Austrougarska

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Österreichisch-Ungarische Monarchie
Osztrák-Magyar Monarchia
Austrougarska monarhija
Austrougarska
Zastava
Zastava
Himna
Gott erhalte, Gott beschütze
Austrougarska
Austrougarska 1914. godine
Geografija
Kontinent Evropa
Regija Srednja Evropa, Balkansko poluostrvo
Glavni grad Beč (glavna prestonica) i Budimpešta
Društvo
Službeni jezik nemački, mađarski, govorni jezici: češki, poljski, ukrajinski, rumunski, hrvatski, italijanski, srpski, slovački, slovenački, rusinski, jidiš
Religija katolicizam, Protestantizam, pravoslavlje, judaizam i islam (posle aneksije BiH)
Politika
Oblik države Monarhija, Personalna unija zvana Dvojna monarhija
 — Imperator i kralj Franc Jozef
  Karl I
Istorija
Postojanje  
 — Osnivanje 1867.
 — Ukidanje 1918.
 — Status Bivša država
Geografske i druge karakteristike
Površina  
 — ukupno 676,615 km²
Stanovništvo 52,800,000
Valuta fiorin, kruna od 1892.
Zemlje prethodnice i naslednice
Austrougarske
Prethodnice: Naslednice:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Austrijsko carstvo Nemačka Austrija Flag of Austria.svg
Mađarska Demokratska Republika Flag of Hungary (1918-1919).svg
Čehoslovačka Flag of the Czech Republic.svg
Zapadnoukrajinska Narodna Republika Flag of the Ukrainian State.svg
Kraljevina Srbija State Flag of Serbia (1882-1918).svg
Država Slovenaca, Hrvata i Srba Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg
Kraljevina Rumunija Flag of Romania.svg
Druga poljska republika Flag of Poland.svg

Austrougarska (nem. Österreich-Ungarn; mađ. Ausztria-Magyarország) ili Austrougarska monarhija (nem. Österreichisch-Ungarische Monarchie; mađ. Osztrák-Magyar Monarchia), poznata i kao Dvojna monarhija i Dunavska monarhija (na nemačkom govornom području i kao k.u.k. (nem. Kaiser und König; srp. цар и краљ)), bila je država koja je postojala u Evropi između 8. juna 1867. i 31. oktobra 1918. godine.

Dotadašnje Austrijsko carstvo (Habzburška monarhija) transformisano je 1867. godine u Austrougarsku, da bi se time zadovoljile težnje Mađara za autonomijom. Time je praktično vlast u državi podeljena između Nemaca i Mađara, koji su pritom činili manji deo stanovništva monarhije. Političke težnje slovenskih naroda, Rumuna i Italijana, koji su činili veći deo stanovništva monarhije, nisu bile uvažene. Posle vojnog poraza u Prvom svetskom ratu, 1918, Austrougarska je rasformirana, a na njenoj teritoriji je formirano nekoliko država naslednica: Austrija, Mađarska, Čehoslovačka, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Poljska, a delovi su pripojeni već postojećim državama: Italiji i Rumuniji.

Ime države na jezicima naroda[uredi]

Ime države :

  • srp. Аустроугарска
  • nem. Österreich-Ungarn
  • mađ. Osztrák-Magyar Monarchia
  • hrv. Austro-Ugarska
  • sloven. Avstro-Ogrska
  • svk. Rakúsko-Uhorsko
  • češ. Rakousko-Uhersko
  • polj. Austro-Węgry
  • ukr. Австро-Угорщина
  • ital. Austria-Ungheria
  • rum. Austro-Ungaria

Puno zvanično ime države je bilo:

  • srp. Краљевства и земље представљене у Царском већу и Земље Мађарске свете круне Св. Стефана
  • nem. Die im Reichsrat vertretenen Königreiche und Länder und die Länder der Heiligen Ungarischen Stephanskrone
  • mađ. A Birodalmi Tanácsban képviselt királyságok és országok és a Magyar Szent Korona országai
  • hrv. Kraljevine i zemlje zastupljene u Carevinskom vijeću i Zemlje Mađarske svete krune sv. Stjepana
  • sloven. Kraljestva in dežele, zastopane v državnem zboru in dežele svete ogrske krone svetega Štefana
  • svk. Kráľovstvá a krajiny v ríšskej rade zastúpené a krajiny uhorskej svätoštefanskej koruny
  • češ. Království a země v Říšské radě zastoupené a Země svaté Štěpánské koruny uherské
  • polj. Królestwa i kraje reprezentowane w Radzie Państwa i Kraje Korony Świętego Stefana
  • ukr. Королівства і землі, представлені в Імперській раді та Землі Священної Угорської корони Святого Стефана
  • ital. I regni e le terre rappresentate nel concilio imperiale e le terre della corona di Santo Stefano
  • rum. Regatele și Țările reprezentate în Consiliul Imperial și Țările Sfintei Coroane Ungare a lui Ștefan

Istorija[uredi]

Austrougarska monarhija je imala neobičan režim, konglomerat različitih oblasti koje su Habzburzi stekli ratom i brakom. Obuhvatala je jedanaest većih etničkih grupa, bila je represivna država sa modernom policijom i manje demokratična od pojedinih drugih evropskih država.[1]

Austro-ugarska nagodba[uredi]

Austro-ugarska nagodba iz 1867. (nem. Ausgleich, mađ. Kiegyezés) je bio dogovor bečkog dvora i Mađara oko preuređenja Habzburške monarhije. Njom je uspostavljena dvojna monarhija Austrougarska. Potpisali su je car Franc Jozef I i mađarska delegacija na čelu sa Ferencom Deakom.

Berlinski kongres[uredi]

Bosna i Hercegovina je po Berlinski kongresu 1878. je podpala pod austrougarsku okupaciju. Austrougarskoj vojnoj okupaciji je prethodio srpski narodni ustanak protiv Turske koji je ugušen.

Austrougarska je od početka okupacije vladala Bosnom i Hercegovinom na stari feudalni način, zadržavajući agrarne odnose iz turskog vremena, a uspostavljajući vladavinu tako što je od 1879. godine glavna vlast bila Zemaljska vlada čiji su poglavari bili odgovorni zajedničkoj vladi u Beču.

Car i kralj Franc Jozef I 1885.

Aneksiona kriza[uredi]

Aneksiona kriza (1908—1909) je kriza koja je nastala aneksijom Bosne i Hercegovine Austrougarskoj, izvršene proglasom cara Franca Jozefa 5. oktobra 1908. godine. Kao neposredan povod poslužila joj Mladoturska revolucija i prevrati u Carigradu, izvedeni u leto 1908.

Aktom aneksije, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa velikim silama, koje su joj na Berlinskom kongresu dale mandat za okupaciju Bosne i Hercegovine, Austrougarska je izvršila očiglednu povredu međunarodnih ugovora i izazvala žive proteste u Evropi, utoliko više što je u isto vrijeme, i u sporazumu sa njom, Bugarska proglasila svoju nezavisnost.

Ova kriza se smatra uvodom u Veliki rat. Berlinskim sporazumom iz aprila 1909. ova kriza se završava.

Sarajevski atentat i Julska kriza[uredi]

Sarajevski ili Vidovdanski atentat se dogodio 28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru) 1914. godine u Sarajevu, kada su članovi organizacije Mlada Bosna ubili nadvojvodu Franca Ferdinanda, austrougarskog prestolonaslednika, i njegovu suprugu Sofiju Hotek.

Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. poslužio je kao povod za njen napad na Srbiju, čime je i započeo Prvi svetski rat.

Prvi svetski rat[uredi]

Vojna savezništva u Evropi 1914.

Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914.

Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra 1918. u vili Đusti blizu Padove. Austrija i Mađarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije.

Raspad zemlje[uredi]

Po završetku Prvog svetskog rata, velike sile — pobednice, odlučile su da Austrougarska monarhija nestane sa političke karte sveta. Na prostoru raspadnute države nastale su:

Ostatak zemlje pripojen je susednim, već postojećim državama:

  • 1. Italija je dobila Primorsku, gotovo u celini (bez ostrva Krka), grad Rijeku, nekoliko ostrva i grad Zadar u Dalmaciji, manji deo Kranjske (Notranjsku), mali deo jugozapadne Koruške i čitav južni Tirol.
  • 2. Rumunija je u odnosu na predratno stanje gotovo udvostručila svoju teritoriju. Obuhvatila je celu istočnu Ugarsku: najveći deo Banata, Krišanu, oblast reke Moriš i ceo Erdelj, a od austrijskog dela Bukovinu, u celini.
Podela austrougarskih teritorija posle Pariske konferencije

Raspad zemlje doneo je velike probleme novonastalim zemljama izvan Austrije i Mađarske u periodu između dva svetska rata, jer je u njima ostala brojna nemačka manjina (Sudeti i cela zapadna Češka) u Čehoslovačkoj, Vojvodini, rumunskom Banatu i južnom Tirolu u Italiji, i mađarska manjina koja i danas živi u severnoj Vojvodini, južnoj Slovačkoj, celoj Transilvaniji u Rumuniji i prikarpatskoj Rusiji (u Ukrajini). U ratu je nestala brojna jevrejska zajednica, koja je naseljavala čitavu nekadašnju Monarhiju, a posle Drugog svetskog rata, na tom području skrojene su nove granice. Istočni delovi Poljske, rusinski krajevi Čehoslovačke i severna Bukovina pripali su Sovjetskom Savezu, a Zadar i ostrva, Rijeka, Notranjska i IstraJugoslaviji. Nemačka manjina iseljena je iz gotovo svih krajeva osim iz italijanskog Tirola, a gotovo polovina je ostala i u Rumuniji.

Danas se područja bivše Austrougarske nalaze u sastavu čak 13 zemalja. To su: Austrija, Mađarska, Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Rumunija, Ukrajina, Poljska, Češka i Slovačka.

Administrativno uređenje[uredi]

U administrativnom smislu, Austrougarska se delila na austrijski i ugarski deo monarhije. Posle aneksije Bosne i Hercegovine, 1908. godine, Bosna i Hercegovina je postala teritorija sa posebnim statusom u okviru Austrougarske i nalazila se pod zajedničkom upravom oba dela monarhije. Zemljom je do smrti (1916) vladao stari car Franc Jozef I, a do raspada države zvanični monarh bio je i poslednji vladar iz vladarske kuće HabzburgaKarl I.

Austrijski deo monarhije činile su sledeće pokrajine:

Ugarski deo monarhije činile su:

Demografija[uredi]

Lingvistička struktura stanovništva Austrougarske
nemački 24%
mađarski 20%
češki 13%
poljski 10%
rutenski (ukrajinski i rusinski) 8%
rumunski 6%
hrvatski 5%
slovački 4%
srpski 4%
slovenački 3%
italijanski 3%

Prema Alenu Dž. P. Tejloru, stanovništvo Austrougarske su u grubim crtama činili:[2]

  • Sloveni — 23,5 miliona (45%)
  • Nemci — 12 miliona (23%)
  • Mađari — 10 miliona (19%)
  • Rumuni — 3 miliona (6%)
  • Ostali — 2,5 miliona (5%)

Slike[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ http://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istorijska-sveska-15-2015.pdf
  2. ^ Alen Dž. P. Tejlor, Habzburška monarhija: 1809-1918, Beograd. (2001). str. 300.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]