Ана Андерсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Андерсон
Датум рођења(1896-12-16)16. децембар 1896.
Место рођењаБорови ЛасНемачко царство
Датум смрти12. фебруар 1984.(1984-02-12) (87 год.)
Место смртиШарлотсвил Сједињене Америчке Државе

Ана Андерсон (енгл. Anna Anderson) била је жена која је годинама тврдила да је она руска велика кнегиња Анастасија Николајевна.[1] Породица велике кнегиње Анастасије убијена је 17. јула 1918, a тада је наводно погубљена и Анастасија. Неколико дана касније се у немачкој болници појавила жена која је користила име Ана Андерсон. Првобитно није хтела да открије свој идентитет. 1922. је рекла да је она Анастасија Николајевна. Многи тада живи чланови Анастасине породице су говорили да је она преварант, али многи други људи су веровали да је она Анастасија.1927. је откривено да је њено право име Франциска Шанковска, и да је радница у Пољској[2][3]. Од 1968. живела је у Сједињеним Америчким Државама и свима је говорила да је она руска велика кнегиња. Умрла је 12. фебруара 1984. Њено тело је кремирано и сахрањено у Немачкој. Тада је направљена ДНК анализа којом је доказано да Ана Андерсон и Анастасија Николајевна нису иста особа и да је Ана заправо била Франциска Шанковска, али још многи и данас мисле да је Ана била права Анастасија.[4][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ plos>Coble, Michael D; Loreille, Odile M; Wadhams, Mark J; Edson, Suni M; Maynard, Kerry; Meyer, Carna E; Niederstätter, Harald; Berger, Cordula; Berger, Burkhard; Falsetti, Anthony B; Gill, Peter; Parson, Walther; Finelli, Louis N. (11. 3. 2009), „Mystery Solved: The Identification of the Two Missing Romanov Children Using DNA Analysis”, PLoS ONE, 4 (3): e4838, PMC 2652717Слободан приступ, PMID 19277206, doi:10.1371/journal.pone.0004838, Приступљено 3. 7. 2009 
  2. ^ I, Anastasia, pp. 213, 217, 230; Klier and Mingay, p. 105; Kurth, Anastasia, p. 167; Massie, p. 178
  3. ^ Klier & Mingay, стр. 109; Kurth, Anastasia, pp. 10, 53
  4. ^ Gutterman, Steve (23. 8. 2007), Bones turn up in hunt for last czar's son, Associated Press, Приступљено 3. 7. 2009 
  5. ^ Sieff, Martin (1. 5. 2008), Romanov mystery finally solved, United Press International, Приступљено 3. 7. 2009 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]