Извор странице Аустроугарска

{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = Österreichisch-Ungarische Monarchie<br> Osztrák-Magyar Monarchia
| Конвенционални_пун_назив = Аустроугарска монархија
| Уобичајен_назив = Аустроугарска
| Слика_застава = <!--  Не стављајте заставу, због недостатка консензуса о томе коју заставу користити.
[[Датотека:Flag of the Habsburg Monarchy.svg|125px|border]]<br><small>''(застава [[Цислајтанија|Аустријске монархије]])''</small>
----
[[Датотека:Flag of Hungary (1915-1918; angels; 3-2 aspect ratio).svg|125px|border]]<br><small>''(застава [[Земље круне Светог Стефана|Угарске Краљевине]])''</small>
----
[[Датотека:Ensign of Austro-Hungarian civil fleet (1869-1918).svg|125px|border]]<br><small>''(Цивилна поморска застава Аустроугарске од 1869. до 1918.)''</small> -->
| Слика_опис = Види [[заставе Аустроугарске]]
| Слика_грб = [[Датотека:Austro-hungarian coat of arms 1914.svg|137п]]<br><small>([[1915]]—[[1918]])</small>
| Име_генитив = Аустроугарске
| Слика_карта = Austro-Hungarian Monarchy (1914).svg
| Текст_карта = Аустроугарска
| Текст_испод_карте = Аустроугарска [[1914]]. године
| Континент                     = [[Европа]]
| Регија                        = [[средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља                         = 
| Химна                         = [[Боже чувај цара Фрању|Gott erhalte, Gott beschütze]]
| Површина                      = 676.615
| Становништво                  = 52.800.000
| Престоница                    = [[Беч]] (главна [[Главни град|престоница]]) и [[Будимпешта]]
| Званични_језици = [[немачки језик|немачки]], [[мађарски језик|мађарски]], говорни језици: [[чешки језик|чешки]], [[пољски језик|пољски]], [[украјински језик|украјински]], [[румунски језик|румунски]], [[хрватски језик|хрватски]], [[италијански језик|италијански]], [[српски језик|српски]], [[словачки језик|словачки]], [[словеначки језик|словеначки]], [[русински језик|русински]], [[јидиш]]
| Религија                      = [[католицизам]], [[протестантизам]], [[православље]], [[јудаизам]] и [[ислам]] (после анексије БиХ)
| Валута                        = [[Фиорин (аустријски)|фиорин]], [[Аустроугарска круна|круна]] од [[1892]].
| Законодавна_власт = 
| Тип_владавине = [[монархија]], [[персонална унија]] звана [[двојна монархија]]
| Титула_владара = [[Император (римска титула)|Император]] и [[краљ]]
| Владајућа_партија = 
| Владар1                       = [[Франц Јозеф]]
| Владар2                       = [[Карл I од Аустрије|Карл I]]
| Владар3                       = 
| Председник                    = 
| Премијер                      = 
| Ера                           = 
| Година_почетак = [[1867]].
| Година_крај = [[1918]]. <small>(51 год.)</small>
| Статус                        = бивша држава
| Застава_Претходник1 = Flag of the Habsburg Monarchy.svg
| Претходник1                   = [[Аустријско царство]]
| Застава_Следбеник1 = Flag of Austria.svg
| Следбеник1                    = [[Немачка Аустрија]]
| Застава_Претходник2 = 
| Претходник2                   = 
| Застава_Следбеник2 = Flag of Hungary (1918-1919).svg
| Следбеник2                    = [[Мађарска Демократска Република]]
| Застава_Претходник3 = 
| Претходник3                   = 
| Застава_Следбеник3 = Flag of Czechoslovakia.svg
| Следбеник3                    = [[Чехословачка]]
| Застава_Претходник4 = 
| Претходник4                   = 
| Застава_Следбеник4 = Flag of the Ukrainian State.svg
| Следбеник4                    = [[Западноукрајинска Народна Република]]
| Застава_Претходник5 = 
| Претходник5                   = 
| Застава_Следбеник5 = State Flag of Serbia (1882-1918).svg
| Следбеник5                    = [[Краљевина Србија]]
| Застава_Претходник6 = 
| Претходник6                   = 
| Застава_Следбеник6 = Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg
| Следбеник6                    = [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба]]
| Застава_Претходник7 = 
| Претходник7                   = 
| Застава_Следбеник7 = Flag of Romania.svg
| Следбеник7                    = [[Краљевина Румунија]]
| Застава_Претходник8 = 
| Претходник8                   = 
| Застава_Следбеник8 = Flag of Poland.svg
| Следбеник8                    = [[Друга пољска република]]
| Портал                        = 
}}

'''Аустроугарска''' ({{јез-нем|Österreich-Ungarn}}; {{јез-мађ|Ausztria-Magyarország}}), званично '''Аустроугарска монархија''' ({{јез-нем|Österreichisch-Ungarische Monarchie}}; {{јез-мађ|Osztrák-Magyar Monarchia}}), позната и као '''Двојна монархија''' и '''Дунавска монархија''' (на [[немачки језик|немачком]] говорном подручју и као ''-{[[k.u.k.]]}-'' ({{јез-нем|Kaiser und König}}; {{јез-срп|цар и краљ}})), била је [[држава]] која је постојала у [[Европа|Европи]]<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=84}}</ref> између [[8. јун]]а [[1867]]. и [[31. октобар|31. октобра]] [[1918]]. године.

Дотадашње [[Аустријско царство]] ([[Хабзбуршка монархија]]) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње [[Мађари|Мађара]] за аутономијом.<ref name="британика 1" /> Тиме је практично власт у држави подељена између [[Немци|Немаца]] и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње [[Словени|словенских]] народа, [[Румуни|Румуна]] и [[Italijani|Италијана]], који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у [[Први светски рат|Првом светском рату]], 1918, Аустроугарска је расформирана<ref name="британика 1" />, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: [[Аустрија]], [[Мађарска]], [[Чехословачка]], [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]] и [[Пољска]], а делови су припојени већ постојећим државама: [[Краљевина Италија|Италији]] и [[Краљевина Румунија|Румунији]].

== Име државе на језицима народа ==
Име државе :
* {{Јез-ср|'''Аустроугарска'''}}
* {{Јез-нем|'''Österreich-Ungarn'''}}
* {{Јез-мађ|'''Osztrák-Magyar Monarchia'''}}
* {{Јез-хрв|'''Austro-Ugarska'''}}
* {{Јез-сло|'''Avstro-Ogrska'''}}
* {{Јез-свк|'''Rakúsko-Uhorsko'''}}
* {{Јез-чеш|'''Rakousko-Uhersko'''}}
* {{Јез-пољ|'''Austro-Węgry'''}}
* {{Јез-ук|'''Австро-Угорщина'''}}
* {{Јез-ит|'''Austria-Ungheria'''}}
* {{Јез-рум|'''Austro-Ungaria'''}}

Пуно званично име државе је било:
* {{Јез-ср|'''Краљевства и земље представљене у Царском већу и Земље Мађарске свете круне Св. Стефана'''}}
* {{Јез-нем|'''Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder und die Länder der Heiligen Ungarischen Stephanskrone'''}}
* {{Јез-мађ|'''A Birodalmi Tanácsban képviselt királyságok és országok és a Magyar Szent Korona országai'''}}
* {{Јез-хрв|'''Kraljevine i zemlje zastupljene u Carevinskom vijeću i Zemlje Mađarske svete krune sv. Stjepana'''}}
* {{Јез-сло|'''Kraljestva in dežele, zastopane v cesarskem zboru in dežele svete ogrske krone svetega Štefana'''}}
* {{Јез-свк|'''Kráľovstvá a krajiny v ríšskej rade zastúpené a krajiny uhorskej svätoštefanskej koruny'''}}
* {{Јез-чеш|'''Království a země v Říšské radě zastoupené a Země svaté Štěpánské koruny uherské'''}}
* {{Јез-пољ|'''Królestwa i Kraje reprezentowane w Radzie Cesarstwa i Kraje Korony Świętego Stefana'''}}
* {{Јез-ук|'''Королівства і землі, представлені в Імперській раді та Землі Священної Угорської корони Святого Стефана'''}}
* {{Јез-ит|'''I regni e le terre rappresentate nel concilio imperiale e le terre della corona di Santo Stefano'''}}
* {{Јез-рум|'''Regatele și Țările reprezentate în Consiliul Imperial și Țările Sfintei Coroane Ungare a lui Ștefan'''}}

== Историја ==
{{Историје|Аустрије|Мађарске}}
Аустроугарска монархија је имала необичан режим, конгломерат различитих области које су Хабзбурзи стекли ратом и браком. Обухватала је једанаест већих етничких група, била је репресивна држава са модерном полицијом и мање демократична од појединих других европских држава.<ref>{{Cite web |url=http://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istorijska-sveska-15-2015.pdf |title=Архивирана копија |access-date=28. 05. 2016 |archive-date=11. 06. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160611141723/http://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istorijska-sveska-15-2015.pdf |url-status= }}</ref>

=== Аустро-угарска нагодба ===
[[Аустро-угарска нагодба]] из 1867. ({{јез-нем|Ausgleich}}, {{јез-мађ|Kiegyezés}}) је био договор бечког двора и [[Мађари|Мађара]] око преуређења [[Аустријско царство|Хабзбуршке монархије]]. Њом је успостављена двојна [[монархија]] '''Аустроугарска'''. Потписали су је цар [[Франц Јозеф]] I и мађарска делегација на челу са [[Ференц Деак|Ференцом Деаком]].

=== Берлински конгрес ===
[[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босна и Херцеговина]] је по [[Берлински конгрес]]у [[1878]]. је потпала под аустроугарску окупацију. [[Анексиона криза|Аустроугарској војној окупацији]] је претходио [[невесињска пушка|српски народни устанак]] против [[Османско царство|Турске]] који је угушен.

Аустроугарска је од почетка окупације владала Босном и Херцеговином на стари феудални начин, задржавајући аграрне односе из турског времена, а успостављајући владавину тако што је од [[1879]]. године главна власт била Земаљска влада чији су поглавари били одговорни заједничкој влади у Бечу.

[[Датотека:Pietzner, Carl (1853-1927) - Emperor Franz Josef I - ca 1885.jpg|мини|Цар и краљ [[Франц Јозеф]] I [[1885]].]]

=== Анексиона криза ===
[[Анексиона криза]] (1908—1909) је криза која је настала [[анексија|анексијом]] [[Босна|Босне]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] Аустроугарској, извршене прогласом цара [[Франц Јозеф|Франца Јозефа]] [[5. октобар|5. октобра]] [[1908]]. године. Као непосредан повод послужила јој [[Младотурска револуција]] и преврати у [[Цариграду]], изведени у лето 1908.

Актом анексије, изведеним без претходног споразума са [[Велике силе|великим силама]], које су јој на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у [[Европа|Европи]], утолико више што је у исто вријеме, и у споразуму са њом, [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] прогласила своју независност.

Ова криза се сматра уводом у [[Први светски рат|Велики рат]]. Берлинским споразумом из априла [[1909]]. ова криза се завршава.

=== Сарајевски атентат и Јулска криза ===
{{...}}
{{главни чланак|Сарајевски атентат|Јулска криза|Јулски ултиматум}}
'''Сарајевски''' или '''Видовдански атентат''' се догодио [[28. јун]]а (15. јуна по јулијанском календару) [[1914]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], када су чланови организације [[Млада Босна]] убили надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], аустроугарског престолонаследника, и његову супругу [[Софија Хотек|Софију Хотек]].

[[Сарајевски атентат|Атентат]] на аустроугарског [[франц Фердинанд|престолонаследника Франца Фердинанда]] у Сарајеву 1914. послужио је као повод за њен напад на [[Краљевина Србија|Србију]], чиме је и започео [[Први светски рат]].

=== Први светски рат ===
[[Датотека:Map Europe alliances 1914 sr.svg|десно|мини|Војна савезништва у Европи 1914.]]
{{...}}
{{главни чланак|Први светски рат|Церска битка|Колубарска битка|Италијански фронт (Први светски рат)|Тројна инвазија на Србију|Брусиловљева офанзива|Румунски поход (Први светски рат)|Офанзива Керенског}}
Аустроугарска је објавила рат Србији [[28. јул]]а 1914.

Примирје са Аустроугарском потписано је [[3. новембар|3. новембра]] 1918. у вили Ђусти близу [[Падова|Падове]]. [[Аустрија]] и [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]] склопиле су посебан споразум о примирју након збацивања [[Хабзбурзи|Хабзбуршке]] монархије.

=== Распад земље ===
По завршетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], велике силе — победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:
* 1. [[Немачка Аустрија|Аустрија]] — [[Немци|немачка]] национална држава, која је обухватила простор бивших аустријских крунских земаља: [[Доња Аустрија|Доње Аустрије]], [[Горња Аустрија|Горње Аустрије]], [[Салцбург (покрајина)|Салцбурга]] и [[Форарлберг]]а, као и северни и североисточни део [[Тирол]]а, највећи (северни) део [[Штајерска (регија)|Штајерске]], готово целу [[Корушка|Корушку]], као и крајње западне делове Угарске, насељене Немцима (данашњу покрајину [[Бургенланд]]).
* 2. [[Мађарска]] — [[Мађари|мађарска]] национална држава, која је обухватила средишње делове некадашње Угарске, насељене углавном мађарским становништвом.
* 3. [[Чехословачка]], која је настала као национална држава три народа: [[Чеси|Чеха]], [[Словаци|Словака]] и [[Карпатски Русини|Русина]], а обухватила је бивше аустријске крунске земље: [[Чешка (Бохемија)|Чешку (Бохемију)]], половину [[Шлеска|Шлезије]] и [[Моравска|Моравску]] (насељене [[Чеси]]ма), као и читаву северну и североисточну Угарску (насељену [[Словаци]]ма и [[Русини]]ма).
* 4. [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]], која је настала одлуком Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба да се припоје [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. У састав ове државе ушли су: [[Босна и Херцеговина]], затим, бивши угарски крајеви: западни [[Банат]], највећи део [[Бачка|Бачке]], јужни мањи део [[Барања|Барање]], [[Срем]], [[Славонија]], [[Хрватска]], [[Међимурска жупанија|Међумурје]] и [[Прекомурје]], а од аустријских крунских земаља и делова земаља: [[Далмација]] (без неколико острва и града [[Задар|Задра]]), највећи део [[Крањска|Крањске]] (без [[Нотрањска|Нотрањске]]), мањи јужни део [[Корушка|Корушке]], јужна [[Штајерска (регија)|Штајерска]] и острво [[Крк (острво)|Крк]], које је припадало [[Приморска|Приморској]].
* 5. [[Пољска]], која је настала распадом три велика европска царства: Аустроугарског, Немачког и Руског. Распадом Аустроугарске, у састав новоформиране пољске националне државе ушли су: половина бивше крунске земље Шлезије и [[Галиција (провинција)|Галиција]] у целини, а од Угарске мали крајњи северни део (Чарни Дунајец), на [[Карпати]]ма.

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:
* 1. [[Краљевина Италија|Италија]] је добила [[Приморска|Приморску]], готово у целини (без острва [[Крк (острво)|Крка]]), град [[Ријека (град)|Ријеку]], неколико острва и град [[Задар]] у [[Далмација|Далмацији]], мањи део Крањске ([[Нотрањска|Нотрањску]]), мали део југозападне Корушке и читав јужни Тирол.
* 2. [[Краљевина Румунија|Румунија]] је у односу на предратно стање готово удвостручила своју територију. Обухватила је целу источну Угарску: највећи део Баната, [[Кришана|Кришану]], област реке [[Мориш (река)|Мориш]] и цео [[Трансилванија|Ердељ]], а од аустријског дела [[Буковина|Буковину]], у целини.

[[Датотека:Austrougarska raspad.png|250п|мини|десно|Подела аустроугарских територија после [[Париска мировна конференција 1919.|Париске конференције]]]]

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван [[Аустрија|Аустрије]] и [[Мађарска|Мађарске]] у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина ([[Sudeti (istorijska oblast)|Судети]] и цела западна Чешка) у Чехословачкој, [[Војводина|Војводини]], румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној [[Словачка|Словачкој]], целој [[Трансилванија|Трансилванији]] у [[Румунија|Румунији]] и прикарпатској Русији (у [[Украјина|Украјини]]). У рату је нестала бројна [[Јевреји|јеврејска]] заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]], на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и [[Истра]] — [[Југославија|Југославији]]. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустроугарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: [[Аустрија]], Мађарска, [[Италија]], [[Словенија]], Хрватска, Босна и Херцеговина, [[Црна Гора]], [[Србија]], [[Румунија]], [[Украјина]], Пољска, [[Чешка]] и [[Словачка]].

== Административно уређење ==
У административном смислу, Аустроугарска се делила на [[Аустријско царство|аустријски]] и [[Земље круне Светог Стефана|угарски]] део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустроугарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916) владао стари цар [[Франц Јозеф]] I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће [[Хабзбурзи|Хабзбурга]] — [[Карл I од Аустрије|Карл I]].

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:
* [[Буковина]], главни град [[Чернивци|Черновиц]] (Чернивци)
* [[Краљевина Галиција и Лодомерија|Галиција и Лодомерија]], главни град [[Лавов|Лемберг]]
* [[Аустријска Шлеска|Шлезија]], гл. град [[Опава|Тропау]]
* [[Краљевина Бохемија|Краљевина Чешка]], гл. град [[Праг]]
* [[Маркгрофовија Моравија|Моравија]], гл. град [[Брно|Брин]] (Брно)
* [[Доња Аустрија]], гл. град [[Беч]]
* [[Горња Аустрија]], гл. град [[Линц]]
* [[Форарлберг]], гл. град [[Брегенц]]
* [[Тирол]], гл. град [[Инзбрук]]
* [[Салцбург (покрајина)|Салцбург]], главни град [[Салцбург]]
* [[Корушка]], гл. град [[Клагенфурт]]
* [[Војводина Штајерска|Штајерска]], гл. град [[Грац]]
* [[Војводина Крањска|Крањска]], гл. град [[Љубљана|Лајбах]] (Љубљана)
* [[Аустријско приморје]], гл. град [[Трст|Трист]] (Трст)
* [[Краљевина Далмација|Далмација]], гл. град [[Задар|Зара]] (Задар)

Угарски део монархије чиниле су:
* ужа [[Земље круне Светог Стефана#Списак земаља|Угарска]]
* [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватска и Славонија]] (до 1868. засебно [[Краљевина Хрватска (1526—1867)|Хрватска]] и [[Краљевина Славонија|Славонија]], а до 1882. засебно [[Војна крајина]])
* [[Ријека (град)|Ријека]]

== Демографија ==
{| align="right" {{table}}
|+ '''Лингвистичка структура становништва Аустроугарске'''
|-
| [[немачки језик|немачки]] || 24%
|-
| [[мађарски језик|мађарски]] || 20%
|-
| [[чешки језик|чешки]] || 13%
|-
| [[пољски језик|пољски]] || 10%
|-
| [[Рутени|рутенски]] (украјински и русински) || 8%
|-
| [[румунски језик|румунски]] || 6%
|-
| [[хрватски језик|хрватски]] || 5%
|-
| [[словачки језик|словачки]] || 4%
|-
| [[српски језик|српски]] || 4%
|-
| [[словеначки језик|словеначки]] || 3%
|-
| [[италијански језик|италијански]] || 3%
|}
Према извору [[Новине србске]], од 27. јануара 1834. године, Аустроугарска је имала 33 милиона становника. Попис је обухватао краљевине Мађарске, Чешке, Илирије и Ломбардијско−Млетачке<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_34A8BB99366B973490F07A22BA4B577B-1834-01-27 Новине Србске страна 16]</ref>

Према Алену Џ. П. Тејлору, становништво Аустроугарске су у грубим цртама чинили:<ref>Ален Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија: 1809—1918, Београд. (2001). стр. 300.</ref>
* [[Словени]] — 23,5 милиона (45%)
* [[Немци]] — 12 милиона (23%)
* [[Мађари]] — 10 милиона (19%)
* [[Румуни]] — 3 милиона (6%)
* Остали — 2,5 милиона (5%)

== Слике ==
<gallery>
Датотека:Austria-Hungary map sr.svg|Политичка карта Аустроугарске
Датотека:Imperial Coat of Arms of the Empire of Austria (1815).svg|Грб Аустроугарске
Датотека:Wappen Österreich-Ungarn 1916 (Klein).png|Грб Аустроугарске усвојен [[1915]]. године
Датотека:Austria-Hungaria transparency.png|Велики грб Аустроугарске (1915—1918)
</gallery>

== Види још ==
* [[Аустроугарска ратна морнарица]]
* [[K.u.k.]]
* [[Аустроугарска војска на Балкану (1914—1918)]]

== Референце ==
{{извори}}

== Литература ==
{{Литература|2}}-{
* Jászi, Oszkár ''The Dissolution of the Habsburg Monarchy'', Chicago: University of Chicago Press, 1966.
* {{cite book|author=Carlile Aylmer Macartney|title=The Habsburg Empire, 1790—1918 |year=1969|url=https://archive.org/details/habsburgempire170000maca|location= |publisher= |isbn= }}, New York, Macmillan 1969.
* {{Cite book| ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Хрватско-угарска нагодба 1868. године|year=1969|location=Београд|publisher=САНУ|url=http://books.google.com/books?id=5pIOAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији 1849—1868|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=107–150}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908—1918|year=1981|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=ZntpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914—1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Раденић|first=Андрија|authorlink=Андрија Раденић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији 1868—1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=151–275}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914—1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године|year=1988|location=Лесковац|publisher=Народни музеј|url=https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Cornwall|first=Mark|title=The last years of Austria-Hungary: a multi-national experiment in early twentieth-century Europe|url=https://books.google.com/books?id=HctnAAAAMAAJ|year=2002|publisher=University of Exeter Press|isbn=978-0-85989-563-7|pages=}}
* {{cite book|author=Alan Sked|title=The Decline And Fall of the Habsburg Empire, 1815—1918 |year=1991|url=https://archive.org/details/declinefallofhab0000alan|location= |publisher= |isbn= }}, London: Longman, 1989.
* A. J. P. Taylor ''The Habsburg monarchy, 1809—1918 : a history of the Austrian Empire and Austria-Hungary'', London: Penguin Books in assoc. with Hamish Hamilton, 1964, 1948
* {{Cite book| ref=harv|last=Тејлор|first=Ален|title=Хабзбуршка монархија 1809—1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске|year=2001|location=Београд|publisher=Clio}}
* ''{{lang|de|Geographischer Atlas zur Vaterlandskunde an der österreichischen Mittelschulen}}''. (ed.: Rudolf Rothaug), K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Vienna, 1911.
}-{{Литература крај}}

{{Административна подела Аустроугарске}}
{{Дипломатија Великих сила}}
{{Подножје|Историја}}

[[Категорија:Аустроугарска| ]]