Silvia (11. 12. 2009). „Sustainable Floodplains Through Large-Scale Reconnection to Rivers”. Science. 326 (5959): 1487—1488. Bibcode:2009Sci...326.1487O. ISSN 0036-8075. PMID 20007887. S2CID 206522092. doi:10.1126/science.1178256. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Адаптација на климатске промене на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адаптација_на_климатске_промене&oldid=26805402”