Бајка о рибару и рибици

С Википедије, слободне енциклопедије
Бајка о рибару и рибици
Сказка о рыбаке и рыбке (Бајка о рибару и рибици), Иван Билибин (1933)
Бајка
ИмеБајка о рибару и рибици
Изворни називСказка о рыбаке и рыбке
Подаци
ДржаваРусија
АуторАлександар Сергејевич Пушкин
Датум објављивања1833


Бајка о рибару и рибици (рус. Сказка о рыбаке и рыбке) је бајка у стиху коју је 1833. године написао Александар Пушкин, а објављена је две године касније.

У њеном рукописном издању, на маргини, стоји напомена „18. српска песма” што је, по мишљењу многих пушкинолога, означавало његову намеру да је смести у циклус Песме западних Словена.

Јован Јовановић Змај ју је први превео на српски језик и објавио у часопису Невен 1890. године[1].

Садржај[уреди | уреди извор]

Тридесет и три године старац и старица су живели у скромној колиби на обали мора у сиромаштву и од свог рада - старица је прела конац за риболовачке мреже, док је старац ловио рибу. Једнога дана, стари рибар је, на његово запрепашћење, уловио златну рибицу која му је, у замену да је пусти на слободу, понудила испуњење свих жеља:

Пусти мене у плаветно море,

Па зажели што ти души драго,

Сваку ћу ти жељу испунити.[2]

Међутим, старац је био скроман и племенит и није очекивао да му на учињено доброчинство буде узвраћено доброчинством па је, без иједне жеље, пустио златну рибицу на слободу:

Ех, рибице, златна љепотице,

Ја од тебе баш ништа не тражим,

Него иди мору плаветноме,

Плаветноме мору, пространоме![2]

Када се вратио кући, испричао је старици шта је доживео, на шта се она супротставила његовом ослобађању рибице, а затим је захтевала од њега да потражи рибицу и да од ње тражи откуп. Тако је и било. Стари рибар је сутрадан пронашао златну рибицу и изнео јој прву старичину жељу - ново корито. Када је тако лако дошла до новог корита, старица је пожелела више - нову кућу, па затим титулу властелинке, па царице и на крају владарке мора, под условом да јој златна рибица буде слушкиња. Златна рибица је рибаревој жени испунила прве четири жеље, али пету није желела да испуни јер је она за њу била понижавајућа. Када је чула последњу жељу, нестала је у мору, а старац и старица су наставили да живе у сиромашној колиби.[3]

Анализа[уреди | уреди извор]

Бајка о рибару и рибици говори о човековој трансформацији насталој стицањем богатства и моћи. Трансформација иде у смеру деформације која се огледа у отуђењу, себичности, похлепности, нечовештву, незајежљивости.[4] Наиме, како се бајка одвија, задовољна и мирна старица постаје све свирепија, јер јој добијено богатство не пружа очекивану радост, па се потреба за новим и већим јавља као компензација за испуњењем празнине. Метаморфоза понашања старице у психолошком и етичком смислу препознаје се и у њеном односу према старом рибару. Она се, као властелинка и царица, сурово понаша према свом мужу, гледајући у њему само некога ко може да послужи да јој се испуне нескромне жеље.[3]

С друге стране, старац је у бајци представљен као позитиван јунак, који је навикао да живи скромним животом и који осећа велику непријатност што је приморан да тражи нешто што сам, да није похлепне жене, никада не би ни помислио да затражи. Он на почетку трпи грдње, касније бива истеран из куће, а оног тренутка када је старица добила титулу царице, стража му умало не одсеца главу.

Крај бајке је праведан јер је кажњено зло понашање и нескромност. Царски двори, удобан живот и сва она лепота у којој је уживала незастита старица су нестали због њене последње жеље која је за златну рибицу била понижавајућа. Уместо њеног испуњења, бајка своје јунаке враћа на почетак:

Дуго старац одговора чека,

дуго чека, ал' га не дочека,

па се врати дома, својој баби.

И шта види?! - Пред њим изба стара,

а на прагу старица му седи

и пред њоме разбито корито.[2]

Бајка о рибару и рибици има прстенасту композицију јер се бајка завршава ситуацијом којом је и започета: старица седи над распуклим коритом и на почетку и на крају бајке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милутиновић, Љубомир (2016). Књижевност за дјецу. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци. стр. 261. ISBN 978-99955-59-74-8. 
  2. ^ а б в Пушкин, Александар (1989). Бајка о рибару и рибици. Сарајево: Веселин Маслеша. 
  3. ^ а б Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 2. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача. стр. 188. 
  4. ^ Марјановић, Ђуричковић, Воја, Милутин (2007). Књижевност за децу и младе у књижевној критици 2. Алексинац: Висока школа струковних студија за васпитаче. стр. 259. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бајка о рибару и рибици на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бајка_о_рибару_и_рибици&oldid=26820066”