Катарина Медичи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Катарина Медичи
Catherine1555.JPG
Катарина Медичи
Датум рођења(1519-04-13)13. април 1519.
Место рођењаФиренца
Датум смрти5. јануар 1589.(1589-01-05) (69 год.)
Место смртиБлоа
ДинастијаМедичи
ОтацЛоренцо де Медичи, војвода Урбина
МајкаМадлен де ла Тур од Оверње
СупружникАнри II Валоа
ПотомствоФрансоа II Валоа, Елизабет Валоа, Claude of Valois, Louis of Valois, Шарл IX Валоа, Анри III Валоа, Маргарета од Валоа, Франсоа, војвода од Анжуа, Victoria of Valois, Жана од Валоа

Катарина Медичи (итал. Caterina Maria Romula de’ Medici, франц. Catherine de Médicis; Фиренца, 13. април 1519Блоа, 5. јануар 1589) је била француска краљица која је владала у доба верских ратова у Француској (16. век).[1][2][3] Катарина је била кћи војводе Лоренца II Медичија (1492—1519), војводе Урбина, и Мадлене де ла Тур од Оверње (1495—1519). Оба родитеља су јој умрла неколико недеља после њеног рођења. Од њих је наследила титуле контесе Оверње и војвоткиње Урбина. Одрасла је у Италији. Удала се 1533. године за будућег краља Француске Анрија II када је имала 14 година. Краљица Француске постала је 1547. године. Имала је десеторо деце, од којих је троје умрло као новорођенчад. Три последња француска краља из династије Валоа, Франсоа II (1559—1560), Шарл IX (1560—1575), Анри III (1575—1589), били су синови Катарине Медичи.

Њена најстарија кћи, Елизабета, постала је жена шпанског краља Филипа II, а најмлађа преживела кћи, Маргарета (позната као краљица Марго), удала се за протестанта Анрија од Наваре, који ће касније постати француски краљ Анри IV по линији овог брака. Сва њена деца, осим Маргарете, била су болешљива, тако да је она у дугом периоду, после смрти супруга 1559. године када је постала регент, била де факто владар Француске. После читања Нострадамусовог алманаха за 1555. године, који је помињао опасности за краљевску породицу, постала је његов велики поштовалац. Позвала га је у Париз да изради хороскопе за њу и њену децу. Дала му је функцију краљевог саветника и лекара.

За време владавине Катарине Медичи, августа 1572. године, у Паризу и широм Француске одиграо се масакр протестантских племића, у историји познат као Вартоломејска ноћ. У то време сматрало се да је краљица директно одговорна за масакр. Она се јавно трудила да се дистанцира од овог масакра и од верског рата који је уследио. Све време је настојала да одржи ауторитет краљевске власти у условима хаоса грађанског рата католика и протестаната.[4] Поред владарске и политичке улоге, Катарина Медичи је била велики мецена ренесансне уметности.

Поједини историчари сматрају да се Катарина не може кривити за неке од најгорих одлука круне, мада се евиденција о њеној немилосрдности може наћи у њеним писмима.[5] У пракси, њен ауторитет је увек био ограничен ефектима грађанских ратова. Њена политика се стога може сматрати очајничким мерама како би се монархија Валоа задржала на трону по сваку цену, а њено покровитељство уметности као покушај да се велича монархија чији је престиж био у наглом паду.[6] Без Катарине, мало је вероватно да би њени синови остали на власти.[7] Године током којих су они владали су називане „добом Катарине де Медичи”.[8] Према Марку Стреџу, једном од њених биографа, Катарина је била најмоћнија жена у Европи шеснаестог века.[3]

Рођење и васпитање[уреди]

Ђулио ди Ђиулијано де Медичи, Папа Климент VII, рад Себастијано дел Пиомба, c.1531. Клемент је сматрао Катаринине заруке за Анри од Орлеанса „најбољим заручивањем на свету”.[9]

Катарина Медичи је рођена 13. априла 1519. у Фиренци, Фирентинска република, као једино дете Лоренца де Медичи, војводе Урбина, и његове супруге, Мадлен де ла Тур д’Оверња, грофице од Булоња. Млади пар је ступио у брак три године раније у Амбоазу као део савеза између краља Франсое I Валоа и Лоренцовог ујака Папе Лава X против Максимилијана I, цара Светог римског царства. Према хроничару из тог времена, када је Катарина рођена, њени родитељи су били „задовољни као да је био дечак”.[10]

У року од месец дана од рођења Катарине, оба њена родитеља су преминула: Мадлен је умрла 28. априла од породиљске грознице или куге, а Лоренцо је умро 4. маја,[11] при чему је његов наслов над Урбином враћен Франческу Марија I дела Ровере. Краљ Франсоа је желео да Катарина буде одгајена на француском двору, али Папа Лео је имао друге планове за њу.[11]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Piero the Gouty
 
 
 
 
 
 
 
8. Лоренцо де Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Lucrezia Tornabuoni
 
 
 
 
 
 
 
4. Пјеро ди Лоренцо де Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Jacopo Orsini, Lord of Monterotondo
 
 
 
 
 
 
 
9. Клариса Орсини
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Maddalena Orsini
 
 
 
 
 
 
 
2. Лоренцо де Медичи, војвода Урбина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Carlo Orsini, Lord of Bracciano
 
 
 
 
 
 
 
10. Роберто Орсини, гроф од Таљијакоца
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Paola Orsini
 
 
 
 
 
 
 
5. Алфонсина Орсини
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Amerigo Sanseverino, Count of Capaccio
 
 
 
 
 
 
 
11. Катарина Сансеверино
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margherita Sanseverino
 
 
 
 
 
 
 
1. Катарина Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Бертран V од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
12. Бертран VI од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Jacquette du Peschin
 
 
 
 
 
 
 
6. Жан III од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Georges de La Trémoïlle
 
 
 
 
 
 
 
13. Louise de La Trémoïlle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Catherine de L'Isle-Bouchard
 
 
 
 
 
 
 
3. Мадлен де ла Тур од Оверње
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Louis, Count of Vendôme
 
 
 
 
 
 
 
14. Жан VIII, гроф Вендома
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Jeanne de Laval
 
 
 
 
 
 
 
7. Jeanne de Bourbon-Vendôme
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Louis de Beauvau, Seneschal of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
15. Isabelle de Beauveau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Marguerite de Chambley
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Sutherland 1996, стр. 26.
  2. ^ Thomson, 98; Sutherland, Ancien Régime, 3; Neale, The Age of Catherine de Medici.
  3. 3,0 3,1 Strage, Mark (1976). Women of Power: The Life and Times of Catherine de' Medici. London and New York: Harcourt, Brace & Jovanovich. Prologue, p.xi.
  4. ^ Knecht, Catherine de' Medici, 272.
  5. ^ Knecht, 272. For a summary of the fluctuations in Catherine's historical reputation, see the preface to R. J. Knecht's Catherine de' Medici, 1998: xi–xiv.
  6. ^ Sutherland, Ancien Régime, 20.; Frieda, 454–55.
  7. ^ Sutherland, Ancien Régime, 26.
  8. ^ Thomson, 98; Sutherland, Ancien Régime, 3; Neale, The Age of Catherine de Medici.
  9. ^ Frieda, 35.
  10. ^ Goro Gheri, 15 April 1519, quoted by Frieda, 14.
  11. 11,0 11,1 Knecht, Catherine de' Medici, 8.

Литература[уреди]

  • Babelon, Jean-Pierre. "The Louvre: Royal Residence and Temple of the Arts". Realms of Memory: The Construction of the French Past. Vol. III: Symbols. Edited by Pierre Nora. English language edition translated by Arthur Goldhammer, edited by Lawrence D. Kritzman. New York. Columbia University Press.1998. ISBN 978-0-231-10926-0..
  • Blunt, Anthony. Art and Architecture in France: 1500–1700. New Haven, Connecticut. Yale University Press.1999. ISBN 978-0-300-07748-3..
  • Brantôme, Pierre de Bourdeille. Illustrious Dames of the Court of the Valois Kings. Translated by Katharine Prescott Wormeley. New York: Lamb, 1912. OCLC 347527.
  • Bryson, David M. Queen Jeanne and the Promised Land: Dynasty, Homeland, Religion and Violence in Sixteenth-century France.. Leiden and Boston. Massachusetts: Brill Academic.1999. ISBN 978-90-04-11378-7..
  • Carroll, Stuart. Noble Power During the French Wars of Religion: The Guise Affinity and the Catholic Cause in Normandy. Cambridge. Cambridge University Press.2005. ISBN 978-0-521-02387-0..
  • Dimier, L. French Painting in the XVI Century. Translated by Harold Child. London: Duckworth, 1904. OCLC 86065266.
  • Frieda, Leonie. Catherine de Medici.. London: Phoenix.2005. ISBN 978-0-06-074492-2..
  • Guy, John. My Heart Is My Own: The Life of Mary Queen of Scots. London: Fourth Estate.2004. ISBN 978-1-84115-752-8..
  • Hearn, Karen, ур. (1995). Dynasties: Painting in Tudor and Jacobean England, 1530–1630. New York: Rizzoli. ISBN 978-0-8478-1940-9. .
  • Heller, Henry. Anti-Italianism in Sixteenth-century France.. Toronto. University of Toronto Press.2003. ISBN 978-0-8020-3689-6..
  • Heritier, Jean. Catherine de' Medici. Translated by Charlotte Haldane. London: George Allen and Unwin, 1963. OCLC 1678642.
  • Holt, Mack P. The French Wars of Religion, 1562–1629.. Cambridge. Cambridge University Press.2005. ISBN 978-0-521-54750-5..
  • Hoogvliet, Margriet. "Princely Culture and Catherine de Médicis". In Princes and Princely Culture, 1450–1650.. Edited by Martin Gosman, Alasdair A. MacDonald, and Arie Johan Vanderjagt. Leiden and Boston. Massachusetts: Brill Academic.2003. ISBN 978-90-04-13572-7..
  • Jollet, Etienne. Jean et François Clouet.. Translated by Deke Dusinberre. Paris: Lagune.1997. ISBN 978-0-500-97465-0..
  • Knecht, R. J. Catherine de' Medici.. London and New York: Longman.1998. ISBN 978-0-582-08241-0..
  • Knecht, R. J. The Rise and Fall of Renaissance France, 1483–1610.. Oxford. Blackwell.2001. ISBN 978-0-631-22729-8..
  • Lee, Carol. Ballet in Western Culture: A History of Its Origins and Evolution.. London. Routledge.2002. ISBN 978-0-415-94256-0..
  • Manetsch, Scott Michael. Theodore Beza and the Quest for Peace in France, 1572–1598.. Leiden and Boston. Massachusetts: Brill Academic.2000. ISBN 978-90-04-11101-1..
  • Morris, T. A. Europe and England in the Sixteenth Century. London and New York. Routledge.1998. ISBN 978-0-415-15040-8..
  • Neale, J. E. The Age of Catherine de Medici. London: Jonathan Cape, 1943. OCLC 39949296.
  • Pettegree, Andrew. Europe in the Sixteenth Century. Oxford. Blackwell.2002. ISBN 978-0-631-20704-7..
  • Strage, Mark. Women of Power: The Life and Times of Catherine de' Medici. New York and London: Harcourt, Brace Jovanovich. 1976. ISBN 978-0-15-198370-4.
  • Sutherland, N. M. Catherine de Medici and the Ancien Régime. London: Historical Association, 1966. OCLC 1018933.
  • Sutherland, N. M. The French Secretaries of State in the Age of Catherine de Medici.. London. Athlone Press.1962.. OCLC 1367811.
  • Sutherland, N. M. The Massacre of St Bartholomew and the European Conflict, 1559–1572.. London. Macmillan.1973. ISBN 978-0-333-13629-4..
  • Sutherland, N. M. Princes, Politics and Religion: 1547–1589.. London. Hambledon Press.1984. ISBN 978-0-907628-44-6..
  • Strong, Roy. Art and Power: Renaissance Festivals, 1450–1650.. Woodbridge, UK. Boydell Press.1984. ISBN 978-0-85115-247-9..
  • Thomson, David. Renaissance Paris: Architecture and Growth, 1475–1600. Berkeley. University of California Press.1984. ISBN 978-0-520-05347-2.. Приступљено 21 March 2008.
  • Tomas, Natalie R. (2003). The Medici Women: Gender and Power in Renaissance Florence. Aldershot, UK: Ashgate. ISBN 978-0-7546-0777-9. .
  • Whale, Winifred Stephens (1914). The La Trémoille family. Boston: Houghton Mifflin. 
  • Wilson, Ian (2003). Nostradamus: The Evidence. London: Orion. ISBN 978-0-7528-4279-0. .
  • Wood, James B. The King's Army: Warfare, Soldiers and Society during the Wars of Religion in France, 1562–76. Cambridge. Cambridge University Press.1996. ISBN 978-0-521-55003-1..
  • Yates, Frances. The Valois Tapestries. 1959. London: Routledge & Kegan Paul.1999. ISBN 978-0-415-22043-9..
  • Zerner, Henri. Renaissance Art in France. The Invention of Classicism.. Translated by Deke Dusinberre, Scott Wilson, and Rachel Zerner. Paris: Flammarion.2003. ISBN 978-2-08-011144-9..
  • (на језику: француски) Zvereva, Alexandra. Les Clouet de Catherine de Médicis.. Paris: Somogy, Éditions d'Art; Musée Condé, Château de Chantilly. 2002. ISBN 978-2-85056-570-0..
  • Young, G.F. The Medici: Volume II. 1920. London: John Murray. OCLC 288522172

Спољашње везе[уреди]