Аутоампутација
Аутоампутација | |
---|---|
Латински | autoamputatio |
Урођена аутоампутација | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
МКБ-10 | T14.7 |
MeSH | D000673 |
Аутоампутација јесте спонтано одвајање (ампутација) додатка или органа од тела.[1] Ово не треба мешати са самоампутацијом. Обично настаје због уништења крвних судова који хране екстремитет као што су врхови прстију.
Етиопатогенеза
[уреди | уреди извор]Једном када су крвни удови уништени, ткиво губи кисеоник и умире, што је често праћено гангреном. Аутоампутација је карактеристика криоглобулинемије[2] и облитерансног тромбоангиитиса.[3] Аутоампутација може бити резултат тешких случајева одређених хроничних рана, као што су промрзлине. Ове хроничне ране могу бити последица неких васкуларних и патогених стања као што су Биргерова болест или Рејноов феномен.
Такође, неконтролисани шећерна болест може довести до аутоампутације,[4] која је повезан са разним компликацијама и смањеним квалитетом живота. Од многих компликација, неке су опасне по живот. Главне компликације стопала укључују улцерацију стопала, целулитис, апсцес, влажну гангрену, суву гангрену и некротизирајући фасциитис, са различитим патофизиолошким концептима иза сваког од њих.[5]
Међутим, аутоампутација је описана као спонтано патолошко стање .[6] Иако се аутоампутација најчешће повезује са прстима на рукама и ногама, и други делови тела могу патити од овог стања. Пријављени су случајеви аутоампутације јајника код новорођенчета,[7] као и код зрелих јајника одраслих,[3] мада су пријављени случајеви спонтане аутоампутације врхова прстију[8] и аутоампутација слепог црева, односно потпуно одвајање дела слепог црева без икакве хируршке интервенције.[9]
Иако се аутоампутација често сматра стеченом болешћу, она такође може бити урођена.[3] Хронична торзија или кашњење у дијагнози акутне аднексалне торзије приписују се као могући узроци стечене аутоампутације.[3]
Врсте аутоампутације
[уреди | уреди извор]Иако се њене чињенице разоткривају и анализирају, аутоампутација се може категорисати као: акутна, субакутна или хронична.[3]
Акутну аутоампутацију карактерише некроза тумора. Ово је праћено неадекватним снабдевањем крвљу срца и других делова тела (исхемија) што доводи до дегенерације ћелија, стања познатог као атропија.[3]
Хронична или субакутна аутоампутација је последица везивању тумора са другим ћелијама које га окружују.[3] Постоји ретка могућност да се тумор одвоји од педикула.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers”. Saunders, an imprint of Elsevier. 2007. Приступљено 23. 12. 2009.
- ^ „Cryoglobulinemia: Digital Gangrene, Hands, Rheumatology Image Bank”. Приступљено 9. 3. 2012.
- ^ а б в г д ђ е Lee, Keun; Song, Min; Jung, In; Lee, Yong; Park, Eun (2016). „Amputation of an ovarian mature cystic teratoma: a case report and a review of the literature”. World Journal of Surgical Oncology. 14 (1): 217. PMC 4989355 . PMID 27535361. doi:10.1186/s12957-016-0981-7.
- ^ Cryer, Sian. (јул 2016). „The use of manuka honey to facilitate the autoamputation of fingertip necrosis”. Wounds Journal: 66.
- ^ Al Wahbi, Abdullah (2018-06-01). „Autoamputation of diabetic toe with dry gangrene: a myth or a fact?”. Diabetes, Metabolic Syndrome and Obesity: Targets and Therapy. 11: 255—264. ISSN 1178-7007. PMC 5987754 . PMID 29910628. doi:10.2147/DMSO.S164199.
- ^ Kaushik, R; Stree, B. S.; Attri, A.K. (2002). „Spontaneous autoamputation of the foot in a case of diabetes, atherosclerosis and gangrene”. Journal of Indian Medical Association. 100 (9): 573—4. PMID 12455391.
- ^ Can, Emrah; Uslu, Sinan; Bulbul, Ali; Sever, Nihat; Tanik, Canan; Turkiye, K (август 2012). „Ovarian autoamputation in a neonate: case report”. Journal of Medical Sciences.
- ^ Behera, Biswanath; Gochhait Debasis; Thappa, Devinder, Mohan. (2017). „Psedoanihum and autoamputation associated with lamellar ichthyosis”. Indian Journal of Dermatology, Venereology and Leprology: 728.
- ^ Wang, Mingxiang; Ning, Shili; Liu, Yaqing; Chen, Zhao; Jiang, Haodong; Faiz, Shabnam; Luo, Fuwen (2022-06-27). „Autoamputation of the appendix and survival of the amputated part: a rare case report and literature review”. BMC Surgery. 22 (1): 249. ISSN 1471-2482. doi:10.1186/s12893-022-01700-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |