Бешамел сос
 Бешамел сос | |
| Врста јела | сос |
|---|---|
| Главни састојци | брашно, бутер, млеко |
 Медији: Бешамел сос | |
Бешамел сос је сос који се традиционално прави од бутера и брашна у мешавини 1:1 по запремини, и млека. [1] Бешамел се такође назива besciamella (Италија), [2] besamel (Грчка), [3] или бели сос (САД). [4] Рецепти за француски, италијански и грчки бешамел сос укључују со и мушкатни орашчић као основне зачине. [5] [6] [7]
Бешамел сос је један од водећих (основних) сосова француске кухиње.
Порекло
[уреди | уреди извор]
Постоје многе легенде о пореклу бешамел соса. На пример, каже се да је првобитно настао у Тоскани под именом "Salsa Colla" и донет у Француску са Катарином Медичи, али је овај сос био потпуно другачији од модерног бешамел соса. Први рецепт за сос који одговара бешамелу налази се у књизи Le cuisinier françoisс Франсоа Пјера де Ла Варена 1651. године где га је направио са запршком, као у савременим рецептима. [8] Име сосу је дато у част Луја де Бешамела, финансијера који је у 17. веку био на почасном месту главног управника француског краља Луја XIV.
Први тако названи - бешамел - сос се појављује у The Modern Cook, који је написао Винсент Ла Шапел и који је објављен 1733. године, [9] у којем се појављује рецепт за „Turbots (a la Bechameille)“.
У Великом народном кувару Спасеније Пате Марковић бешамел се наводи као "бешамел-умак"; постоји рецепт и са печуркама, а користи се уз поховане шницле, свињски каре, уз шницле и макароне, са јагњећим котлетима.[10]
Примена
[уреди | уреди извор]Бешамел се може користити такав какав је у јелима као што су лазање ал форно (италијанско) [11] или мусака (грчко), [12] или као основа за друге сосове као што је Морнеј, који је бешамел са сиром. [13] Бешамел се такође користи у грчком јелу пастицио. [14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „How to Make Bechamel Sauce”. escoffieronline.com. 10. 12. 2014. Приступљено 8. 10. 2020.
- ^ Sadeghin, Farideh (7. 1. 2008). „Besciamella (Italian-Style Béchamel Sauce)”. saveur.com. Приступљено 8. 10. 2020.
- ^ Gaifyllia, Nancy (27. 3. 2020). „A Basic Greek Besamel (Bechamel)”. thespruceeats.com. Приступљено 8. 10. 2020.
- ^ Durand, Faith (2010-11-10). „How To Make a Béchamel Sauce (White Sauce)”. Kitchn. AT Media. Приступљено 2020-09-10.
- ^ „Sauce béchamel par Alain Ducasse”. L'Académie du Goût (на језику: француски). Приступљено 2020-10-16.
- ^ „Besciamella”. Ricette di cucina - Le Ricette di GialloZafferano.it (на језику: италијански). Приступљено 2020-10-16.
- ^ „Μπεσαμέλ (σάλτσα Μορνέ)”. Άκης Πετρετζίκης. Архивирано из оригинала 11. 10. 2022. г. Приступљено 2020-10-16.
- ^ texte, La Varenne (1618-1678) Auteur du (1651). Le cuisinier françois, enseignant la manière de bien apprester et assaisonner toutes sortes de viandes... légumes,... par le sieur de La Varenne,... (на језику: енглески).
- ^ Kurlansky, Mark (8. 5. 2018). Milk!: A 10,000-Year Food Fracas. Bloomsbury Publishing USA. ISBN 9781632863843.
- ^ Марковић, Спасенија Пата (1975). Велики народни кувар. Београд: Народна књига. стр. 311, 832.
- ^ Debono, Jacqui (27. 2. 2018). „Classic Lasagne al Forno with Bolognese”. the-pasta-project.com. Приступљено 8. 10. 2020.
- ^ Giannopoulos, Eli K. (14. 5. 2013). „Traditional Greek Moussaka recipe (Moussaka with Béchamel)”. mygreekdish.com. Приступљено 8. 10. 2020.
- ^ Dauenhauer, Delmy (2015). 10 Ways to Use Béchamel Sauce. London: SamEnrico. ISBN 9781505738384.
- ^ Mannering, Sam (21. 8. 2022). „You should make pastitsio - a kind of Greek lasagne - tonight”. Stuff. Приступљено 14. 9. 2022. „Pour the bechamel sauce over the top of the beef, followed by the rest of the pasta, pressing it slightly into the bechamel.”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- History and legends of Béchamel sauce
- Free Culinary School Video Episode 11 Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2016)—An educational podcast episode that talks about the classical French technique used for making Sauce Béchamel and a few secondary sauces including Mornay, Basic Cream, Cheddar Cheese and Mustard Sauce.
„Bechamel”. New International Encyclopedia. 1905.
